„ИЗЈЕДНАЧИМО“

Поводом Светског дана борбе против СИДЕ, УНАИДС позива да размотримо неједнакости које коче напредак у окончању пандемије АИДС-а. Слоган овогодишње кампање – „Изједначимо” је позив да заједничким деловањем омогућимо решавање неједнакости и помогнемо у окончању ове пандемије, са циљем да се до 2030. године оконча АИДС као глобална претња по здравље. Повећана рањивост на ХИВ често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења ХИВ инфекције.

Пандемија узрокована ХИВ-ом је до краја 2021. године преме проценама УНАИДС-а однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано ХИВ-ом. Процењено је да је на крају 2021. године 38,4 милиона људи живело са ХИВ-ом. Исте године 650.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са ХИВ инфекцијом (52% мање него 2010. године када је умрло 1,4 милиона), док је 1,5 милиона људи новоинфицирано ХИВ-ом у 2021. години, што је редукција за 32% у односу на 2,2 милиона у 2010. години. Међу децом регистрована је редукција нових ХИВ инфекција за 50% у поређењу са 2010. годином (160.000 према 320.000).

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, до 27. новембра 2022. године у Републици Србији су регистроване 4524 особе инфициране ХИВ-ом, од којих су 2152 особе оболеле од АИДС-а (48% свих регистрованих ХИВ позитивних особа), док је 1336 особа инфицираних ХИВ-ом умрло (1192 од АИДС-а, а 144 од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом). Град Београд је најтеже погођен епидемијом, али и највећи број особа се тестира у Београду. Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2021. године живело 3045 особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да у нашој земљи још 550 особа није знало да је инфицирано ХИВ-ом.

Од 1997. године високоактивна антиретровирусна терапија (ХААРТ) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање за све здравствене осигуранике. Од 2008. године лечење ХИВ инфекције је децентрализовано, односно реализује се на Клиници за инфективне и тропске болести при Клиничком центру Србије у Београду, у Клиничком центру Војводине у Новом  Саду,  Клиничком центру у Нишу, а од 2009. године и у Клиничком центру у Крагујевцу. У периоду 2003–2021. године регистровано је седмоструко повећање особа инфицираних ХИВ-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом (2289 особа крајем 2021. према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од  2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АИДС-а.

Од 152 дијагностиковане особе инфициране ХИВ-ом у периоду од јануара до 27. новембра 2022. године, 62 особе су из Београда (41%), 56 је из Војводине (37%), а нешто мало више од петине је из осталих округа централне Србије (34 особе, тј. 22%). Регистровано је 18 пута више мушкараца у односу на жене (144 мушкараца и осам жена). Већина дијагностикованих ХИВ позитивних особа је узраста 20–49 година (134 особе тј. 88%), односно скоро свака трећа особа је узраста 20–29 година (44 особе тј. 29%). Најмлађа особа којој је дијагностикована ХИВ инфекција има 22 године, а најстарија 70 година. У односу на начин трансмисије, код 115 особа ХИВ је пренесен сексуалним односом без кондома (98% свих пријављених случајева са познатим начином трансмисије) од којих је 100 мушкарца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима – МСМ (86% свих особа са познатим начином трансмисије). Регистроване су и две особе које инјектирају дроге а којима је дијагностикована ХИВ инфекција. У истом периоду за 35 особа није пријављен начин преноса ХИВ-а. У анализираном временском периоду свака пета дијагностикована ХИВ позитивна особа је свој ХИВ+ статус сазнала у стадијуму клинички манифестног АИДС-а (33 особе тј. 22%), скоро половина особа код којих је дијагностикована ХИВ инфекција је била без икаквих симптома и манифестних знакова ХИВ инфекције (67 особа тј. 44%), а код 36 особа ХИВ инфекција је дијагностикована убрзо након заражавања (24%). Као и ранијих година, скоро половина особа инфицираних ХИВ-ом (43%) које су дијагностиковане током ове године и за које је био доступан податак о броју ЦД4 лимфоцита (н=141) откривена је у стадијуму значајно нарушеног имунолошког система (тзв. „касни презентери” са бројем ЦД4 лимфоцита мањим од 350 ћелија/мм3). Ово указује да се и поред доступног добровољног, поверљивог и бесплатног тестирања на ХИВ праћеног саветовањем пре и после тестирања, у ИЈЗ/ЗЈЗ у 24 града у Републици Србији током целе године, као и у заједници, значајан удео особа инфицираних ХИВ-ом не тестира благовремено.  То смањује могућност успешног лечења у циљу контроле ХИВ инфекције, односно спречавање оболевања и умирања од АИДС-а, као и превенције преношења ХИВ-а на друге особе.

