РЕШЕЊА ЗА СМАЊЕЊЕ ЗАГАЂЕЊА ПЛАСТИКОМ (#Solutions to plastic pollution)

Светски дан заштите животне средине обележава се сваке године 5. јуна са циљем подизања глобалне свести на очување животне средине. Дан се обележава од 1973. године када га је установила Генерална скупштина Уједињених нација и током протеклих пет деценија је прерастао у највећу међунационалну платформу за очување животне средине.

У обележавање овог дана укључено је преко 150 држава са десетинама милиона људи који учествују путем непосредних активности, догађаја и акција широм света. Подржавају га многе невладине организације, предузећа, владини субјекти, као и Уједињене нације са њиховим програмом (UNEP – United Nation Environment Programme), у заједничкој акцији за заштиту животне средине.

Ове године, домаћин обележавања Светског дана заштите животне средине је Обала Слоноваче, уз свесрдну помоћ Холандије. Замишљено је да овај дан буде подсетник, али и покретач идеје да су акције људи у вези са загађењем пластиком битне, и жељом да се омасове акције које ће владе и организације предузимати у борби против загађења пластиком.

Загађење пластиком

Начин на који друштва производе, користе и одлажу пластику – загађује екосистеме, ствара ризике по здравље људи и дестабилизује климу. Људи у најсиромашнијим земљама и заједницама највише пате, као што је случај у целој трострукој планетарној кризи климатских промена – губитка природе и биодиверзитета, загађења и отпада.

„Чудесни материјал“ је постао катастрофалан материјал – барем на начин на који га користимо.

Прво, постоје изразити негативни економски трошкови загађења пластиком, који се крећу у стотинама милијарди долара годишње, уништавајући инфраструктуру, утичу на производњу енергије и приходе од туризма, зачепљују канале, плаве градове и потенцијално утичу на здравље људи кроз излагање опасним хемикалијама.

Друго, извештаји указују да је полазна тачка за промене – уклањање непотребне и проблематичне пластике. У том смислу потребне су три промене: убрзање тржишта за производњу производа за вишекратну употребу, убрзање тржишта рециклаже и преоријентација и диверзификација тржишта за одрживе и безбедне пластичне алтернативе.

Треће, потребно је да се заузме став према пластици током целог њеног животног циклуса, а под тим се мисли на преиспитивање сваке фазе од дизајна производа и система, производње пластике, употребе, опоравка и одлагања. Редизајн паковања, система и производа је од кључног значаја. Хемијски инжењери и произвођачи морају да буду креативни, како на производима тако и на амбалажи, уместо да при дизајнирању производа користе пластику. Коначно, мора се обезбедити безбедно одлагање свега што још није дизајнирано по принципу „циркуларне економије“ и да се нађу решења за постојеће загађења пластиком.

Иако се чини да је живот без пластике тежак и незамислив, сваки корак у смањењу употребе је значајан и велик. Обала слоноваче и Кенија су само две од преко 30 земаља Африке које су потпуно забраниле употребу пластичних кеса за једнократну употребу. За овако нешто неопходна је помоћ и јединство свих сектора да би било одрживо.

Према новом извештају UNEP-a, загађење пластиком би могло да се смањи за 80% до 2040. године ако би земље и компаније започеле и покренуле промене у политикама и тржишту, коришћењем постојеће технологије. То би драматично смањило социјалне трошкове, трошкове животне средине и здравља људи, смањило емисије гасова стаклене баште и отворило прилике, глобално, за 700.000 нових радних места. Извештај је објављен уочи друге рунде преговора у Паризу о глобалном споразуму за борбу против загађења пластиком, и описује величину и природу промена потребних за окончање загађења пластиком и стварање циркуларне економиje.

Затварање славине – Како свет може окончати загађење пластиком и створити циркуларну економију: анализа конкретних пракси, промена на тржишту и политикa усмерених на решења која могу утицати на ставове влада и пословне активности.

