Svetski dan stanovništva obeležava se 11. jula i to je dan ustanoviljen od strane Ujedinjenih nacija, 1987. godine, kada je zabeleženo da na planeti Zemlji živi pet milijardi ljudi. Osnovni cilj kampanja koje se pokreću tog datuma jeste skretanje pažnje na goruće probleme i izazove sa kojima se suočava globalna populacija.

Od tada, ovaj dan je postao godišnji događaj koji skreće pažnju na hitnu potrebu za politikama i programima koji se odnose na stanovništvo. Tokom godina, teme su uključivale reproduktivno zdravlje, osnaživanje mladih i održivi razvoj, odražavajući evoluirajuće izazove sveta koji se razvija i menja.

Svetski dan stanovništva 2025. godine nas podseća i upozorava na jedno od najkritičnijih pitanja sa kojima se suočava naša planeta: izazove i mogućnosti koje stvara rastuća globalna populacija. Ovaj međunarodni događaj podizanja svesti podstiče sve da razmotre kako populacioni trendovi utiču na zdravlje, razvoj i životnu sredinu, istovremeno inspirišući pozitivne akcije za održiviju budućnost.

Šta je Svetski dan stanovništva?

Svetski dan stanovništva 2025. je globalno obeležavanje posvećeno podizanju svesti o pitanjima stanovništva, uključujući planiranje porodice, rodnu ravnopravnost, siromaštvo, zdravlje majki i ljudska prava.

Svetski dan stanovništva je ustanovljen od strane Ujedinjenih nacija i ovaj dan služi kao podsetnik na važnost ulaganja u ljude i podržavanje održivog razvoja.

Obeležavanjem Svetskog dana stanovništva u 2025. godini ističe se potreba za rešavanjem demografskih izazova sa nastavkom razvijanja svetske populacije, naglašavajući moć informisanih izbora i jednakih mogućnosti za sve:

  • Projektovano je da će 2025. godine globalna populacija biti preko 8,1 milijarde.
  • Više od polovine svetske populacije je mlađe od 30 godina.
  • Pristup uslugama planiranja porodice i reproduktivnog zdravlja ostaje izazov za milione ljudi širom sveta.
  • Stope rasta stanovništva se značajno razlikuju po regionima, pri čemu se neke zemlje suočavaju sa brzim rastom, a druge se bave starenjem stanovništva.

Iz poslednje publikacije „Perspektive svetske populacije“ (World Population Prospects, 2024):

Svetska populacija je više od tri puta veća nego što je bila sredinom XX veka. Globalna ljudska populacija dostigla je 8,0 milijardi sredinom novembra 2022. g, demografski događaj poznat i kao „Dan osam milijardi“, što predstavlja važnu prekretnicu u razvoju čovečanstva. Naime, sa procenjenih 2,5 milijardi ljudi 1950. godine, svetska populacija je porasla za 1 milijardu 2010. godine i za 2 milijarde 1998. godine. Očekuje se da će se svetska populacija povećati za skoro 2 milijarde ljudi u narednih 30 godina, sa sadašnjih 8 milijardi na 9,7 milijardi 2050. godine i mogla bi dostići vrhunac, sa skoro 10,4 milijarde sredinom 2080-ih. Dok je globalnoj populaciji bilo potrebno 12 godina da poraste sa 7 na 8 milijardi, procenjuje se da će biti potrebno oko 15 godina (do 2037. g) da dostigne 9 milijardi, što je pokazatelj da se ukupna stopa rasta svetske populacije usporava. Ipak, stope fertiliteta i dalje su visoke u nekim zemljama. Zemlje sa najvišim stopama fertiliteta obično su one sa najnižim prihodima po glavi stanovnika. Zbog toga je rast svetske populacije tokom vremena postao sve više koncentrisan u najsiromašnijim zemljama sveta, od kojih se većina nalazi u podsaharskoj Africi.

Nakon tog vrhunca, predviđa se da će broj stanovnika postepeno opadati na oko 10,2 milijarde do kraja veka. Trenutno, jedna od četiri osobe živi u zemlji u kojoj je populacija već dostigla svoj maksimum.

