22. априла, обележава се Међународни дан планете Земље у циљу скретања пажње на значај очувања природе и спречавања негативних последица људских активности по животну средину. Дан планете обележава се од 1970. године, а 2009. године Генерална скупштина УН донела је Резолуцију А/РЕС/63/278, тежећи да истакне глобални значај обележавања овог датума, у циљу упозорења на опасности које прете животу на Земљи, екосистемима и урбаним зонама услед развоја индустрије, повећане потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена, како би светска популација постала свесна своје одговорности према планети на којој живимо и тако смањила негативан утицај на животну средину.

Стручњаци упозоравају да је велики број биљних и животињских врста широм света пред изумирањем, што озбиљно доводи до нарушавања читавог екосистема и биолошке разноврсности. Као кључне узроке изумрања врста, биолози наводе уништавање станишта људском активношћу, неконтролисаном експлоатацијом свих извора Земље и њеног биљног и животињског света као и загађењем животне средине. Угрожене су и бројне биљне и животињске врсте у Србији.

Тема овогодишњег Међународног дана планете Земље је „Обновимо нашу Земљу“, са нагласком на климатске промене.

Људи су несумњиво највећи кривци за мењање климе читаве планете и нарушавања природне равнотеже својим активностима: допринос климатским променама (глобално загревање услед „ефекта стаклене баште“), крчењем шума, губитком станишта, трговином и криволовом, неодрживом пољопривредом, загађењем пестицидима…

Последице су далекосежне, а као крајњи „корисник“ јавља се човек, који страда од негативних последица по здравље због својих сопствених поступака.

Глобално загревање (промена температуре на нашој планети) изазива:

  • Топљење поларних капа и глечера
  • Пораст нивоа мора (просечан ниво мора порастао је за преко 20цм од краја 19. века до данас, с тим што је у последњих 20 година брзина раста повећана; у зависности од различитих сценарија будућих емисија, научници предвиђају да би до 2100. године просечан ниво мора могао да порасте између 40 и 80цм у односу на почетак 21. века);
  • Промене образаца падавина, што доводи до чешћих поплава и дужих сушних периода, реметећи обрасце раста агрокултура (суви региони постају још сувљи, а влажни региони суаочавају се са већим падавинама, по систему краћих, а снажнијих падавина);
  • Повећање учесталости екстремних временских догађаја, што погодује исушивању река, језера и мочвара;
  • Ацидификацију (повећање киселости) океана, што доводи до промене биодиверзитета (нарочито фитопланктона и коралних гребена); топлији океани су „погонско гориво“ екстремних метеоролошких догађаја, који постају учесталији.

На Дан планете Земље, као и током целе године, можемо допринети обнови и очувању екосистема путем различитих група активности, од подучавања до практичне примене: Клима и еколошка писменост, Технологије климатске обнове, Пошумљавање, Регенеративна пољопривреда, Праведност и еколошка правда, Грађански активизам, Акције „чишћења“ природе и још много тога. (извори: http://www.izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-2391, https://www.earthday.org/earth-day-2021/)

Завод за јавно здравље Панчево поводом Дана планете расписао је фотоконкурс, који је отворен до 25.04., а низ радионица за децу биће уприличене током БУДИ фестивала који се одржава у нашем граду у периоду 15.05-15.06.2021. До тада, играјте се са децом,  проверите своје знање о климатским променама и сазнајте шта свако од нас може учинити јер „Немамо планету Б“ (Центар за промоцију науке-виртуелни научни клуб)

Оставите одговор