СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА-07. АПРИЛ 2023.

 „ЗДРАВЉЕ ЗА СВЕ“

07. априла 2023. године, на Светски дан здравља, Светска здравствена организација  (СЗО) обележава 75. годишњицу од оснивања, под слоганом „Здравље за све“.

Још 1948. године земље света су се удружиле и основале СЗО како би унапређивали здравље, очували свет безбедним и служили рањивим друштвеним групама тако да свако и свуда може да постигне највиши ниво здравља и благостања.

75. годишњица СЗО је прилика да се осврнемо на успехе јавног здравља који су унапредили квалитет живота током последњих седам деценија. То је и прилика да се подстакну активности за суочавање са данашњим и будућим здравственим изазовима. 

Придружите се СЗО на путу ка постизању здравља за све.

Кључне поруке за јавност:

• Израз „Здравље за све“ предвиђа да сви људи имају добро здравље за испуњен живот у мирном, просперитетном и одрживом свету.

• Право на здравље је основно људско право. Сваки човек мора имати приступ неопходним здравственим услугама, на време и на месту када су нам потребне, без финансијских потешкоћа (што се назива универзалном покривеношћу здравственом заштитом [прим. прев]).

• 30% светске популације нема приступ основним здравственим услугама.

• Скоро две милијарде људи суочава се са катастрофалним или осиромашујућим трошковима за здравствене услуге, са значајним неједнакостима, које највише утичу на оне у најугроженијим срединама.

• Универзална покривеност здравственом заштитом омогућује финансијску заштиту и приступ квалитетним основним услугама, извлачи људе из сиромаштва, унапређује добробит породица и заједница, штити од криза јавног здравља и покреће нас ка „здрављу за све“ (#HealthForAll).

• Да би „здравље за све“ постало стварност, потребни су нам:

-појединци и заједнице који имају приступ висококвалитетним здравственим услугама, како би могли да брину о свом здрављу и здрављу својих породица;

-квалификовани здравствени радници који пружају квалитетну здравствену заштиту, усредсређену на људе и

-креатори политике посвећени улагању у универзалну покривеност здравственом заштитом.

• Научни докази указују да су здравствени системи засновани на приступу примарне здравствене заштите (ПЗЗ) најефикаснији и најефективнији начин да се људима приближе услуге које доприносе здрављу и благостању.

• COVID-19 је уназадио стремљење сваке земље до циља „здравље за све“ (#HealthForAll).

• COVID-19 и друге ванредне здравствене ситуације, које се преклапају са хуманитарним и климатским кризама, економским ограничењима и ратом, учиниле су још хитнијим стремљење сваке земље до циља „здравље за све“ (#HealthForAll). Сада је време да лидери предузму акцију како би испунили своје обавезе у вези са универзалном покривеношћу здравственом заштитом и да цивилно друштво позове лидере на одговорност.

• Мора се убрзати напредак ако се жели испуњење Циљева одрживог развоја УН који се односе на здравље.

Захтевајте своје право на приступ неопходним здравственим услугама без финансијских оптерећења!

Кључне поруке за државе чланице:

• Улагање у јаке здравствене системе кључно је за просперитетно друштво. Повећање јавног финансирања здравства и смањење трошкова за здравствену заштиту од сопствених средстава – спашавају животе, уз унапређење и других Циљева одрживог развоја УН (осим здравља).

• Потребни су јаки здравствени системи како би се обезбедила универзална покривеност здравственом заштитом и спремност за хитне случајеве.

• Универзална покривеност здравственом заштитом је политички и друштвени избор. Потребно нам је снажно политичко вођство и захтеви јавности.

• Здраво животно окружење може променити животе људи.

• СЗО препоручује повећање тзв. „здравствених пореза/такси“ на дуван, алкохол, намирнице са додатим шећером и фосилна горива. Ови порези доносе преко потребне јавне приходе.

• Између 2023-2030. године предвиђа се мањак од 10 милиона здравствених радника широм света. Потребна су улагања у образовање и отварање нових радних места за здравствени сектор.

Моменти за акцију:

• Пређите са економија вођених профитом и загађењем на економије вођене праведношћу и благостањем.