Stope fertiliteta opadaju, pri čemu žene danas u proseku rađaju jedno dete manje nego 1990. godine, što je dovelo do globalne stope fertiliteta od 2,3 živorođene dece po ženi u 2024. godini. Očekivani životni vek ponovo raste nakon pandemije COVID-19 i iznosi 73,3 godine u 2024, a predviđa se da će dostići 77,4 godine do 2054. godine. Značajno je da se očekuje da će do 2080. godine broj osoba starijih od 65 godina premašiti broj dece mlađe od 18 godina, a već sredinom 2030-ih broj osoba starijih od 80 godina nadmašiće broj novorođenčadi. Zemlje koje se suočavaju sa demografskim starenjem verovatno će morati da koriste tehnologiju za povećanje produktivnosti i stvaranje mogućnosti za celoživotno učenje, kako bi podržale višegeneracione radne snage i, po potrebi, produžile radni vek.

Do 2080. godine, u svetu, broj osoba starijih od 65 godina premašiće broj dece mlađe od 18 godina:


• Do kraja 2070-ih, očekuje se da će broj osoba starosti 65 godina i više na globalnom nivou dostići 2,2 milijarde, čime će premašiti broj dece (mlađih od 18 godina).


• Do sredine 2030-ih, predviđa se da će biti oko 265 miliona osoba starijih od 80 godina, što će biti više od broja novorođenčadi (dece do jedne godine starosti).


• U zemljama u kojima je populacija već dostigla svoj maksimum ili se očekuje da će ga dostići u narednim decenijama, ovo preklapanje (kada broj starijih premaši broj dece) desiće se ranije.


• Čak i u zemljama čija populacija i dalje brzo raste i koje imaju relativno mlado stanovništvo, broj osoba starijih od 65 godina očekuje se da će značajno porasti u narednih 30 godina.


• Zemlje, naročito one u kojima je populacija već dostigla vrhunac ili će ga dostići u narednim decenijama, trebalo bi da razmotre korišćenje tehnologije, uključujući automatizaciju, radi povećanja produktivnosti u svim starosnim grupama. Takođe bi trebalo da razvijaju više prilika za celoživotno učenje i prekvalifikacije, da podrže višegeneracione radne snage i da obezbede mogućnosti zapošljavanja za starije osobe koje žele da nastave da rade.


• U zemljama u kojima populacija i dalje brzo raste, pored pomenutih politika, biće potrebna i vizija i priprema za društvo čija će starosna struktura biti znatno drugačija od sadašnje. To uključuje jačanje zdravstvenih i sistema dugoročne nege, unapređenje održivosti sistema socijalne zaštite i ulaganje u nove tehnologije.


• Pošto žene u proseku žive duže od muškaraca, u gotovo svim populacijama ima više starijih žena nego muškaraca. Politike bi trebalo da uzmu u obzir duži životni vek žena kroz obezbeđivanje ravnopravnog pristupa penzijskim pravima, prioritetno rešavanje zdravstvenih potreba specifičnih za žene i jačanje sistema socijalne podrške radi ublažavanja mogućih rizika.

 Za neke populacije, imigracija će biti glavni pokretač budućeg rasta:


• U 50 zemalja i teritorija, predviđa se da će imigracija ublažiti smanjenje broja stanovnika izazvano dugotrajno niskim stopama fertiliteta i starijom starosnom strukturom.


• U zemljama kao što su Italija, Nemačka i Ruska Federacija, gde je broj stanovnika već dostigao vrhunac, taj bi se vrhunac desio ranije da nije bilo imigracije.


• Očekuje se da će imigracija biti glavni pokretač rasta stanovništva u 52 zemlje i teritorije do 2054. godine i u 62 zemlje i teritorije do 2100. godine, uključujući Australiju, Kanadu i Sjedinjene Američke Države.


• Emigracija generalno nema veliki uticaj na veličinu populacije neke zemlje, ali u 14 zemalja i teritorija koje već imaju izuzetno nizak fertilitet, emigracija će verovatno biti glavni uzrok gubitka stanovništva u periodu do 2054. godine.


