• Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду  од 16. до 22. маја 2022. године обележава XXXII  Недељу здравља уста и зуба под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”.

Недеља здравља уста и зуба, се традиционално, од 1991. године,  обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и  не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне.

Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање. Већина оралних болести и стања има заједничке факторе ризика са водећим незаразним болестима (болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес).

Слоган  кампање „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”  указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех. Стога опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају  у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења.

Опште препоруке за очување оралног здравља су:

  • одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе;
  • смањење уноса шећера и избалансирана исхрана;
  • коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају;
  • безбедно физичко окружење;
  • редовне контроле код стоматолога;
  • престанак или смањење конзумирања алкохола;
  • престанак пушења.

Показатељи оралног  здравља у свету и  Србији

  • Скоро половина светске популације (3,5 милијарди људи) има неко орално обољење.
  • Каријес сталних зуба у свету има 2 милијарде људи, а  520 милиона деце има каријес млечних зуба
  • Нелечена пародонтопатија, која у крајњој фази доводи до испадања захваћених зуба, заузима међу хроничним незаразним обољењима 11. место према учесталости на глобалном нивоу
  • У земљама Европског региона Светске здравствене организације, 20–90% шестогодишњака има каријес
  • Учесталост обољења уста и зуба, као и приступ стоматолошкој здравственој заштити, значајно варира међу европским земљама. Лечење болести уста и зуба је скупо и у просеку чини 5% укупних трошкова за здравствену заштиту у већини земаља са високим приходима
  • Неједнакости у оралном здрављу међу земљама и међу различитим осетљивим групама становништва постоје у читавом свету
  • Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у Србији:
  • 55.3%  одраслог становништва процењује  стање својих зуба и уста као добро;
  • 57.8% пере зубе више од једанпут дневно;
  • 16.5%  становника узраста 25 година и више имају све своје зубе;
  • Две трећине становника старијих од 15 година (69,5%) се изјаснило да има свог стоматолога;
  • У периоду од 12 месеци који су претходили Истраживању сваки трећи становник (39,4%) је посетио стоматолога.
  • Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији:
  • 13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине деце (52,9%) свакодневно конзумира слаткише;
  • 50,9% деце узраста 36–71 месец има каријес или неку његову компликацију;
  • 17,8% у предшколском узрасту има уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном молару;
  • у узрасту 12 година све здраве зубе има 36% деце, а у узрасту 15 година 22% деце.

Препоруке за очување оралног здравља су:

  • брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
  • у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
  • одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
  • посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
  • везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта;
  • избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
  • престанак пушења;
  • смањење или престанак конзумирања алкохола;
  • коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе…).

       Извор:

  1. Global Burden of Disease Collaborative Network. Global Burden of Disease Study 2019 (GBD 2019). Seattle: Institute of Health Metrics and Evaluation (IHME); 2020. Available from http://ghdx.healthdata.org/gbd-results-tool.
  2. World Health Organization. Oral health. Dostupno na https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/oral-health
  3. Марковић Д, Марковић Д, Перић Т, Вуковић А, Килибарда Б, Јовановић В, Петровић Б, Марковић Е, Солдатовић И. Орално здравље деце и омладине у Републици Србији. Стоматолошки факултет, 2020
  4. Милић Наташа и др. Истраживање здравља становништва Србије 2019. године. Београд:ОМНИА БГД, 2021. година. ИСБН 978-86-903192-0-6
Оставите одговор