„УБРЗАВАЊЕ ПРОМЕНА“

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 22. март за Светски дан вода.

Од 1993. године овај дан се обележава сваке године са циљем подизања свести о непроцењивом значају воде за опстанак живог света на планети Земљи, као и на проблем недовољне заступљености здравствено безбедне воде за пиће у многим деловима Планете, са приоритетним фокусом и залагањем за одрживим развојем водних ресурса.

Ове године слоган Светског дана вода је „Убрзавање промена“, чиме Уједињене нације напомињу да је неопходно убрзано деловање на решавању глобалне кризе воде и санитације.

Глобална кампања под називом „Буди промена“ („Be the change“) подстиче људе да предузму акцију у сопственим животима како би променили начин на који користе, троше и управљају ресурсима воде.

Зато је на постеру кампање нацртан лик колибрија, јер је у причама из древне историје колибри носио воду у кљуну да гаси ватру, чиме се напомиње значај преузимања сопствених и индивидуалних акција у решавању глобалног пробема везаног за воду.

Приоритетне активности које би требало покренути ће бити додате Агенди о активностима везаним за воду која ће бити покренута на Конференцији о водама УН 2023 – првом догађају те врсте за скоро 50 година.

То ће бити јединствена прилика да се Свет уједини у решавању проблема везаних за воду и за покушај да се испуни циљ одрживог развоја („Sustainable Development Goal“) 6: Вода и канализација за све до 2030. године, чија је реализација још увек врло далеко.

Милијарде људи и велик број школа, предузећа, здравствених установа, пољопривредних газдинстава и фабрика немају доступну здравствено безбедну воду и тоалете који су им неопходни. Да би се убрзале промене, потребно је више акција. О реализацији акција биће детаљно објашњено у Извештају УН о развоју вода у свету, Конференцији о водама УН 2023. и кроз приче из целог света.

Контрола здравствене исправности воде на територији АП Војводине

Пречишћена хлорисана вода за пиће током 2021. године је доступна становништву у свега 16 (38%) од укупно 45 општина на територији АП Војводине.

Непречишћена вода, без обзира да ли се пре употребе дезинфикује или не, представља ризик по здравље људи у АП Војводини јер се у просеку у око 1% контролисаних узорака утврђује  присуство микроорганизама показатеља свежег и старог фекалног загађења, у 66% контролисаних узорака повећана концентрација доказаног карциногена арсена и у 9% узорака воде повећана концентрација нитрита.

Непречишћену воду за пиће на територији АП Војводине одликује висок садржај органских материја, повећаном концентрацијом амонијака, гвожђа и мангана, те последично измењеним сензорним особинама (боја, мирис), које нису опасне по здравље људи, али оправдано условљавају одбијање употребе од стране потрошача и представљају проблем за техничко-технолошке процесе пречишћавања воде.

Вода за пиће из јавних бунара на територији АП Војводине је у 49% узорака здравствено неисправна, што представља ризик по здравље људи, посебно имајући у виду да велики проценат становника Војводине има навику и потребу да, због здравствене неисправности воде за пиће из водоводне мреже, користи воду за пиће пореклом из јавних бунара. 

На територији АП Војводине изграђене су „еко-чесме“ као алтернативни извори водоснабдевања становништва у насељима где у систему јавног водоснабдевања не постоји здравствено исправна вода за пиће. Међутим, свега 67% контролисаних узорака воде за пиће са „еко-чесми“ је погодно за људску употребу, те је редовно техничко одржавање алтернативних извора водоснабдевања услов постизања и одржавања здравствене исправности воде за пиће.

Корисни линкови:

http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-3592

https://www.worldwaterday.org/

https://www.unwater.org/bethechange/

https://www.zjzpa.org.rs/voda/

https://www.zjzpa.org.rs/ispitivanje-vode/

Оставите одговор