Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године у току је нова трогодишња кампања у циљу смањења неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.

Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

За више информација посетите: www.worldcancerday.org/close-care-gap

Глобално оптерећење раком и водеће локализације рака у свету

Према проценама у 2020. Години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0%  светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једнутрећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Јужнобанатски округ

На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у Јужнобанатском округу, годишње 1560 особа (просек за период 2017-2021) оболи и 900 умире од малигних болести. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате, док се код жена малигни тумори најчешће локализују на дојци, плућима и дебелом цреву.

Током последње три године, према броју становника највеће просечне стопе оболевања регистрованесу Панчеву (622,5/100.000),Алибунару (538,9/100.000) и Вршцу (535,0/100.000), а најмање у Пландишту (464,8/100.000) и Белој Цркви  (496,1/100.000).

Према броју становника највеће просечне стопе умирања регистроване суу Алибунару(345,3/100.000), Ковачици (331,6/100.000) и Панчеву(330,3/100.000), а најмање у Пландишту (294,3/100.000)и Вршцу (303,3/100.000).

Од укупног броја оболелих од малигних болести у 2021.год у Јужном Банату, највећи број оболелих у мушкој популацији био је од карцинома плућа 19,0%, дебелог црева 16,9%, простате 12,2%, мокраћне бешике7,1% и желудца 3,6%, док је код жена највећи број оболелих од рака дојке 22,0%, дебелог црева 10,6%, плућа 10,5%, тела материце 6,0% игрлића материце 4,5%.

Од укупног броја умрлих од малигних болести у 2021.год у Јужнобанатском округу, у мушкој популацији највећи број смртних исхода био је од карцинома плућа 31,3%, дебелог црева 10,7% и простате 9,3%, док је код жена највећи број умрлих од рака плућа 21,0%, дојке 18,7% и дебелог црева 9,6%.

Корисни линкови:

https://www.worldcancerday.org/

Оставите одговор