• Успех се мора мерити благостањем људи и здравим окружењем.

• Ангажовати и оснажити појединце, породице и заједнице за повећање друштвеног учешћа и побољшану бригу о себи у погледу здравља. Осигурати информисано и активно учешће, са људима у центру здравствених одлука и исхода.

• Ојачати интегрисане националне здравствене системе користећи приступ примарној здравственој заштити за пружање квалитетних услуга, уз финансијску заштиту и програмирање оријентисано на правичност, родно осетљиво и засновано на људским правима, како би се досегло и ангажовало оне који су у највећој потреби и побољшало здравље и благостање свих људи у свим узрастима.

• Омогућиту недржавним актерима да учествују у планирању које води влада, у надзирању напретка или имплементацији ка универзалној покривености здравственом заштитом.

Десет највећих достигнућа у јавном здрављу:

• Смањење смртности деце и мајки.

• Смањење болести које се могу спречити вакцинама.

• Приступ безбедној води и канализацији.

• Превенција и контрола маларије.

• Превенција и контрола ХИВ/АИДС-а.

• Контрола туберкулозе.

• Контрола занемарених тропских болести.

• Контрола дувана.

• Повећана свест и побољшање глобалне безбедности на путевима.

• Побољшана спремност и одговор на глобалне здравствене претње.

Неке идеје за обележавање 7. априла 2023. године -Светског дана здравља:

-Организујте догађај за Светски дан здравља за своју заједницу.

-Радите са „здравственим шампионима“ и утицајним људима да мобилишете своју заједницу да захтева своје право на приступ квалитетној здравственој заштити без финансијских тешкоћа.

-Користите главну слику кампање за своју веб-локацију и канале друштвених медија.

-Ангажујте уметнике, глумце, музичаре, парламентарце, утицајне спортисте, невладине организације, познате личности на друштвеним мрежама да изразе шта „здравље за све“ значи вама и вашој заједници.

-Укључите школе, универзитете и омладинске мреже да воде активности као што су шетње, маратони, уметничка такмичења, дебате да бисте створили дијалог о здравственим потребама ваше заједнице и померили људе ка физичкој активности, здравој исхрани итд.

-Направите план друштвених медија. Можда желите да користите: #HealthForAll и #WHO

-Ако сте предузеће или организација, замолите своје особље да на својим платформама друштвених медија објави фотографије или приче о томе како се баве здравим активностима и хобијима користећи #HealthForAll и #WHO

-Пријавите који догађај организујете. Пишите на: 

СВЕТСКА ЗДРАВСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИМА 7 ПРИЧА

(+ 5 ДОДАТНИХ) О КОНЦЕПТУ „ЗДРАВЉЕ ЗА СВЕ“, ШИРОМ СВЕТА

„75 ГОДИНА УНАПРЕЂЕЊА ЈАВНОГ ЗДРАВЉА“  

1. Здравље за све: крајњи циљ

Посвећеност Светске здравствене организације (СЗО) концепту „Здравље за све“, подржано демократском идејом да су сви људи једнаки, заблистала је у њеном оснивачком Уставу из 1948. године. Устав СЗО је био документ без преседана у свету који се тек опорављао након ужасних последица Другог света рата, али га је поставио на трансформишући пут вредновања свих људских живота. Бескомпромисно је позивао на здравље као основно право сваког човека и темељ мира и безбедности.

Током деценија, СЗО се бавила кључним изазовима своје мисије: предвођењем у напорима за побољшање друштвених услова тако да се људи рађају, расту, раде, живе и старе у добром здрављу. СЗО је, такође, имала централну улогу за глобалну промоцију инклузије концепата рода и инвалидитета. Али такав напредак је био стално угрожаван постојањем здравствених неједнакости глобално. Стога је циљ да се постигне „здравље за све“ и данас једнако важан као и пре 75 година. За СЗО ово остаје кључни пут ка Циљу одрживог развоја УН (ЦОР) бр. 3, ојачан са 16 других ЦОР које треба постићи до 2030. године. 