„Начин на који производимо, користимо и одлажемо пластику загађује екосистеме, ствара ризик по људско здравље и дестабилизује климу“, рекла је Ингер Андерсен, извршна директорка УНЕП-а. „Овај извештај UNEP-a поставља мапу пута за драматично смањење ових ризика, кроз усвајање принципа циркуларне економије, који држи пластику подаље од екосистема, наших тела и привреде. Ако следимо ову мапу пута, укључујуćи преговоре о споразуму о загађењу пластиком, могу се остварити велике економске, социјалне и еколошке победе.“

Тржишна померања неопходна за трансформацију тржишта ка циркуларности

Да би се глобално загађење пластиком смањило за 80% до 2040. године, извештај  предлаже да се прво елиминише проблематична и непотребна пластика како би се смањила величина проблема. Након тога, извештај позива на три промене тржишта – поновну употребу, рециклирање и преоријентисање и диверзификацију производа.

Поновна употреба: Промовисање опција поновне употребе, укључујући боце које се могу поново пунити, расуте дозаторе, шеме враћања депозита, шеме за враћање амбалаже итд. Тиме се може смањити 30% загађења пластиком до 2040. године. Да би оствариле свој потенцијал, владе морају помоћи у изградњи јачег пословања фабрика за производњу производа за вишекратну употребу.

Рециклирање: Смањење загађења пластиком за додатних 20% до 2040. године. може се постићи ако рециклажа постане стабилнији и профитабилнији подухват. Укидање субвенција за фосилна горива, спровођење смерница за дизајн за побољшање могућности рециклирања и друге мере, повећале би удео економски рециклабилне пластике са 21 на 50%.

Преоријентација и диверзификација: Пажљива замена производа као што су пластични омоти, кесице и производи за понети са производима направљеним од алтернативних материјала (као што су папир или материјали који се могу компостирати), може донети додатних 17% смањења загађења пластиком.

Чак и са горе наведеним мерама, 100 милиона метричких тона пластике из производа за једнократну употребу и краткотрајних производа и даље ће морати да се безбедно третира годишње до 2040. године, заједно са значајним наслеђем постојећег загађења пластиком. Ово се може решити постављањем и применом стандарда дизајна и безбедности за одлагање пластичног отпада који се не може рециклирати, као и утврђивањем одговорности произвођача за производе који ослобађају микропластику, између осталог.

Све у свему, прелазак на циркуларну економију резултирало би уштедом од 1,27 милијарде долара, с обзиром на трошкове и приходе од рециклирања. Додатних 3,25 милијарди долара би било уштеђено од избегнутих екстерних ефеката као што су здравље, клима, загађење ваздуха, деградација морског екосистема и трошкови везани за судске спорове. Ова промена би, такође, могла да резултира нето повећањем од 700.000 радних места до 2040. године, углавном у земљама са ниским приходима, што би значајно побољшало егзистенцију милиона радника у неформалном окружењу.

Међународно договорене политике могу помоћи да се превазиђу границе националног планирања и пословања, одржи циркуларна (кружна) глобална економија пластике, откључају пословне могућности и отворе радна места. Оне могу укључивати: договорене критеријуме за пластичне производе (који би могли бити забрањени), прекограничну основу знања, правила о неопходним минималним оперативним стандардима ЕПР шема и друге стандарде.

Извештај препоручује да би глобални фискални оквир могао да буде део међународних политика како би се омогућило да се рециклирани материјали такмиче у једнаким условима са првобитним материјалима, створи економију обима за решења и успостави системе за праћење и механизме финансирања.

Најважније је да се креатори политике охрабрују да прихвате приступ који интегрише регулаторне инструменте и политике које се баве акцијама током животног циклуса, јер се оне међусобно појачавају ка циљу трансформације привреде. На пример, правила дизајна како би се производи учинили економски рециклирајућим могу се комбиновати са циљевима за укључивање рециклираног садржаја и фискалних подстицаја за постројења за рециклажу.

Извор:

http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-3705

Оставите одговор