Svetski dan kontracepcije se obeležava svake godine 26. septembra. Kampanja je pokrenuta 2007. godine na globalnom nivou, sa ciljem da istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja tako da se omogući svim seksualno aktivnim osobama, posebno mladima, informisan izbor o svom seksualnom i reproduktivnom zdravlju.

Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja. Zdravstveno prihvatljiv model planiranja porodica podrazumeva da žena realizuje trudnoće između 18. i 35. godine života, sa razmakom između trudnoća ne kraćim od dve godine i da ne rodi više od četvoro dece.

Planiranje porodice pruža niz potencijalnih koristi za ekonomski razvoj, zdravstvenu zaštitu majke i deteta, obrazovanje i osnaživanje žena.

Planiranje porodice je izuzetno važno pitanje javnog zdravlja, kako sa individualnog, tako i sa šireg društvenog aspekta. Na mikronivou, dobrobiti efikasnog planiranja trudnoće tiču se prvenstveno žena i dece, kao najosetljivijih i sa demografskog aspekta najvrednijih kategorija stanovništva. Savremena žena, opterećena potrebom za ostvarivanjem na individualnom, porodičnom, partnerskom i profesionalnom planu ima potrebu i pravo da bude oslobođena strahovanja i suočavanja sa neplaniranom i neželjenom trudnoćom. Neplanirana trudnoća, bez obzira na ishod, ugrožava fizičko i psihičko zdravlje žene i umanjuje šanse za rađanje zdravog novorođenčeta i njegov optimalni telesni i mentalni razvoj. Decu iz planiranih trudnoća odlikuju bolje zdravlje i veće šanse za ostvarivanje njihovih potencijala. Planiranje porodice pozitivno utiče i na muškarce, jer doprinosi ravnopravnosti u partnerskim odnosima i podeli odgovornosti za seksualno i reproduktivno ponašanje. Štaviše, porodice u kojima se ne rađa stihijski, već planirano, imaju harmoničnije odnose i veći stepen porodične kohezije.

Sa demografskog aspekta, planiranje trudnoća efikasnim metodima kontracepcije čuva plodnost i unapređuje opšte zdravlje, za razliku od kontrole rađanja tradicionalnom i nepouzdanom kontracepcijom koja se kombinuje sa čestim pribegavanjem namernom prekidu trudnoće. Poznato je da namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava opšte, i posebno reproduktivno zdravlje žena, jer može da rezultuje povredama reproduktivnih organa, anemijom, akutnim i hroničnim zapaljenjem organa male karlice, invaliditetom i neplodnošću. Otuda je sa ekonomskog aspekta svakako prihvatljivije ulagati u savremenu kontracepciju, koja pruža i brojne nekontraceptivne prednosti koje mogu da poboljšaju reproduktivno zdravlje žena. Cena indukovanog abortusa je svakako mnogo viša, a iskazuje se troškovima lečenja anemije, infekcije, hroničnog bola u maloj karlici i neplodnosti, uključujući i primenu asistiranih reproduktivnih tehnologija. Dodatno, utvrđeno je da se naredne trudnoće žena koje su imale jedan ili više abortusa značajno češće završavaju prevremenim porođajima, što povećava perinatalni morbiditet i mortalitet i nameće troškove lečenja i rehabilitacije prevremeno rođene dece.

Planiranje porodice je, takođe, pitanje seksualnih i reproduktivnih prava. Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje i da ne strahuju od infekcija i trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva nepovoljne ili opasne posledice.

Planiranje porodice i kontracepcija omogućavaju ljudima da donose informisane odluke o njihovom seksualnom i reproduktivnom zdravlju, što pruža mogućnost za unapređenje obrazovanja i aktivno učešće u društvu, uključujući i zaposlenje za žensku populaciju. Naime, planiranje porodice može posebno pomoći ženama i devojčicama, naročito onima koje su postale majke, da se obrazuju, postanu pismene i ostvare svoje obrazovne i profesionalne ciljeve. Rana i neželjena trudnoća može biti i uzrok i posledica napuštanja škole

Ključne činjenice:

  • U skoro svim regionima sveta, učestalost korišćenja kontraceptivnih metoda je najveća među ženama generativnog doba (15–49 godina) koje su u braku ili u vanbračnoj zajednici. Posmatrano na globalnom nivou, 63% žena u generativnom dobu koje su u braku ili vanbračnoj zajednici koristi neki oblik kontracepcije. Upotreba kontracepcije bila je iznad 70% u Evropi, Latinskoj Americi i na Karibima i Severnoj Americi, dok je učestalost bila ispod 25% u Srednjoj i Zapadnoj Africi.
  • Prema procenama SZO, 214 miliona žena generativnog doba iz zemalja u razvoju koje ne koriste nikakvu metodu kontracepcije, imaju nezadovoljenu potrebu za modernom kontracepcijom.
  • Prema procenama SZO, upotreba modernih metoda kontracepcije sprečila bi 308 miliona neplaniranih trudnoća, dok bi ispunjavanje svih nezadovoljenih potreba žena za modernim metodima kontracepcije sprečilo dodatnih 67 miliona neželjenih trudnoća na godišnjem nivou.
  • Prema procenama SZO, oko 15 miliona adolescenata koristi neku od modernih metoda kontracepcije, dok 23 miliona adolescenata ima nezadovoljenu potrebu za modernom kontracepcijom i stoga su pod povećanim rizikom od neželjene trudnoće.
  • Neke metode kontracepcije mogu da spreče prenošenje HIV-a i drugih seksualno prenosivih infekcija. Žene koje žive sa HIV-om imaju u većem procentu nezadovoljenu potrebu za planiranjem porodice i uslugama reproduktivnog zdravlja u odnosu na opštu populaciju, delimično zbog nedostatka ulaganja u integrisane usluge planiranja porodice.

Model planiranja porodice u Republici Srbiji

Stanovništvo u Republici Srbiji pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neplaniranom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu. Prema podacima Odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih nacija, postoje jasne razlike u strukturi korišćenja kontracepcije među ženama starosti 15-49 godina koje su u braku ili vanbračnoj zajednici između Republike Srbije i drugih evropskih zemalja. Naime, kombinovana kontraceptivna pilula se pet puta ređe koristi u našoj zemlji nego u ostalim evropskim zemljama, intrauterina kontracepcija četiri puta ređe dok se metod prekinutog snošaja kao tradicionalni metod kontracepcije, koristi četiri puta češće. Ne postoji značajna razlika u upotrebi muškog kondoma kao metoda moderne kontracepcije u našoj zemlji i Evropi.

Izvor:

Uredba o Nacionalnom programu očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 120/2017); Ujedinjene nacije, Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja, Odsek stanovništva. Trendovi kontraceptivnog korišćenja širom sveta 2015. Njujork

Metode kontracepcije

Korisni linkovi:

www.who.int/reproductivehealth

www.your-life.com/wcd

http://www.batut.org.rs/index.php?content=1942

 

Ostavite odgovor