2. Ублажавање смртоносних болести

Једна од кључних мисија СЗО је да спречи, ублажи и потпуно заустави ширење  смртоносних инфекција. Као резултат глобалног удруженог деловања здравствених система без преседана, СЗО је 1980. године званично прогласила велике богиње (variola vera) искорењеним. Велике богиње су биле веома заразна и смртоносна болест која је само у 20. веку однела око 300 милиона живота.

Почетком 2020-их, свет је на ивици искорењивања две друге по здравље опасне болести – дечије парализе и дракункулијазе (енгл. “guinea-worm”). Глобална иницијатива СЗО за искорењивање дечије парализе удружила се и подржала напоре који су помогли да се постигне смањење ширења дечије парализе од 99,9%.

3. Заштита људи од пандемија

СЗО свакога дана препознаје на хиљаде сигнала за хитне здравствене ситуације и, на основу процене, ради на заштити људи од  ризика и последица епидемија и пандемија. Током протеклих деценија, СЗО је била на првим линијама одбране свих великих хитних здравствених ситуација: од колере и еболе до птичијег грипа (H5N1), САРС-а и пандемије COVID-19. Сваки пут се у таквим ситуацијама активира јединствена сазивна улога СЗО, техничка експертиза и партнерства, како би се реаговало брзо и у широком обиму, премештајући људе, ресурсе и залихе тамо где су они најпотребнији. Увидом у податке и расположиве узорке у најризичнијим окружењима, следи размена мишљења и доношење одлука на научној основи, а у циљу превазилажења проблема у хитним ситуацијама.

Само током 2020-2021. године, СЗО је реаговала на 87 хитних здравствених кризних ситуација, поред COVID-19. СЗО је 1969. године успоставила Међународни здравствени правилник (IHR) и ревидирала га 2005. године, као споразум склопљен између држава чланица да раде заједно на спречавању и реаговању на акутне ризике по јавно здравље који могу да пређу границе и угрозе здравље људи широм света. Нови глобални споразум о пандемији је у изради, у консултацији са 194 државе чланице и са широким спектром јавних заинтересованих страна, са циљем изградње нове стратегије која ће ефикасније заштитити нове генерације од пандемија у 21. веку.

4. Мир за здравље, здравље за мир

СЗО игра често невидљиву улогу у преговорима о хуманитарним и здравственим услугама током ратова и сукоба. Од 1980-их, СЗО спроводи пројекте „Здравље као мост за мир“ у Африци, Азији, Европи и Латинској Америци, реализујући хуманитарне интервенције у конфликтним окружењима. Уз помоћ СЗО 1990-их, зараћени региони у Босни сложили су се да дозволе слободно кретање возила хуманитарне помоћи и хитне медицинске помоћи, настављајући вакцинацију против дечије парализе и кампању борбе против туберкулозе и ХИВ-а.

Особље СЗО наставља да обавља опасне дужности у зонама ратних сукоба од Ирака, Либије и Судана до Украјине. На многим територијама се умножавају сукоби и хаос изазван ратом. У региону источног Медитерана, на пример, у току је највећа избегличка и мигрантска здравствена криза на свету, а половина од укупно 22 земље и територије су у актуелном или продуженом ванредном стању.

СЗО је 2019. покренула програм „Глобално здравље за мир“ како би убрзала промоцију здравствене заштите у зонама сукоба, бавећи се решавањем препрека за мир.

5. Водећа политика и стандарди за здравље

СЗО је глобални ауторитет за издавање политика и смерница за унапређење здравља људи. Државе чланице СЗО су 1981. године усвојиле Међународни кодекс маркетинга замена за мајчино млеко. До 2020. године кодекс је примењен у 136 земаља, промовишући дојење за милионе беба.

Државе чланице СЗО су 2003. године усвојиле први уговор о јавном здрављу у свету – Оквирну конвенцију о контроли дувана (OKKD SZO; енгл. FCTC WHO). Уговор, који сада важи у 181 земљи, штити садашње и будуће генерације од разорних утицаја употребе дувана. Од 2021. године употреба дувана се смањивала у 150 земаља управо захваљујући примени ОККД СЗО.

Ово су само два примера поменутог кључног мандата СЗО. Стручњаци СЗО су сваког дана на располагању да прикупе најбоље доступне научне доказе о здравственим питањима – од анемије до транс-масти, хепатитиса и хипертензије. Они ригорозно процењују научне доказе али и консултују се са мрежама стручњака, креаторима политике, практичарима и цивилним сектором, како би израдили стандарде и смернице за обликовање бољих политика за унапређење нашег здравља.

