Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Кретањем до здравља”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља.

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије. Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал… све ово је физичка активност.

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Према подацима СЗО у свету се 60–80% људи не креће довољно, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око два милиона људи. У Европском региону СЗО приближно 30% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке. Због физичке неактивности у европском региону СЗО годишње се забележи милион смртних случајева. Циљ је да се до 2025. године смањи број физички неактивних за 10%.

Према препорукама Светске здравствене организације, свакодневно је потребно издвојити најмање:

• 180 минута за физичке активности различитог интензитета за децу до шест година,

• 60 минута умерене до интензивне физичке активности за децу и младе старости од шест до 18 година, и

• 30 минута умерене до интензивне физичке активности за одрасле.

Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.

С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места у претходном периоду било ограничено због епидемије COVID-19, препоручује се да сваког дана постепено повећавамо трајање и интензитет физичке активности. Приликом бављења рекреативним спортовима, важно је да одржавамо удаљеност од других од најмање два метра.

Бирајте активност која омогућава да будете физички активни у друштву, а да истовремено одржавате препоручену физичку дистанцу (вожња бицикла, ролера, скејта, брзо ходање, трчање, јога., бадминтон, тенис…).

Оставите одговор