На иницијативу Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака, сваке године, 4. Фебруар се обележава као Светски дан борбе против рака. Ове године кампања се обележава под слоганом „Ја сам, ја хоћу” и подсећа како и појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора: укупан пораст броја становника, продужено трајање живота, али и учесталост одређених фактора ризика повезаних са економским развојем и стилом живота. Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, од малигних болести у свету годишње оболи 18,1 милиона људи и региструје се 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација рака годишње. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5 % свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака ) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

 Србија се према процени Међународне агенције за истраживање рака сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту од 40 земаља Европе) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске).

Процењена стопа оболевања и умирања код жена у Србији, је виша у односу на друге земље због виших стопа оболевања од рака грлића материце, рака дојке и плућа у односу на просечне стопе оболевања од ових облика рака у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора у Србији у односу на Европу код мушкараца су ниже него код жена.

У Србији је 2016.године од малигних болести оболела 40.241 особа, док је исте године умрло 21.526 особа оба пола. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју.

 На основу података Завода за јавно здравље Панчево, у Јужнобанатском округу, годишње у просеку око 1370 особа оболи и 940 умире од малигних болести. Стопе оболевања и умирања од малигних тумора у нашем округу су веће код мушкараца него код жена. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате, док се код жена малигни тумори најчешће локализују на дојци, дебелом цреву и плућима.

Дистрибуција броја оболелих и умрлих од малигних тумора по општинама Јужнобанатског округa 2018.год.

Од укупног броја оболелих од малигних болести у 2018.год у Јужном Банату, највећи број оболелих у мушкој популацији био је од карцинома плућа 21,8%, дебелог црева 16,5% и простате 10,4%, док је код жена највећи број оболелих од рака дојке 29,3%, дебелог црева 10,9% и плућа 8,9%.

Од укупног броја умрлих од малигних болести у 2018.год у Јужнобанатском округу, у мушкој популацији највећи број смртних исхода био је од карцинома плућа 34,9%, дебелог црева 13,6% и простате 7,2%, док је код жена највећи број умрлих од рака дојке 20,6%, плућа 20,1% и дебелог црева 9,4%.

 Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање. У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

На територији Јужнобанатског округа, по препоруци Министарства здравља, спроводе се организовани скрининг програми рака дебелог црева и рака дојке у Панчеву и појачан опортуни скрининга рака дојке у Вршцу.

У 2019.год на скрининг колоректалног карцинома у Панчеву позване су 4964 особе, а 3199 особа је урадило тест на окултно крварење. Позитиван тест је био код 126 пацијента, урађено је 65 колоноскопија при чему је откривено 10 карцинома и 18 полипа дебелог црева.

Од 01.01. до 31.12.2019.год на скрининг рака дојке у Панчеву позвано је 3460 жена, а 1095 су урадиле мамографију. Код 37 жена је урађена додатна дијагностика према Водичу добре клиничке праксе и откривене су 2 бенигне промене.

У 2019.години спроводио се појачан опортуни скрининг рака дојке у Вршцу. Укупно 278 жена из дома здравља је упућено на мамографију. Њих 266 су урадиле скрининг мамографију и код једне је откривен карцином.

 

 

Оставите одговор