Svetska zdravstvena organizacija u saradnji sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Međunarodno udruženje za borbu protiv raka počinje trogodišnju kampanju pod sloganom „Ja sam, ja hoću” kojom se podseća da i pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima. Prema najnovijim procenama, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 miliona ljudi i registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti. POSTER
Vodeće lokalizacije raka u svetu
Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.
Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5 % svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka ) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog creva (9,5%).
Opterećenje rakom u Srbiji
U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice.
Tokom 2015.godine u Srbiji je:
Od malignih tumora pluća i bronha – obolelo 5.578 osoba (3.970 muškaraca i 1.608 žena) i umrle su 5.252 osobe oba pola (3.805 muškaraca i 1.447 žena).
Od malignih tumora dojke – obolele su 4.304 i umrle 1.693 žene.
Od malignih tumora debelog creva i rektuma – obolele su 4.524 osobe (2.753 muškarca i 1.771 žena) i umrlo je 2.568 osoba oba pola (1.578 muškaraca i 990 žena).
Od raka grlića materice je obolelo 1.095 žena, dok su 424 žene umrle od ove bolesti
Od raka prostate novoobolelo je 1.953 i umrlo je 1.073 muškaraca.
Srbija se prema procenama IARC-a među 40 zemalja Evrope svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja i umiranja od malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja i umiranja kod žena od raka dojke, pluća i grlića materice u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja i umiranja od ovih oblika raka u Evropi.
Južnobanatski okrug
Na osnovu podataka Registra za rak Zavoda za javno zdravlje Pančevo, u Južnobanatskom okrugu, godišnje u proseku oko 1350 osoba oboli i 940 umire od malignih bolesti. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate, dok se kod žena maligni tumori najčešće lokalizuju na dojci, debelom crevu i plućima.
Od ukupnog broja umrlih od malignih bolesti u 2017.god u Južnom Banatu, najveći broj smrtnih ishoda u muškoj populaciji bio je od karcinoma pluća 32,9%, debelog creva 13,6% i prostate 7,9%, dok je kod žena najveći broj umrlih od raka dojke 19,5%, pluća 18,0% i debelog creva 11,9%.
Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici. Na teritoriji Južnobanatskog okruga, po preporuci Ministarstva zdravlja, sprovode se organizovani skrining programi raka debelog creva i raka dojke u Pančevu i pojačan oportuni skrininga raka dojke u Vršcu.
U 2018.god na skrining kolorektalnog karcinoma u Pančevu pozvane su 3054 osobe, a 2405 osoba je uradilo test na okultno krvarenje. Pozitivan test je bio kod 75 pacijenta, urađeno je 35 kolonoskopija pri čemu je otkriven 1 karcinom i 19 polipa debelog creva.
Od 01.01. do 31.12.2018.god na skrining raka dojke u Pančevu pozvano je 2126 žena, a 355 su uradile mamografiju. Pozitivan BIRADS 4 i 5 je bio kod 12 nalaza, urađena je dodatna dijagnostika i otkrivena su 2 karcinoma i 8 benignih promena.
U 2018.godini sprovodio se pojačan oportuni skrining raka dojke u Vršcu. Ukupno 382 žene su iz doma zdravlja upućene na mamografiju. Njih 334 su uradile skrining mamografiju i kod tri je otkriven karcinom. Ukupan broj žena kod kojih je urađena mamografija u OB Vršac u posmatranom periodu je 828, a karcinom je potvrđen kod 45 žena.
Važan korak u prevenciji je i bolja informisanost i edukacija stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znaka malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je veoma važno boriti se protivi mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege, dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu, tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu.
Ostavite odgovor