Боравак у природи, иако се препоручује, носи са собом и ризик од излагања заразним болестима које преносе крпељи. У природи се крпељи могу наћи у подручјима која су обрасла високом травом, шибљем, жбуњем, затим у  шумама и ливадама, али и у неуређеним двориштима и парковским површинама. Присутни су од раног пролећа до касне јесени, а најактивнији су у мају и јуну.

Крпељи убодом, на човека могу да пренесу велики број обољења (крпељски менингоенцефалитис, Кримска-Конго хеморагијска грозница, ерлихиоза, бруцелоза, лептоспироза) , али је за наше подручје најзначајнија Лајмска болест или Борелиоза.

Крпељ се  по кожи креће брзо и неосетно. На човеку проведе око два сата тражећи погодно место за сисање крви (топлији и влажнији делови тела са мекшом кожом). Убод крпеља не боли. Приметимо га случајно, када постане велики јер се насисао крви или ако се јави упала на месту убода – алергијске реакције на убод.

На срећу, нису сви крпељи заражени микроорганизмима који су патогени за човека, па ни сваки убод крпеља не значи сигурно обољевање од ових болести. Само крпељ који је и сам инфициран Борелијом бургдорфери може да пренесе инфекцију на човека. Што је крпељ на телу домаћна дуже већа је вероватноћа да дође до инфекције. Нестручно уклањање крпеља, премазивање, алкохолом, бензином и другим супстанцама, такодје повећава вероватноћу настанка инфекције.

ЛАЈМСКА БОЛЕСТ – БОРЕЛИОЗА је обољење које изазива бактерија Borrelia burgdorferi. Први пут је описао  Др Стир 1975.године у граду Лајм ( Конектикат), а код нас је ово обољење први пут препознато 1987. године. Симптоми болести почињу 1 до 30 дана након убода крпеља. Први знак је црвенило око места убода (Erythema migrans – ЕМ, у народу познат као„бивоље око”). Да би имала дијагностички значај, промена мора да има промер од најмање 5 цм. Промена на кожи не боли и не сврби, па може да прође непримећено. Може да буде праћена појавом симптома сличних грипу (главобоља, грозница, малаксалост, болови у зглобовима). Појава ових тегоба уз податак да је био убод крпеља пре 1-30 дана сматра се Лајмском болешћу и приступа се терапији антибиотицима. Озбиљније компликације могу се јавити недељама и месецима након убода крпеља, у виду симптома од стране централног нервног и кардиоваскуларног система, артритиса и кожних манифестација. Болест може попримити хроничан ток, уколико се не препозна и не лечи на време. Пацијенти након спроведеног лечења борелиозе могу да имају неспецифичне тегобе (главобоља, умор, болови у мишићима и зглобовима и слично), које обично трају више месеци, некада и годинама.

КАКО СЕ ЗАШТИТИТИ?

Најбоља мера превенције је спречити убод крпеља

– избегавати ходање по високој трави, између жбуња и лежање на трави

– по повратку из природног жаришта прегледати одећу  и тело на присуство крпеља

-приликом боравка у природи користити репеленте као личну заштиту

КАКО ПОСТУПИТИ УКОЛИКО ЈЕ ДОШЛО ДО УБОДА КРПЕЉА?

  • Након што се примети присуство крпеља у кожи потребно га је стручно и безбедно уклонити (извадити)
  • Не треба покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица отићи још дубље, потребно је јавити се најближој здравственој установи где ће обучено особље крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције
  • Ово треба урадити што пре ( у току прва 24 сата) јер иако вероватноћа преноса инфекције није велика, она расте са повећањем дужине боравка крпеља у кожи
  • Не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин) на кожу преко крпеља
Оставите одговор