На предлог СЗО/Европски регион, Европски дан рационалне употребе антибиотика oбележава се 18. новембра сваке године, а од пре шест година на предлог Светске здравствене организације и цела недеља, са циљем да се скрене пажња стручњака и јавности на опасност која прети јавном здрављу због резистенције бактерија на антимикробне лекове и да се повећа свест о потреби рационалне примене антибиотика. Најновији подаци показују да се широм Европе број болесника заражених резистентним бактеријама повећава и да је резистенција бактерија на антибиотике значајна претња јавном здрављу. У прилог томе говоре и подаци о резистенцији инвазивних изолата прикупљених из 24 микробиолошке лабораторије из Србије и анализираних у Националној референтној лабораторији за регистровање и праћење резистенције бактеријских сојева на антимикробна средства именованој 2008. године од стране Министарства здравља, а која се налази у склопу Центра за микробиологију Института за јавно здравље Војводине.

Република Србија се налази међу европским земљама са највишим процентима резистентних изолата. Рационална употреба антибиотика може да допринесе престанку развоја и ширења резистентних бактерија и да помогне да антибиотици сачувају своју ефикасност и за будуће генерације.

АНТИБИОТИЦИ

Антибиотици (антимикробни лекови) су лекови који убијају бактерије или спречавају њихов раст и размножавање, па се користе за лечење инфекција људи, животиња и понекад биљака. Антибиотици су лекови који се користе за лечење бактеријских инфекција и нису сви активни против свих рста бактерија. Постоји више од 15 класа антибиотика који се разликују по својој хемијској структури и начину дејства.

РЕЗИСТЕНЦИЈА БАКТЕРИЈА НА АНТИМИКРОБНЕ ЛЕКОВЕ

Бактерије су резистентне на антибиотике када ти лекови изгубе способност да убију или спрече раст и размножавање бактерија. Неке бактерије су природно резистентне на одређене антибиотике (урођена резистенција). Проблем који више забрињава је појава да неке бактерије које су нормално осетљиве на антибиотике постану резистентне као резултат генетских промена (стечена резистенција). Резистентне бактерије преживљавају у присуству антибиотика и настављају да се размножавају изазивајући дуготрајнију болест или чак и смртни исход. Инфекције изазване резистентним бактеријама могу захтевати дуже лечење, више неге, aлтернативне и скупље антибиотике, који могу имати озбиљније нежељене ефекте.

УЗРОЦИ РЕЗИСТЕНЦИЈЕ НА АНТИМИКРОБНЕ ЛЕКОВЕ

  • Резистенција бактерија на антибиотике је природна појава која настаје због мутација гена бактерија. Међутим, претерана и неправилна примена антибиотика убрзава појаву и ширење резистентних бактерија. Када су изложене антибиотицима осетљиве бактерије бивају убијене, а резистентне настављају да расту и размножавају се. Такве резистентне бактерије се могу ширити и изазвати инфекцију других људи који нису узимали антибиотике.
  • Када се антибиотици користе из погрешних разлога: већина прехлада и грип изазвани су вирусима на које антибиотици НЕ делују. Антибиотици у таквим случајевима неће поправити стање оболелог, неће снизити температуру ни уклонити друге симптоме.
  • Када се антибиотици користе на неодговарајући начин: краће него што је прописано, у нижим дозама, неодговарајућим размацима (на пример 2 пута уместо 3 пута на дан) у организму се неће налазити довољно антибиотика да убије све бактерије, неке од њих ће преживети и могу постати резистентне.
  • Увек послушајте савет лекара када и на који начин да користите антибиотике.

Које болести изазивају резистентне бактерије? Мултирезистентне бактерије (отпорне на више антибиотика истовремено) могу изазвати многе инфекције – мокраћних путева, коже, рана, упале плућа, проливе, опште инфекције са продором бактерија у крвоток. Локализација инфекције зависи од врсте бактерија и стања болесника. Пацијенти у болницама изложени су ризику од настанка инфекција које нису у вези са основном болешћу због које су примљени у болницу, укључујући и сепсу и инфекције хирушких рана изазване резистентним бактеријама.

