Као и претходних година и ове године се Србија прикључује Светској кампањи обележавања 24. марта, Светског дана борбе против туберкулозе (ТБ) под слоганом „Заједно против туберкулозе“.

Ове године ће посебна пажња бити посвећена заједничким напорима да се „нико не запостави” осврћући се на проблем стигматизације, дискриминације и маргинализације, као и на превазилажење препрека у доступности квалитетне дијагностике и лечења.

Светски дан борбе против туберкулозе обележава се широм света бројним манифестацијама. Ове године је тим поводом уприличен целодневни концерт који ће трајати од поноћи 23. марта до поноћи 24. марта. Састоји се од 48 концерата различитих музичких жанрова, од експерименталне до савремене музике, од класичне до џез и етно музике, у трајању од по 30 минута. Учествоваће музичари из 46 земаља света. Концерту се може бесплатно приступити из целог света путем интернета преко линка http://www.stazioneditopolo.it/24h-2017/index.html. Концепт је осмишљен 2010. године од стране двојице пасионираних уметника и подржан од стране Глобалног програма за борбу против туберкулозе Светске здравствене организације као метафора уједињених напора у борби против туберкулозе.

Према подацима СЗО туберкулоза је један од првих 10 узрока смрти међу заразним болестима у свету. У 2015. години, 10,4 милиона људи се разболело од туберкулозе и 1,8 милиона умрло од ове болести (укључујући 0,4 милиона особа са ХИВ-ом). Преко 95% смртних случајева од туберкулозе је у земљама са ниским и средње развијеним земљама. Шест земаља чине 60% од укупног броја: водећа је Индија, затим Индонезија, Кина, Нигерија, Пакистан и Јужна Африка. Процењује се да је у 2015. години, 1 милион деце оболело и 170 000 деце умрло од туберкулозе (осим деце са ХИВ-ом). ТБ је водећи убица ХИВ-позитивних особа: у 2015., 35% ХИВ смрти су због ТБ. Процењује се да је у 2015. години 480 000 људи развило мултирезистентни тип ТБ (МДР-ТБ). Инциденца је опала у просеку за 1,5% годишње од 2000. Очекује се да се годишњи пад од 4-5% достигне до 2020. Правовремена дијагностика и лечење су спасили 49 милиона живота између 2000. и 2015. године. Један од здравствених циљева који су усвојени у документима о одрживом развоју је да се епидемија ТБ заврши до 2030. године.

Туберкулоза је болест узрокована бактеријом (Micobacterium tuberculosis) које најчешће утичу на плућа. Туберкулоза је излечива. Преноси се са особе на особу кроз ваздух када људи са плућним обликом туберкулозе кашљу, кијају или путем пљувачке избаце ТБ клице у ваздух. Око једне трећине светске популације има латентну ТБ, што значи да су заражени ТБ бактеријом, али нису (још) оболеле од болести и не могу пренети болест. Људи инфицирани ТБ бактеријом имају 10% животни ризик од обољевања од туберкулозе. Међутим, особе са лошим имуним системом, као што су људи који живе са ХИВ-ом, неухрањени, дијабетичари или људи који користе дуван, имају много већи ризик да се разболе. Болест напредује најчешће међу људима који живе у сиромаштву и у маргинализованим заједницама и групама као што су: мигранти, избеглице, особе који раде и живе у срединама које садрже факторе ризика, старе особе, жене и деца и сл..

Када особа развија активну болест ТБ, симптоми (као што су кашаљ, присуство крви у испљувку, бол у грудима, повишена температура, ноћно знојење, губитак тежине) могу бити благи током неколико месеци. Ово може довести до кашњења у постављању дијагнозе и лечењу, а током тог периода се могу пренети бактерије другима. Човек са активном ТБ може да инфицира 10-15 других људи путем блиског контакта током периода од годину дана. Без одговарајућег третмана, 45% ХИВ-негативних људи са ТБ у просеку и готово свих ХИВ позитивних особа са ТБ ће умрети.

Установа која обавља референтне послове за област туберкулозе је Клиника за пулмологију Клиничког центра Србије, са Националном референтном лабораторијом за дијагностику туберкулозе (НРЛ), чији се један део налази на Клиници док се други налази на Институту за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду (приступите веб сајту Клинике за пулмологију КЦС.

Република Србија бележи континуиран тренд смањења стопе пријављивања туберкулозе, са 37/100.000 у 2003. години на 13/100.000 становника у 2015. години, што Републику Србију сврстава међу земље са ниским оптерећењем туберкулозом у региону Европе. Међутим, неколико година уназад успешност лечења оболелих опада.

У Јужнобанатском округу у периоду од 2012. до 2016. бележи се тренд пада учесталости обољевања и умирања од туберкулозе. Током 2016. године пријављено је укупно 29 оболелих са инциденцијом која износи 9,87/100000, што је незнатно више у односу на 2015. годину када је пријављено 26 оболелих и инциденцијом 8,85/100000 , али и даље ниже у односу на петогодишњи просек (15,01/100000). Током 2016. године једна особа је умрла од туберкулозе док 2015. и  2014. године није било умрлих са овом дијагнозом за разлику од 2013. када су умрле 4 особе те морталитат у петогодишњем периоду посматрања износи 0,34/100000.

 

Корисни линкови:

http://www.who.int/tb/publications/en/

http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/250441/1/9789241565394-eng.pdf?ua=1

http://www.cdc.gov/tb/worldtbday/

http://www.batut.org.rs/index.php?content=1524

http://www.batut.org.rs/index.php?category_id=183

http://www.zjzpa.org.rs/24-mart-svetski-…otiv-tuberkuloze/

Оставите одговор