6. Спречавање болести путем вакцинације 

СЗО је одиграла пионирску улогу у обезбеђивању вакцина против одређених болести. Покренула је Проширени програм имунизације 1974. године, како би подржала увођење вакцина за децу широм света, усмерених на више болести истовремено, не остављајући никога незаштићеним. Сада имамо вакцине које нас штите од више од 20 болести опасних по живот, помажући особама свих узраста да живе дуже и здравије.

Имунизација тренутно спречава 3,5-5 милиона смртних исхода сваке године од болести које се могу спречити вакцинама, попут тетануса, пертусиса, грипа и морбила. Како болести попут дечије парализе и дифтерије нестају из сећања, људи се све више вакцинишу против болести које никада нису видели, што отежава разумевање колико оне могу бити разорне, у случају њихове поновне појаве. Вакцине против еболе, мајмунских богиња, жуте грознице и колере могу помоћи у спречавању ширења и ових болести.

2021. године уведена је још једна нова вакцина: против маларије – прва против паразита – са извесношћу да ће спасити на хиљаде младих живота сваке године. Штавише, СЗО ради са земљама на имплементацији Агенде имунизације до 2030, како би се изградио свет у коме сви људи на свету имају пуну корист од вакцина које обезбеђују добро здравље и благостање.

7. Решавање здравствених изазова повезаних са климом

Климатске промене су највећа претња по здравље са којом се човечанство данас суочава. Оне утичу  на квалитет ваздуха, воду за пиће, снабдевање храном, канализацију, услове становања и животну средину у целини. СЗО указује на значај бољих података, науке, политика и руковођења за унапређење управљања ризицима по здравље из животне средине и процене њиховог утицаја.

СЗО је била предводница у решавању све већих ризика од здравствених изазова повезаних са климом, успостављајући Програм за климатске промене и здравље 1990-их. Програм подржава земље при развоју свеобухватних акционих планова за решавање здравствених ефеката климатских промена, изграђујући отпорније, одрживе здравствене системе и објекте, без емисије угљен-диоксида. 2021. године СЗО је покренула Савез за трансформативну акцију за климу и здравље (енгл. ATACH), са циљем изградње климатски отпорних и одрживих здравствених система, користећи заједничку моћ држава чланица СЗО и других заинтересованих страна, како би унапредили овај план по брзини и обиму извођења; такође, залажу се за интеграцију климатских промена у релацији са здрављем у одговарајуће националне, регионалне и глобалне планове. Од јануара 2023. године, више од 62 земље су придружене Савезу.

+1. Спашавање живота мајки и деце

Једно од највећих јавноздравствених достигнућа протеклих деценија односи се на здравље жена и  деце.

Захваљујући напорима у повећању броја едукованих породиља, вакцинацији деце и увођењу метода као што је „СЗО Интегрисано управљање дечијим болестима (енгл. IMCI)“, данас преживљава више мајки и деце него икада раније. Између 2000. године и данас преполовљена је смртност међу децом млађом од пет година и трудницама, што је импресиван напредак у заштити здравља најугроженијих.

Нови изазови, а који се тичу проблема у области менталног здравља, гојазности и негативног утицаја COVID-19 на здравље људи, захтевају нова решења и обновљену снагу у њиховом решавању. 

+2. Брига за оне који брину о нама 

Достигнућа у јавном здрављу којима сведочимо омогућена су огромним напорима генерација здравствених радника широм света. СЗО промовише рад здравствених радника, којима су остварена достигнућа у очувању здравља популације, од искорењивања великих богиња до драматичног напретка у обезбеђењу лечења ХИВ-а.

Континуирано промовишући значај улоге здравствених радника, посебно медицинских сестара/техничара, у постизању здравља за све, СЗО је 2017. године именовала „Главног службеника за медицинске сестре/техничаре“ (енгл. Chief Nursing Officer), као део свог лидерског тима. „Глобална стратегија СЗО о људским ресурсима за здравље: радна снага 2030“, у периоду од 2016. до 2020. године,  је довела до повећања радне снаге у области здравства широм света од скоро 30%. Стратегија се фокусира на пројектовани недостатак од 10 милиона здравствених радника до 2030. године, што представља критичан изазов за постизање Циљева одрживог развоја УН у вези са здрављем.

