Генерацијама је прање руку водом и сапуном било мерило личне хигијене. Употреба антисептика у хигијени руку се појавила почетком 19. века.
Кроз своје студије још 1846. године Игњац Семелвајс (Ignaz Semmelweis) и независно од њега, Оливер Вендел Холмс 1843. године, закључили су да су проузроковачи сепсе пренети рукама болничког персонала. Може се рећи да су обе студије, Семелвајсова и Холмсова, допринеле да прање руку постане једна од најважнијих мера за превенцију трансмисије патогена у здравственим установама. Савремена достигнућа су допринела унапређењу и развоју нових препорука за прање руку у здравственим установама.
Организујући Национални програм хигијене руку у здравственим установама под називом „Чисте руке – безбедне руке“, Србија је 2008. год. постала члан Алијансе за безбедност пацијената СЗО, те јој из тога проистичу и обавезе. СЗО је 2009. год. први пут означила 5. мај Светским даном хигије руку у здравственим установама и покренула иницијативу под називом „Сачувајте животе –оперите своје руке“. Циљ је да се у глобалну мрежу учлани што више болница које ће подстицати здравствено особље да што чешће обавља ову најважнију меру превенције болничких инфекција. До сада се у ову међународну мрежу укључило 22000 здравствених установа из целог света, а 64 из Србије, највише у региону, што са поносом истичемо.
Ове године основна порука је „ Чиста нега за све – у твојим је рукама“ јер је циљ да се постигне универзална покривеност здравственом заштитом односно постизање бољег здравља и добробити за све људе, приступ квалитетним здравственим услугама и сигурним ефикасним и приступачним лековима и вакцинама. Превенција и сузбијање болничких инфекција, укључујући и хигијену руку је кључна мера за постизање ових циљева.

Оставите одговор