Други светски дан безбедности хране обележава се 7. јуна 2020. како би се скренула пажња и надахнуле акције за спречавање, откривање и управљање ризицима од хране, доприносећи безбедности хране, здрављу људи, економском просперитету, пољопривреди, приступу тржишту, туризму и одрживом развоју. Овај дан обележава се у сарадњи Светске здравствене организације и  Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО). Под темом „Безбедност хране, свачији је посао“, промовише се свест о безбедности хране и позивају земље и доносиоци одлука, приватни сектор, цивилно друштво, организације УН и шира јавност да предузму акције.

Сигурност хране је заједничка одговорност влада, произвођача и потрошача. Сви морају имати улогу од њиве до трпезе како би осигурали да храна коју конзумирамо буде сигурна и да неће наштетити нашем здрављу. Кроз Светски дан безбедности хране, Светска здравствена организација настоји да уведе безбедност хране у јавни план и смањи глобални терет болести изазваних храном.

Чињенице и бројке:

  • Процењује се да се 600 милиона људи у свету – скоро 1 од 10 – разболи након јела контаминираног храном, а 420 000 њих умре сваке године.
  • 40 процената оболелих од болести пренесене/узроковане храном су деца млађа од 5 година, са 125 000 смртних случајева сваке године.
  • Небезбедна храна је обично инфективне или токсичне природе, загађена бактеријама, вирусима, паразитима или хемикалијама које улазе у организам путем контаминиране хране или воде.
  • Болести узроковане храном ометају социоекономски развој, оптерећују здравствени систем и наносе штете националним економијама, туризму и трговини.
  • Вредност трговине храном је 1,6 билиона долара, што је отприлике 10 процената укупне годишње трговине на глобалном нивоу, а због небезбедне хране губи се годишње око 95 милијарди долара.
  • Безбедна храна је пресудна, не само за боље здравље и сигурност хране, већ и за квалитет живота, економски развој, трговину и међународну репутацију сваке земље.
  • Климатске промене су повезане са географском појавом и распрострањеношћу опасности изазваних храном.
  • Резистентни микроорганизми (отпорни на антимикробна средства) могу се пренети директним контактом између животиња и људи, или кроз прехрамбени ланац и животну средину. Процена је да 700 000 људи широм света, сваке године премине због антимикробно отпорних инфекција.
  • Добре хигијенске праксе у прехрамбеном и пољопривредном сектору помажу смањењу настанка и ширења болести проузрокованих храном.
  • Потребни су бољи подаци и проток информација да бисмо разумели далекосежни утицај несигурне хране.
  • Едукација о сигурности хране помаже да потрошачи буду информисани, да чине здраве изборе и подстичу-захтевају сигурније снабдевање храном.

Неопходни процеси:

  1. Осигурати безбедност -Влада мора да обезбеди безбедну и квалитетну-нутритивно вредну храну за све
  2. Одгајати на сигурном – Пољопривреда и произвођачи хране морају усвојити добре произвођачке праксе
  3. Чувати на сигурном – Пословни субјекти морају осигурати очување безбедности хране
  4. Јести сигурно – Сви потрошачи имају право на сигурну, здраву и нутритивно вредну (хранљиву) храну
  5. Удруживање ради сигурности – Безбедност хране је заједничка одговорност!

У контроли хигијенске-здравствене исправности хране и воде, контроли хигијенског стања објеката и запослених сигуран партнер произвођачима, дистрибутерима, продавцима и свим заинтересованима је ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ПАНЧЕВО.

Савети:

Продавци -чувајте сигурност потрошача, продајне површине перите и дезинфикујте, одржавајте хигијену својих руку.

Потрошачи-приликом куповине осигурајте да су вам руке чисте и одржаваје растојање од других купаца најмање 1м.

Након куповине- оперите руке сапуном и водом пре руковања храном, оперите воће и поврће пре јела и ли кувања, све кварљиве намирнице сместите у фрижидер што је пре могуће, добро скувајте храну (70 степени С) посебно месо, живину, јаја и морске плодове.

Када купујете готову храну спремну за јело – проверите да ли су вам руке чисте, да ли је храна добро кувана и да ли је правилно чувана (топло на топлом, хладно на хладном), да ли је коришћена здравствено исправна вода и сировине.

Учите децу од најмлађег узраста како да рукују и припремају безбедну храну -тако стварамо нове генерације здравих потрошача.

Оставите одговор