У Календару јавног здравља 20. март – обележава се као национални Дан борбе против рака дојке.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. И у Србији је рак дојке најчешћи малигни тумор у женској популацији.
Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (IARC), када је у питању ризик оболевања од рака дојке, Србија се налази заједно са већином земаља западног Балкана у средини наведене лествице. Када је у питању умирање од рака дојке, процене Међународне агенције за истраживање рака из 2018. године показују да су жене у Србији, одмах после жена у Црној Гори, под високим ризиком умирања од рака дојке у односу на друге особе женског пола у Европи.
Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији је регистровано је 4304 новооболелих и 1693 умрлих жена од рака дојке, а стопа оболевања износила је 65,0 на 100.000, а стопа умирања 20,2 на 100.000 жена.
У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (85,6/100.000), као и виша стопа умирања од тумора дојке (21,2,3/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији.
На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево у Јужном Банату годишње од рака дојке оболи 175 жена , а умре између 75 -80 жена. Највећи број оболелих жена региструје се у узрасту од 50 – 64 године, док се највећи број умрлих региструје у узрасту од 60 – 70 година. На жалост, случајеви обољевања од рака дојке региструју се и у млађем узрасту.
Што се тиче умирања од малигних тумора дојке, примећује се благи пораст већ у узрасту од 45. године, али највише стопе умирања су и даље у узрастима од 60. до 69. године живота.
Високе стопе оболевања у узрастима од 60. до 69. године прате у истим узрастима и високе стопе умирања, што највероватније говори о касном јављању жена тог узраста, када је малигна болест већ у узнапредовалом стадијуму, односно већ су присутне удаљене метастазе на суседним органима.
Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције у том смислу лимитирани. Тако се као доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања од ове болести намеће њено рано откривање, односно секундарна превенција или скрининг рака дојке.
Према критеријумима Националног програма за рано откривање карцинома дојке, укупна циљна популација жена у организованом скринингу карцинома дојке у 2018. години у 35 општина у којима се спроводио организовани скрининг радом стационарних мамографа, износила је 311.718 жена старости од 50 до 69 година, а за циклус од две године циљна популација износи око 630.000 жена.
Само у оквиру организованог скрининга рака дојке у 2018. години урађено је око 36.728 скрининг прегледа мамографијом, а у циљу раног откривања рака дојке. Трећи циклус организованог скрининга рака дојке спроводен је током 2017/2018. године. У трећем циклусу је прегледано укупно 93.506 жена и откривено је 346 карцинома. Од почетка спровођења организованог скрининга рака дојке до сада овим програмом и прегледом потпуно здравих жена, које нису имале симптоме и знаке оболевања, откривен је карцином дојке и патохистолошки потврђен код 839 жена.
Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење.
Правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.