+3. Борба против незаразних болести и менталног здравља

Уживање у добром здрављу не значи само живот без болести, већ и постизање стања потпуног физичког, психичког и социјалног благостања. СЗО ради на заштити људи од најчешћих фактора ризика који доводе до хроничних обољења, као што су употреба дувана, физичка неактивност, прекомеран унос алкохола и неправилна исхрана. Наведени фактори доводе до болести и стања као што су дијабетес, рак, мождани удар и у вези са тим повезане трауме и патње, што чини 74% свих смртних случајева широм света.

Пионирски рад СЗО, укључујући прву Глобалну стратегију за превенцију и контролу незаразних болести из 2000. године, први Извештај о светском здрављу који се тиче менталног здравља из 2001. године „Нова разумевања, нова нада“, Глобални акциони програм за ментално здравље (mhGAP) из 2008. године и Иницијатива за елиминацију рака грлића материце из 2018. године – да поменемо неколико примера – пружају спасоносне смернице земљама како би милиони људи живели дуже у добром здрављу.

+4. Решавање антимикробне резистенције

Током деценија уназад, сведоци смо злоупотребе и/или прекомерне употребе производа модерне медицине. Као резултат  тога, наша заједничка одбрана од болести је ослабила. То је довело до појаве нових микроорганизама отпорних на познате лекове и угрожавања напретка који је претходно остварен ка унапређењу здравља и дужем трајању живота. Антимикробна резистенција је криза у развоју и глобална је претња по здравље.

СЗО је развила глобални акциони план 2015. године, упозоравајући свет на отпорност на антимикробне лекове и мобилишући земље да открију, спрече и управљају овом кризом. Заједно са Организацијом за храну и пољопривреду, Програмом Уједињених нација за животну средину и Светском организацијом за здравље животиња, СЗО је основала алијансу „Једно здравље“, посвећену борби против отпорности на антимикробне лекове широм света. Агенције су 2022. године потписале револуционарни споразум о јачању сарадње у циљу одрживог балансирања и оптимизације здравља људи, животиња, биљака и животне средине. Споразум пружа правни оквир за суочавање са изазовима људи, животиња, биљака и екосистема у земљама и на међународном нивоу, доприносећи глобалној здравственој безбедности.

+5. Вођени науком и иновацијама

Здравствени успеси протеклих деценија не би били могући да у фокусу СЗО није била посвећеност науци и иновацијама. СЗО је 1972. године успоставила Специјални програм истраживања и обуке у области људске репродукције (енгл. „HRP“), посвећен истраживању сексуалног и репродуктивног здравља и права.

СЗО је 1975. године основала и почела да спроводи Специјални програм за истраживање и обуку о тропским болестима (енгл. „TDR“), глобални програм научне сарадње који помаже да се олакшају напори и подрже активности у борби против болести сиромаштва.

У 21. веку, вођена напредним технологијама, СЗО осигурава да наука остане крајњи водич у њеном раду. Као део своје агенде трансформације, 2019. године, СЗО је основала ново Одељење за науку, које ради у области јавног здравља.

Оснивање Одељења за науку показало се благовременим као помоћ у борби против пандемије COVID-19, посебно у брзом реаговању заснованом на основу приступа искључиво научним подацима и помоћу у координацији развоја и дистрибуције вакцина против ове болести, са усмерењем на њихову правичну расподелу. Поред тога, 2021. године, СЗО је основала Научни савет, консултативно тело које укључује врхунске светске научнике, како би пружио савете о новим, високоприоритетним, научним питањима и технологијама које би могле директно утицати или унапредити глобално здравље.

Овим иницијативама СЗО се стара да остане лидер у научној заједници, осигуравајући да нови алати и производи могу бити од користи свим људима којима су потребни.

Извор:

http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-3605

Корисни линкови:

https://www.who.int/campaigns/75-years-of-improving-public-health

Оставите одговор