Светски дан менталног здравља се сваке године обележава 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације, а у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године обележавање Светског дана менталног здравља посвећено је младима, а слоган овогодишње кампање је „Млади и ментално здравље у свету који се мења”.

Ментално здравље се може конципирати као стање добробити, где свака индивидуа свесна својих способности може да се носи са стресом у животу, у стању је да ради продуктивно, те је способна да пружи лични допринос својој заједници. Посебан значај има ментално здравље у узрасту 10–19 година. Адолесценција представља кључни период развоја који означава прелазак из детињства у одрасло животно доба, а карактеришу га бројне физичке, психолошке и социјалне промене. Овај период бурних промена је истовремено и извор стреса и преиспитивања. Употреба савремених технологија које несумњиво имају и бројне користи, може да представља додатни притисак, с обзиром да је на пример у порасту комуникација преко виртуелних мрежа у било које доба дана или ноћи. Неки адолесценти имају већи ризик од менталних поремећаја због места на коме живе, стигме, дискриминације или искључености из окружења, као и због недостатка приступа услугама адекватне здравствене и социјалне заштите.

Око 20% популације деце и адолесцената на свету има неки поремећај везан за ментално здравље, а неуропсихијатријски поремећаји су међу водећим узроцима  инвалидности код младих људи на свету. Сматра се да половина менталних поремећаја почиње пре 14. године живота, али већина остаје непрепозната и нелечена. Депресија на пример је трећи водећи узрок оптерећења болестима код младих, а самоубиство други водећи узрок смрти у популацији 15–29 година. Употреба алкохола и недозвољених психоактивних супстанци међу адолесцентима представља озбиљан проблем у многим земљама и може довести до других ризичних понашања као што су незаштићени сексуални однос или неодговорно понашање у саобраћају. Поремећаји понашања у исхрани такође су чести у овом узрасту.

Најчешћи поремећаји менталног здравља у периоду адолесценције су: емоционални поремећаји, поремећаји понашања, поремећаји понашања у исхрани (анорексија, булимија), психозе, депресија и суицидалне идеје, самоповређивање и ризична понашања (употреба психоактивних супстанци, ризично сексуално понашање и вршњачко насиље).

Постоје бројни докази о краткорочним и дугорочним користима које очување и унапређење менталног здравља има у адолесценцији. Превентивне мере треба примењивати од најранијег периода живота, а превенција треба да буде заступљена у свим фазама развоја. Превенција почиње препознавањем и разумевањем раних знакова упозорења, а веома је значајна психосоцијална подршка коју поред родитеља пружају вршњаци, школа и шира друштвена заједница.

Заштита менталног здравља мора представљати неопходан и значајан аспект свеукупног система здравствене заштите, односно јавног здравља.

Ментално здравље лифлет

Кључни резултати истраживања

 

Оставите одговор