Превенција самоубиства и даље остаје свеприсутни изазов. Сваке године, самоубиство је међу 20 водећих узрока смрти у свету међу људима свих узрасних доби. Одговорно је за преко 800.000 смртних случајева, што је еквивалентно једном самоубиству сваких 40 секунди. У Србији је стопа самоубиства износила 13,5/100.000 становника 2018. године, односно 949 случајева (720 мушкараца и 229 жена).

Сваки губитак живота представља губитак нечијег партнера, детета, родитеља, пријатеља или колеге. На свако самоубиство долази око 135 људи који претрпе интензиван бол или су на други начин погођени. То чини 108 милиона људи годишње који су дубоко погођени суицидним понашањем. Суицидно понашање укључује извршено самоубиство, али и суицидно размишљање и покушаје самоубиства. На свако самоубиство долази 25 људи који га покушају  и много више оних који имају озбиљна размишљања о суициду.

Самоубиство је резултат конвергенције генетских, психолошких, социјалних, културoлошких и других ризичних чинилаца, понекад удружених са искуством трауме и губитка. Људи који одузму себи живот представљају неуједначену групу, са јединственим, сложеним и вишеструким узрочним утицајима који претходе самом завршном чину. Таква хетерогеност представља изазов за стручњаке који се баве превенцијом самоубиства. Ови изазови се могу превазићи усвајањем приступа у превенцији.

Спречавање самоубиства је често могуће и било ко може бити кључан у томе. Може се утицати на промену околности као члан заједнице – као нечије дете, пријатељ, колега или комшија. Много је ствари које можете учинити сваког дана. Можете утицати на повећање свесности о овој теми, едуковати себе или неког другог о узроцима и упозоравајућим знацима самоубиства, показати саосећање и бригу за оне који су под одређеним ризиком у вашој заједници, преиспитати предрасуде о самоубиству, суицидалном понашању и проблемима са душевним здрављем и делити сопствена искуства.

Потребан је изузетан напор да се спрече самоубиства. Али исход овог труда је трајан, одржив и може имати огроман утицај, не само на оне који су под ризиком, већ и на њихове ближње, колеге и цело друштво. Морамо настојати да развијамо на-чињеницама-засноване мере превенције самоубиства, које досежу до свих људи којима су потребне. Удруживање снага је од највеће важности у овој превенцији.

Оставите одговор