Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар, успостављен је 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља широм света. На овај начин родитељи су прихватили чињеницу да је поред лекара, лека и болнице потребно да се и сами активно укључе у лечење своје деце.
На иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља, Међународни дан деце оболеле од малигних болести у нашој земљи је 2013. године постао део националног Календара јавног здравља. Овај међународни дан обележава се сваке године у циљу едукације и ефикасног спровођења свих мера које ће омогућити рану дијагностику, адекватну терапију, рехабилитацију и бољи квалитет живота деце оболеле од малигних тумора.
Златна трака је симбол деце која се боре против рака. Настала је 1997. године у Сједињеним Америчким Државама на иницијативу групе родитеља који су указали на потребу за стварањем универзалног симбола свести и мобилисања веће пажње усмерене на смањење смртности и инвалидитета због рака код деце. Злато приказује како су деца племенита и непроцењива. Такође то је савршен симбол за пут који деца пролазе у борби против рака, као и злато које пролази процес обраде и топљења и постаје јаче и снажније. Деца оболела од рака пролазе кроз такво искуство. Они развијају отпорност суочавајући се са тешкоћама и болним изазовима рака.
Златна трака је симбол хероја у нашој средини:
Деце и адолесцента који се храбро боре против рака;
Деце која су победила рак;
Породица које живе са реалношћу рака и са губитком детета и
Добровољаца, особља и лекара који помажу и посвећују своје време оболелима од рака.
Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика, а више од 90.000 деце умре од неког облика малигног тумора. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света (у Европи 0,4% и у Србији око 0,7%). Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста 0 до 14 година, одмах иза повреда.
Од малигних болести у Републици Србији је, према последњим доступним подацима, оболело 334 деце оба пола узраста од 0 до 19 година. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је готово 2/3 новооболеле деце било узраста до 15 година. Леукемије су најчешће малигне болести у дечијем узрасту и у структури оболевања у узрасту до 15 година чиниле су 30%, следе тумори мозга са 11,5% и лимфоми са 6%. У узрасту 0–19 година у структури оболевања најзаступљеније су биле леукемије са 25,2%, лимфоми са 12% и тумори мозга са 9,6% код оба пола.
Као и у случају оболевања, у узрасту од 0 до 19 година је умрло 49 деце и скоро 2/3 умрле деце оба пола је било узраста до 15 година. Стандардизована стопа морталитета за узраст до 15 година је износила 2,9/100.000, а за узраст до 19 година 3,4/100.000. Најчешћи разлог смртног исхода у дечјем узрасту су биле леукемије, лимфоми и тумори мозга.
На основу података Регистра за рак ЗЈЗ Панчево, у Јужнобанатском округу, годишње у просеку 9 деце оболи (5-15 деце) и 3 умре (0-5 деце) од малигних болести. Најчешћи малигни тумори код деце у нашем округу су акутне леукемије и линфоми, затим малигне болести локализоване на мозгу, костима, меким ткивима, бубрезима, гонадам и другим органима. У последњих пет година, умирање од малигних болести код деце најчешће је регистровано у узрасту од 15-19 година (61,5%), затим у узрасту 0-4 (30,8%) и најмање у узрасту 10-14 (7,7%).
На срећу, проценат излечења болести код деце је већи него код одраслих. Највећи проценат излечења малигних болести код деце је код акутне леукемије захваљујући увођењу савремених протокола лечења ових болести. С обзиром на то да је лечење дуго и напорно, свака помоћ и подршка деци и њиховим породицама је од изузетног значаја.
Сагледавајући значај заштите и унапређења здравља једне од најосетљивијих популационих група Мрежа окружних института и завода за јавно здравље од почетка се активно укључила у обележавање овог важног датума из Календара јавног здравља, јер је најважнији задатак како здравствених радника тако и шире друштвене заједнице едукација деце и адолесцената и њихових родитеља у погледу превенције првенствено стицањем здравих животних навика.
У складу са савременим медицинским достигнућима, будућа истраживања усмерена у правцу етиологије малигних тумора код деце омогућиће не само ефикасно спровођење превентивних мера, већ бржу и ефикаснију рану дијагностику, примену стандардне терапије и самим тиме дуже преживљавање код деце оболеле од рака свуда у свету.
Корисни линкови:
http://www.internationalchildhoodcancerday.org/
https://www.worldchildcancer.org/blog/international-childhood-cancer-day-iccd
http://www.childhoodcancerinternational.org/
http://www.nurdor.org/Pocetna.aspx
Оставите одговор