У великом броју случајева малигне болести су излечиве, уколико се открију на време.
Редовном посетом свом изабраном лекару, дајете себи шансу да будете бржи од болести.
Овогодишњи март-месец борбе против рака посвећен је превенцији малигних болести.
Малигни тумори се у већини земаља у развоју, па и у Србији налазе на другом месту у укупном оболелвању и умирању, одмах иза болести срца и крвних судова.
Према проценама Светске здравствене организације оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милиона људи у 2012. години. До 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно, оболевање од рака ће порасти за 70%. Према истом извору, у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света. Највећи пораст и у оболевању и у умирању од рака у наредних 20 година очекује се у неразвијеним и у средњеразвијеним земљама.
У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце.
На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у Јужнобанатском округу, годишње у просеку око 1360 особа оболи и 930 умире од малигних болести, oд тога само у Панчеву оболи око 640 и умре око 390 особа.
Табеларни приказ броја оболелих и умрлих у округу
Превенција и рано откривање малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ контроли малигних болести.
На више од 80% свих малигних болести могуће је утицати модификовањем фактора ризика (пушење дувана, неправилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола, инфекције, фактори из животне и радне средине) који су одговорни за појаву болести.
Наиме, подаци из литературе су показали да:
- Сваки трећи случај рака повезан је са пушењем дувана. У Србији свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година.
- Више од 1/3 свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности. Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке и простате код мушкараца.
- Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.
- Претерано конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.
- Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
- Канцерогени животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.
- Сваки десети случај рака је последица инфекције. Велики број смртних исхода од рака су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце), Helicobacter pylori (рака желуца).
Један од значајних проблема у Србији представља непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака. У више од 30% особа у нашој земњи болест се открије у касном стадијуму, када је прогноза лошија и лечење знатно теже.
У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева су особе оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици. По препоруци Министарства здравља у Јужнобанатском округу, спроводи се организован скрининг рака дојке и дебелог црева у Панчеву и појачани опортуни скрининг карцинома дојке у Вршцу.
Откривање рака у раном стадијуму чини лечење делотворнијим и успешнијим и умањује финансијски ефекат ове болести два до четири пута.
Оставите одговор