Од укупно регистрованих шест особа умрлих од АИДС-а у периоду јануар–новембар 2022. године, две особе (71%) су из Београда, а остале су са територије Средњебанатског, Колубарског, Рашког и Нишавског округа. Сви умрли су мушкарци узраста од 25 до 68 година, од којих су две особе пријавиле хетеросексуални начин трансмисије. Смртни исходи регистровани су унутар месец дана од тренутка дијагностикованог носилаштва анти-ХИВ-антитела и оболевања од АИДС-а у 2022. години.

За територију Јужнобанатског округа 2021. године на трећем месту по учесталости,  налазе се Сексуално преносиве болести са учешћем од 12,8%, за разлику од 2020. када су на трећем месту били хепатитиси. У групи Полно преносивих болести пријављена су три оболела од АИДС-а, што је изнад петогодишљег просека (1,20) са два смртна исхода и морталитетом од 0,68 што је такође изнад петогодишљег просека (0,14), за разлику од предходне године када у овој групи оболења није било смртних исхода. Хепатитиси заузимају 4. место са учешћем од 10,43%.

Током 2021. године пријављено је 3 оболела од АИДС-а за разлику од 2022 и 2020. када није било пријава. Пријављено је 5 ХИВ+ особа што је за 4 пријаве више него претходне године када је пријављена једна пријава ХИВ+ особе.

Субрегистрација истих је условљена неповољном епидемиолошком ситуацијом по питању проглашења Ковид-19 Пандемије изазване вирусом САРС ЦоВ-2. Укупан број тестираних особа, на ХИВ инфекција и других ППИ је износио за 2021. годину 50,  док је до 01.12.2022. тестирано 40. Укупан број обрађених пријава ХИВ инфекција и других ППИ је у 2021. године износио 15.

Број евидентираних пријава у регистру ЗЈЗ Панчево  за Јужнобанатски округ на ХИВ инфекцију је 120, оболелих од АИДС-а је 49, и умрлих од АИДС-а 27 особа.  Највећи број ХИВ инфекција дијагностикује се у узрасту од 30-34 године 17,5%  од 35-39 година  по 19,20%, затим у узрасту  од 25-29 година било 16,66 %, а у групи од 40-44 година 9,16 и од 45-49 и 20-24 године 8,33%. Доминантан пут преношења ХИВ инфекције је сексуални пут и то МСМ 43,33%, хетеросексуални 23,33% и бисексуални пут 6,66%. Ако посматрамо дистрибуцију по полу 87,50% инфицираних је мушког пола. Највећи број особа које живе са ХИВ-ом у Јужнобанатском округу је са територије општине Панчево 56,66%, затим следи Вршац са 11,66%, Ковин 10,00%, Ковачица 6,66%,  Бела Црква и Алибунар 5,00%, Опово 4,16% и Пландиште 0,83%.

Као подршка Националне кампање  обележавања СВЕТСКОГ ДАНА БОРБЕ ПРОТИВ СИДЕ 01.12.2022. године под слоганом „ИЗЈЕДНАЧИМО“ у Заводу за јавно здравље Панчево, у Саветовалишту за ХИВ и ДПСТ (добровољно поверљиво саветовање и тестирање), и током кампање обавља се бесплатно тестирање на ХИВ.

Тест на ХИВ и друге крвно преносиве болести је анониман, бесплатан, није потребан упут, не заказује се, обавезно не доручковати.

Сви заинтересовани грађани, као и током целе године, и у дану обележавања Светског дана борбе против СИДЕ могу доћи на тестирање у Саветовалиште за ДПСТ (добровољно поверљиво саветовање и тестирање)-Завод за јавно здравље Панчево, улица Вука Карџића број 8,  ординација број 2, од 08 до 12 часова (контакт телефон: 013/310-466).

Оставите одговор