Povodom obeležavanja Svetskog dana srca Opšta bolnica, Dom zdravlja Pančevo i Zavod za javno zdravlje organizuju preventivnu akciju za sugrađane u sredu 26.09.2018. od 8 do 10 časova na platou ispred gradske uprave Grada Pančeva.
Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „OBEĆAVAM DA… za moje srce, za tvoje srce, za sva naša srca”. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti i invaliditeta u svetu. Da bi se to promenilo, ljudi širom sveta treba da obećaju da će uticati na četiri glavna faktora rizika (upotreba duvana, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola). Male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca. Prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno može da pomogne u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.
Epidemiološka situacija u Srbiji -Prema podacima Nacionalnog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2016. godine u Srbiji umrlo je 52.102 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,7% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Zajedno, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,2% svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 12,7%, ishemijske bolesti srca 17,5%, cerebrovasku-larne bolesti 21,8%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 47,8% svih smrtnih ishoda od KVB. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaja: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,8% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2016. godini. Ostale ishemijske bolesti srca činile su 50,2% smrtnosti od ishemijskih bolesti srca.
Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2016. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 19.389 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 184,1 na 100.000 stanovnika. Tokom 2016. godine od ovog sindroma u Srbiji su umrle 4534 osobe. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 38,7 na 100.000 stanovnika.
Epidemiološka situacija u Južnom Banatu –Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u našem okrugu. Posmatrajući poslednjih pet godina, u Južnom Banatu svake godine akutni koronarni sindrom (infarkta miokarda ili nestabilne angine pektoris) se registruje kod oko 830 osoba (780-880). Od ukupnog broja obolelih infarkt miokarda se dijagnostikuje kod oko 96%, a nestabilna angina pektoris kod 4% prijavljenih slučajeva AKS. Od akutnog koronarnog sindroma u Južnobanatskom okrugu godišnje umre oko 165 osoba i to uglavnom od infarkta miokarda – 98,6% a 1,4% od nestabilne angine pektoris.
Prema podacima Zavoda za javno zdravlja Pančevo, od infarkta miokarda u našem okrugu češće obolevaju i umiru muškarci nego žene. Infarkt se najčešće registruje kod muškaraca posle 55, a kod žena posle 60 godine života. Nažalost, sve je više mladih, naročito onih koji se bave stresnim poslovima koji dožive srčani udar. Posmatrajući poslednjih pet godina, u našem okrugu infarkt miokarda je dijagnostikovan i kod osoba koje su bile uzrasta između 20-35 godine života. Smrtni ishod od infarkta miokarda najčešće se beleži kod muškaraca posle 60 i kod žena posle 70 godine života, međutim registruje se već u uzrastu od 35-45 god. Ohrabruje činjenica da je poslednjih godina zabeležen pad broja umrlih što se može objasniti savremenim metodama lečenja i ranijem dolasku u bolnicu (prvi sat od nastanka simptoma – „zlatni sat“).
S obzirom na to da u Južnobanatskom okrugu svakoga dana 2-3 osobe obole, a svakog drugog dana jedna osoba umre od infarkta miokarda i nestabilne angine pektoris, od izuzetnog je značaja delovanje na faktore rizika odgovornih za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, usvajanje zdravih stilova života, kao i edukacija stanovništva kako da prepoznaju znake i simptome srčanog i moždanog udara, kako bi se što pre javili zdravstvenom sistemu.
Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti
Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu.
Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihi ubica”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Krvni pritisak se meri i evidentira kao odnos dva broja u milimetrima živinog stuba – na primer, 120/78 mm Hg. Prvi broj označava sistolni (tzv. gornji) krvni pritisak – pritisak u arterijama u trenutku kada je srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni (tzv. donji) pritisak – pritisak u arterijama kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije. Normalnim krvnim pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg sistolnog pritiska manje od 120 mm Hg i donjeg dijastolnog manje od 80 mm Hg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 120–129 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80 mm Hg. Povišen krvni pritisak –hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80–89 mm Hg.
U Srbiji prehipertenziju i hipertenziju ima 47,5% odraslog stanovništva. Kod muškaraca prehipertenziju i hipertenziju ima 48,5%, a kod žena 46,5%. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.
Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovasku-larnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača. U svetu ima milijardu svakodnevnih pušača duvana. Najviša učestalost svakodnevnih pušača duvana zabeležena je u evropskom regionu (31%), a najniža u afričkom regionu (10%). U Srbiji, svakodnevno konzumira duvanske proizvode 32,6% muškaraca i 25,9% žena.
Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126 mg/dl) ili više, a KVB uzrok su 60 procenata svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija.
U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida.
Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.
Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30 procenata veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 44% odraslih. Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna manje od 20 minuta.
Nepravilna ishrana -Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Učestalo konzumiranje visokoenergetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice koje su bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visoka potrošnja zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim bolestima, dok eliminacija trans-masti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka koronarne bolesti srca.
Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.
Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.
Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta 15 godina i više, bilo je prekomerno uhranjeno (56,3%), odnosno 35,1% stanovništva je bilo predgojazno i 21,2% stanovništva gojazno. Gojaznost je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 20,1% i žene 22,2%).
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)
Pored promenjivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.
Godine starosti – KVB postaje sve češća pojava u starijem životnom dobu. Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti. Srčani mišić sa starenjem ne može u potpunosti da se opusti između dve kontrakcije što ima za rezultat da komore postaju krute i rade manje efikasno. Ove fiziološke promene nastale sa procesom starenja mogu da doprinesu dodatnim komplikacijama i problemima pri lečenju KVB.
Pol– Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Posle menopauze rizik se izjednačava. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.
Bolesti u porodici– Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.
Brinite o svom zdravlju!
Ostavite odgovor