Светски дан борбе против туберкулозе обележава се 24. марта, на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе (Mycobacterium tuberculosis), узрочника ове болести. Са циљем подизање свести и знања о туберкулози (ТБ), болести која се може спречити и лечити, Република Србија се придружује међународној кампањи, ове године под слоганом: „ЕЛИМИНАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ – Да ли је то достижна реалност?”.

Упркос томе што је ефикасно лечење туберкулозе доступно преко 65 година, туберкулоза данас узрокује 1,3 милиона смртних случајева годишње, углавном у земљама са ниским и средњим приходима. Резистентна туберкулоза је водећи узрок смрти међу болестима које су последица резистенције на антимикробне лекове у данашњем свету и представља растућу глобалну претњу по здравствену безбедност, са стотинама хиљада људи који оболевају сваке године.

Епидемиолошка ситуација туберкулозе у Републици Србији

У Републици Србији епидемиолошка ситуација  је стабилна уназад 15 година захваљујући примени програмске здравствене заштите која је заснована на савременим међународним стратегијама превенције и контроле ове болести. И поред значајних потешкоћа током епидемије КОВИД-19, одржан је ниво дијагностике и лечења туберкулозе.

Према прелиминарним подацима у 2023. години у Републици Србији регистровано је 476 особа оболелих од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 7,14/100.000 становника. У 2023. години број оболелих је за 2% већи у односу на 2022. годину.

Највише узрасно-специфичне нотификационе стопе туберкулозе у 2023. години у Републици Србији регистроване су као и ранијих година у узрасним групама 60 и више година (10,1/100.000) и у групи 50–59 година (8,5/100.000). Током 2023. године регистровано је нешто мање случајева оболевања од туберкулозе међу децом и адолесцентима у односу на 2022. годину, али и даље значајно више у односу на 2020. и 2021. годину. Више од две трећине оболеле деце и адолесцената (70%) су лица из контакта са одраслим оболелим особама. Од укупног броја деце и адолесцената дијагностикованих и лечених од туберкулозе у 2023. години, 13% нема података о спроведеној БЦГ вакцинацији.

Дистрибуција оболелих од туберкулозе према полу показује да је број оболелих мушкараца за 93% виши него број оболелих жена (314 : 162 = 1,93 : 1).

Плућну локализацију болести (ПТБ) у 2023. години имало је 89,3% оболелих, за 4% мање него 2022. године. Међу оболелима од плућне туберкулозе 82% је било бактериолошки потврђено, што је такође за 4% мање него 2022. године. Бактериолошка потврђеност микроскопијом је у 2023. години износила 45,3%, што је мање него претходних година. Од ванплућних локализација, као и ранијих година, и у 2023. години најчешће се региструје ТБ плеуре (45%) и ТБ екстраторакалних лимфних жлезда (17,6%).

У току 2023. године пријављене су три особе оболеле од мултирезистентне туберкулозе, што је исто као и претходне две године, али знатно мање него у периоду од 2010. до 2018. године када је било регистровано 5–13 случајева годишње.

У 2023. години није било регистрованих особа које живе са ХИВ-ом међу оболелима од туберкулозе, као ни особа на извршењу кривичних санкција. Међу оболелима од туберкулозе регистровано је укупно 30 особа рођених у иностранству (6,3%), од којих су три (0,6%) особе припадале популацији миграната.

Током 2023. године идентификовано је 745 особа из блиског контакта са оболелима од туберкулозе, међу којима је била прегледана 561 особа (75%) а дијагностиковано је 15 оболелих од ТБ.

Пријављено је девет смртних исхода од туберкулозе што одговара стопи морталитета од 0,14 на 100.000 становника. У 2022. години је стопа морталитета износила 0,12 на 100.000 становника, а пријављено је осам смртних исхода. Међу особама које су у 2023. години умрле од туберкулозе, осам особа (89%) је било мушког пола, четири (44%) у добној групи од 60 и више година, сви са бар једном придруженом хроничном болести.

Када говоримо о елиминацији ТБ, подаци за Републику Србију од 2010. до 2023. године приказани су на графикону 1.

Графикон 1. Општа и специфичне нотификационе стопе ТБ, нотификациона стопа МДР ТБ и стопа морталитета од туберкулозе у односу на праг елиминације

Сходно подацима приказаним на графикону 1, Србија је достигла фазу елиминације мултирезистентне туберкулозе и фазу преелиминације смртности од туберкулозе, док је за достизање преелиминације ТБ међу децом и адолесцентима и преелиминације у општој популацији потребно наставити са системским и мултидисциплинарним активностима током предстојећих година.

