Према дефиницији, свако поновљено пијење алкохола, без обзира на количину и учесталост, које ствара одређене проблеме (здравствене и/или социјалне), знак је алкохолизма и захтева стручну помоћ.

Конзумирање алкохола убраја се у битне факторе ризика за настанак болести, па чак и смртности. Истраживања показују да свако повећање алкохолног уноса од једног пића дневно се доводи у везу са повећаним ризиком од морталитета и морбидитета (Рехм ет ал. 2009). Неке од болести на које утиче конзумирање алкохола су: рак, дијабетес, неуропсихијатријска обољења, заразне болести, као и болести јетре и панкреаса.

Осим здравствене штетности за особу која конзумира алкохол присутна је и друштвена штетност. Она подразумева негативан утицај на чланове породице, колеге, пријатеље и целокупну околину. Превентивне стратегије везане за почетак конзумације алкохола су битне јер је почетан стадијум конзумације најважнији фактор у каснијој злоупотреби. Када се говори о полним разликама, многа истраживања указују да мушкарци више конзумирају алкохолна пића од жена, као и то да раније почињу са самим конзумирањем алкохола (Робинс, 1992). Појединац увиђа највећу штетност алкохола када схвати да је дошло до зависности или кад крену да се појављују соматске тегобе. Осим соматских тегоба које су често хроничне и озбиљне, долази и до изражавања симптома зависности као што су јака, упорна жеља за узимањем алкохола, отежана контрола над количином и престанком конзумације, апстиненцијални синдром, пораст толеранције као и наставак употребе упркос свесности о штетности алкохола по здравље организма.

Деца и алкохол не иду заједно. За децу у развоју не постоји сигурна нити дозвољена доза алкохола.

Алкохол је најчешћа дрога међу младима. Премда не спада у илегалне дроге, за млађе од 18 година алкохол јесте илегална дрога.

За мозак у развоју, алкохол је опасна дрога и уколико се узима у раној доби може изазвати трајне последице. Алкохол утиче са способност опажања реалности и способност доношења одлука код одраслих. За децу је то још и опасније јер деца још нису нити развила све своје спознајне вештине и способности (нпр. способност решавања проблема и доношења исправних одлука и сл.), па конзумирање алкохола у тој доби зауставља когнитивни и психо-емоционални развој, што се у каснијој доби углавном тешко или никако не може надокнадити.

Најновија истраживања показују да чешће пијење алкохола у млађој узрастној доби оштећује осетљиве делове мозга у хипокампусу. CT снимци (компјутеризована томографија) мозга тинејџера конзумената алкохола су показале стањен хипокампус – део мозга одговоран за осећаје, памћење и учење. Промене су биле израженије што су деца почела пити у ранијој доби и што је количина попијеног алкохола била већа. Конзументи алкохола су такође показивали више знакова других душевних поремећаја попут депресије, поремећаја у понашању, посттрауматских поремећаја и поремећаја пажње.

Данас је познато да алкохол оштећује нервна влакна која преносе поруке нервним ћелијама. Алкохол шири канале који регулирају проток калцијума у ћелијској структури. У ћелије улази 2 пута више калцијума него нормално а то узрокује повећану активност. Ово абнормално „укључивање“ активности изазива губитак крајњих нервних завршетака и поремећај мождане функције. За највећи део нервних влакана, оштећење није трајно. Мозак се сам опоравља, али процес опоравка мења ћелијску структуру. Тако се највећи део функција опорави, али не све. Данас се такође сматра да је оштећење мозга слично оштећењу јетре. Ћелије се опорављају, али оне нису исте као пре. Након опоравка оне су структурално промењене што резултира променом у преносу поруке и променом у начину рада мозга.

Зависност о алкохолу код младих се и нешто другачије манифестује. Код младих који су зависни од алкохола карактеристичан је висок ниво толеранције на алкохол и недостатак симптома апстиненције. Нпр. тремор, физичку потребу за чашицом ујутро и сл. показује само 23% адолесцената. Међутим, оно што је карактеристично код адолесцената, то је: чест је губитак памћења, несећају се догађаја у припитом стању, ризична сексуална понашања или вожња под деловањем алкохола, често опијање, попуштање у школи, конфликти с вршњацима у припитом стању или проблеми са законом, жудња за алкохолом, веровање да је алкохол неопходан да би се забавио, став да је „cool“ бити под утицајем алкохола, пијење у већим количинама или више него је особа намеравала пити, лагање о количини попијеног алкохола, неуспели покушај упркос понављаној жељи да се престане пити или да се смањи количина попијеног алкохола, опијање иако то није била намера, много времена проводе у пијењу алкохола, чести мамурлуци, осећај депресије, нерасположења или размишљања о самоубиству.

Извор:

http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-3383

Оставите одговор