Према Календару јавног здравља 20.март се обележава као Национални дан борбе против рака дојке. Циљ кампање је да се скрене пажња на распрострањеност ове болести, на подизање свести о значају превенције и раног откривања рака дојке, као и о палијативном збрињавању особа оболелих од ове болести.

Рак дојке је водећа малигна болест код жена како у развијеним тако и у земљама у развоју. Највећи број умрлих од рака дојке јавља се у земљама у развоју због дијагностиковања рака дојке у касној фази, углавном због недостатка свести о потреби раног откривања, као и због недостатка ресурса у здравственом систему. Према подацима Регистра за рак, Института за јавно здравље Србије, у 2014. години, укупан број новооткривених случајева рака дојке код жена у Србији био је 3690, док је стандардизована стопа инциденције износила 53.3 на 100.000. Укупан број смртних случајева од рака дојке код жена износио је 1648, док је стандардизована стопа морталитета била 19.7 на 100.000. Највећи број оболелих жена и у нашој земљи јесте старости од 50 дo 65 година живота, али се тренд пораста броја оболелих спушта према млађем годишту.

У Јужнобанатском округу  годишње 172 жене оболе и 80 умре од рака дојке. У Панчеву 80-90 жена оболи и око 30 изгуби битку са овом болешћу. Највише оболелих у нашем округу регистровано је у узрасту од 60 до 69, затим 50-59, док је најраније дијагностиковани рак дојке био у узрасту 25-29 године.

Број оболелих жена према броју становника у нашој земљи је сличан другим земљама у окружењу, међутим према броју умрлих жена на жалост, наша земља се налази међу земљама са високом стопом морталитета, баш из разлога касног откривања карцинома дојке. Рак дојке се најчешће открије када је његова величина преко 2 цм, са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама. Препоруке су да се рак дојке открије у раној фази када су промене непалпабилне, односно неопипљиве, или када је величина тумора мања од 1 цм. Када се рак дојке открије у раној фази уз адекватну дијагностику и лечење, шансе за излечење и продужетак живота су далеко веће него у случајевима када се ова болест открије у касној фази. У развијеним земљама се рак у готово 90% случајева открије у раној фази када је могућност лечења највећа.

Тренутно не постоји довољно знања о узроцима настанка рака дојке, тако да рано откривање болести остаје камен темељац контроле рака дојке. Сматра се да је настанак рака дојке мултифакторијалног порекла и да бројни ризикофактори делују удружено. Најчешће помињани ризикофактори за настанак ове болести јесу: наследне предиспозиције, рана прва менструација, касна менопауза, нерађање деце или рађање деце у каснијој животној доби, недојење деце, хормонска терапија, неправилна исхрана, недовољна физичка активност, гојазност, конзумирање алкохола, дувана итд.

Имајући у виду високу вероватноћу преживљавања и бољи квалитет живота жена код рано откривеног карцинома дојке веома је важно спроводити:

  • самопреглед дојке, који свака жена у генеративном периоду треба да ради једном месечно,
  • код жена млађих од 50 година спроводи се превентивни клинички преглед код изабраног гинеколога једном годишње,
  • после клиничког прегледа примењује се ултразвук, а у индикованим случајевима и мамографија.

Код жена старијих од 50 година, најзначајнији начин раног откривања рака дојке је спровођење организованог скрининг програма. Метод организованог скрининга је скрининг мамографија код жена старости од 50 до 69 година. У земљама које годинама спроводе организовану скрининг мамографију смртност жена се смањује за око 35% и што је најважније продужава се животни век и квалитет живота женама код којих је у оквиру скрининга откривен карцином дојке у раној фази.

Организовани скрининг рака дојке у 2017. години у Србији, спроводи се на територији 35 домова здравља, као и радом мобилних мамографа на терену.

Са територије Јужнобанатског округа организовани скрининг програм раног откривања рака дојке спроводи се само у Панчеву. Од 2014. до 2016.год урађено је 4104 мамографије,  откривено је 17 карцинома, 40 бенигних промена и 108 сумњивих налаза код којих је у току додатна дијагностика према Водичу добре клиничке праксе. У местима где се не спроводи овакав вид секундарне превенције спроводи се опортуни скрининг, односно превентивни прегледи и мамографија за све жене које се саме јаве лекару.

Изузетно је важно да жене брину о сопственом здрављу и да редовно спроводе самопреглед дојки. Ова препорука се односи и на жене млађе животне доби, као и труднице и породиље. Потребно је да жене посматрају своје дојке, обрате пажњу на изглед, облик и величину дојки, промене на њима, боју коже, изглед брадавица, појаву исцедака или сличних промена. Неопходно је  да се жене, уколико примете било какву промену, одмах јаве лекару.

Позивамо све жене узраста од 50 до 69 година, да се одазову позиву на скрининг мамографију у оквиру организованог или опортуног скрининга рака дојке.

Оставите одговор