Концепт „елиминације туберкулозе”

Концепт „елиминације туберкулозе” датира из 1990. године када су се стручњаци окупили у месту Волфхезе у Холандији и подржали идеју о елиминацији ТБ у земљама западне Европе, Сједињеним Америчким Државама, Канади и Јапану које су у то време имале ниску инциденцију туберкулозе.[1] Потом је током 2014. године спроведена процена степена припремљености земаља за елиминацију туберкулозе у Европи, фокусирајући се на земље са инциденцијом од 20 случајева на 100.000 становника[2] и концентришући се на одређене специфичне области које је преузела Светска здравствена организација (СЗО). Тада је објављен Оквирни документ за елиминацију туберкулозе[3] који остаје и данас основни водич за земље.

У Оквирном документу, праг од мање од једног случаја туберкулозе на милион становника је дефинисан као праг за елиминацију ТБ и сматра се довољно ниским да омогући да се ТБ никада неће појавити као јавноздравствена претња у будућности. Сходно томе, праг од 10 случајева на милион становника је био дефинисан као праг преелиминације туберкулозе.

Република Србија припада групи земаља са ниском инциденцијом. Поменутим документом идентификовано је осам приоритетних области деловања за постизање преелиминације и елиминације туберкулозе у земљама са ниском инциденцијом:

  • Обезбедити  системску посвећеност, финансирање и управљање програмом и основне услуге дијагностике и лечења високог квалитета.
  • Обратити посебну пажњу на најугроженије и тешко доступне групе.
  • Решавање посебних потреба миграната и прекограничних питања.
  • Спровести скрининг на активну ТБ и латентну туберкулозну инфекцију (ЛТБИ) код особа из контакта са оболелим од ТБ одабраних група високог ризика и обезбедити одговарајуће лечење.
  • Оптимизовати превенцију и негу ТБ резистентне на лекове прве линије.
  • Обезбедити континуирани надзор, праћење и евалуацију програма засновану на индивидуалном праћењу случајева болести.
  • Инвестирање у истраживање и нове алате.
  • Подршка глобалној превенцији и контроли ТБ.

Док су глобални напори у борби против туберкулозе спасили око 75 милиона живота од 2000. године, пандемија КОВИД-19, заједно са сукобима широм Европе, Африке и Блиског истока и лоши социоекономски услови, преокренули су године напретка који је учињен глобалним напорима да се контролише и на крају оконча ТБ. Погоршање глобалне економске ситуације, са растућим трошковима живота и смањењем буџета за националне здравствене програме, несразмерно је утицало на најсиромашније и угрожене, управо на оне популације које су највише погођене туберкулозом.

Генерална скупштина Уједињених нација (УНГА) сазвала је половином прошле године свој други састанак на високом нивоу (УНГА-ХЛМ) о борби против туберкулозе како би размотрила глобалне циљеве утврђене за период 2018–2022. и развила нове циљеве до 2027. године.  

Државе чланице су на састанку подржале Декларацију која реафирмише глобалну посвећеност окончању туберкулозе до 2030.

Нови глобални циљеви за 2023–2027. су амбициознији и укључују:

  • да 90% пацијената којима је потребно имају приступ квалитетној дијагнози и лечењу;
  • да 90% појединаца у ризику од развоја болести имају приступ превентивној терапији;
  • да 100% људи са ТБ има приступ пакетима здравствених и социјалних услуга; прикупљање средстава за истраживање и развој нове вакцине против туберкулозе.

Да би постигли глобалну контролу туберкулозе и на крају елиминацију туберкулозе као јавноздравственог проблема, потребна су улагања за:

  • имплементацију нових имунолошких стратегија за развој ефикаснијих вакцина;
  • развој нових терапијских режима;
  • развој нових дијагностичких тестова;
  • спровођење превенције кроз скрининг коришћењем стандардизованих старих и нових дијагностичких тестова за откривање инфекције бацилом туберкулозе (ЛТБИ);
  • спровођење дијагностичких тестова за туберкулозу узимањем спутума;
  • коришћење тестова за идентификацију оних који су на путу од инфекције ка болести туберкулозе како би боље препознали оне којима је потребна терапија.

У тренутном дијалогу о спровођењу доступних интервенција против туберкулозе, важно је напоменути да када је професор Роберт Кох први пут најавио откриће бацила туберкулозе, ова болест је била епидемија која је харала широм Европе и САД, и изазвала је смрт сваке седме особе на свету. Иако је направљен одређени прогрес, таква побољшања нису универзално доступна, а ТБ остаје епидемија неправде и парадигма здравствене неједнакости. Потребно је поновно успостављање обавеза договорених на УНГА-ХЛМ у 2017. години, да би се напори за контролу ТБ вратили на пут за постизање циљева СЗО до 2025. године. Тек тада се може рећи да можемо елиминисати ТБ.

Основно о туберкулози

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе.

Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, итд.

Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости

Извор:

https://www.batut.org.rs/index.php?content=2794

Оставите одговор