ПРОБЛЕМ РЕЗИСТЕНЦИЈЕ НА АНТИБИОТИКЕ

Лечење инфекција изазваних резистентним бактеријама представља изазов: најчешће коришћени антибиотици више нису ефикасни, па лекари морају да се одлуче за друге, што може изазвати кашњење почетка терапије, компликације па и смрт. Такође пацијент захтева више неге, алтернативне и скупље антибиотике, који могу имати и теже нежељене ефекте.

Ситуација се погоршава са појавом нових мултирезистентних сојева бактерија (резистентних истовремено на више група антибиотика).Такве бактерије могу постати резистентне на све доступне антимикробне лекове. Без делотворних антибиотика могли бисмо да се вратимо у “пре-антибиотску еру “, када трансплантације органа, хемотерапија карцинома, интензивна нега и друге медицинске процедуре не би више биле могуће. Бактеријске инфекције би се шириле, не би се могле лечити и изазивале би често смрт.

Подаци показују да у Европи све већи број резистентних бактерија представља растући проблем. Најнижи проценти резистентних бактерија изолују се у скандинавским земљама, знатно виши на југу и истоку Европе, где је и потрошња антибиотика већа, мада и други фактори имају значаја, као што су квалитет болничке неге, имунизација и социјални фактори.

Резистенција и животиње које се производе за исхрану људи – Антибиотици који се користе за лечење и превенцију бактеријских инфекција код животиња припадају истим групама као и они који се користе за лечење људи, зато и животиње могу носити бактерије резистентне на исте лекове. Одређене резистентне бактерије, као што су салмонеле и кампилобактер, уносе се у организам човека путем хране животињског порекла, ређе се стичу у директном контакту са животињама.

Пре открића антибиотика, хиљаде људи су умирале од бактеријских инфекција као што су упале плућа или инфекције након хирушких захвата. Од открића и почетка коришћења антибиотика, све више бактерија, које су у почетку биле на њих осетљиве, развија различите механизме за одбрану од тих лекова. Због повећања резистенције и малог броја новооткривених антибактеријских лекова, последњих година проблем резистенције постаје једна од главних претњи јавном здрављу. Од пресудног је значаја правилна и одговорна употреба антибиотика. Успешне јавноздравствене кампање, које су већ организоване у неким земљама, као резултат имају смањење употребе антибиотика.

Сви имамо значајну улогу у смањењу резистенције на антибиотике:

Пацијенти

  • Поштујте савете лекара у вези са узимањем антибиотика
  • Кадгод је могуће , спречите инфекције вакцинацијом
  • Перите редовно руке
  • Узимајте антибиотике уз лекарски рецепт, никад не користите лекове који нису вама преписани или “остатке” од претходних лечења

Лекари и други здравствени радници

  • Преписујте антибиотике само кад је то потребно, за доказане бактеријске инфекције, кад год је то могуће на основу антибиограма
  • Када год је могуће, препишите лек специфичан за дату инфекцију а не антибиотик широког спектра
  • Објасните пацијенту како да олакша симптоме прехладе или грипа без антибиотика
  • Објасните пацијенту зашто је важно да се придржава правила приликом узимања aнтибиотика

Резистенција бактерија на антимикробне лекове је глобални проблем, а очување делотворности антибиотика за генерације које долазе је одговорност свих нас!

Извор: http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-2755; http://izjzv.org.rs/uploads/80b39760-b772-b7e6-274e-2fced3bdb51f/18%20NOV%202021.pdf

Корисни линкови: https://www.who.int/campaigns/world-antimicrobial-awareness-week/2021https://www.ecdc.europa.eu/en/news-events/european-antibiotic-awareness-day-eaad-2021

Оставите одговор