• U zemljama gde su stope fertiliteta već ispod nivoa proste reprodukcije, emigracija osoba u reproduktivnom dobu može dodatno usporiti rast populacije. U takvim zemljama, stvaranje više prilika za dostojanstveno zapošljavanje i podsticanje povratne migracije moglo bi biti delotvornije za usporavanje pada broja stanovnika na kratak rok nego politike koje su usmerene isključivo na povećanje fertiliteta.

Kako se uključiti?

Postoji mnogo načina da učestvujete u Svetskom danu stanovništva 2025. godine:

  • Prisustvujte lokalnim ili virtuelnim događajima: Mnoge organizacije organizuju predavanja, radionice i vebinare koji se bave pitanjima stanovništva i održivim rešenjima.
  • Podignite svest: Delite činjenice, infografike ili lične priče na društvenim mrežama koristeći relevantne „haštagove (#)“ kako biste pojačali poruku.
  • Podržite dobrotvorne organizacije i inicijative: Razmislite o donaciji ili volontiranju u grupama koje rade na reproduktivnom zdravlju, pravima žena ili ekološkoj održivosti.
  • Obrazujte sebe i druge: Saznajte više o trendovima stanovništva i njihovom uticaju, a zatim razgovarajte o ovim temama sa porodicom, prijateljima ili širom zajednicom.

ODABRANI INDIKATORI, SRBIJA (https://www.unfpa.org/data/world-population/RS) 

I Srbija, populacija, 2025. godine:

  • Ukupna populacija: 6,7 miliona
  • Stanovništvo dobi 0-14 godina: 14%
  • Stanovništvo dobi 10-19 godina: 10%
  • Stanovništvo dobi 10-24 godine: 15%
  • Stanovništvo dobi 15-64 godine: 63%
  • Stanovništvo dobi 65 i stariji: 23%
  • Ukupna stopa fertiliteta: 1,5
  • Očekivano trajanje živoa na rođenju muškaraca: 74 godine
  • Očekivano trajanje živoa na rođenju žena: 80 godina

II Seksualno i reproduktivno zdravlje:

  • Porođaji uz prisustvo obučenog zdravstvenog osoblja, 2004-2020. g: 100%
  • Stopa maternalne smrtnosti, 2023. g: 11/100.000 živorođenih
  • Zakoni i propisi koji garantuju pristup seksualnom i reproduktivnom zdravlju, informisanju i edukaciji, 2023. g: 99%
  • Univerzalna dostupnost zdravstvene zaštite, indeks pokrivenosti uslugama, 2021. g: 72%.

III Planiranje porodice:

  • Stopa prevalencije kontracepcije, žene dobi 15-49 godina, bilo koja metoda, 2025. g:
    • Sve žene: 47%
    • Žene u bračnoj ili vanbračnoj zajednici: 59%.
  • Stopa prevalencije kontracepcije, žene dobi 15-49 godina, savremene metode, 2025. g:
    • Sve žene: 30%
    • Žene u bračnoj ili vanbračnoj zajednici: 30%.
  • Proporcija nezadovoljenih potreba za planiranjem porodice, žene dobi 15-49 godina, 2025. g:
    • Sve žene: 6%
    • Žene u bračnoj ili vanbračnoj zajednici: 11%.
  • Proporcija zadovoljenih zahteva za planiranjem porodice savremenim metodama, žene dobi 15-49 godina, 2024. g: 56%.

IV Obrazovanje:

  • Ukupna neto stopa upisa, osnovno obrazovanje, 2017-2024. g: 98%
  • Ukupna neto stopa upisa, niže srednje obrazovanje, 2017-2024. g: 100%
  • Ukupna neto stopa upisa, više srednje obrazovanje, 2017-2024. g: 88%
  • Indeks polnog pariteta, ukupna neto stopa upisa, primarno obrazovanje, 2017-2024. g: 1
  • Indeks polnog pariteta, ukupna neto stopa upisa, niže srednje obrazovanje, 2017-2023. g: /
  • Indeks polnog pariteta, ukupna neto stopa upisa, više srednje obrazovanje, 2017-2023. g: 1

V Rodna pitanja, ljudska prava i ljudski kapital:

  • Proporcija (slobodnog) donošenja odluka o seksualnosti, reproduktivnom zdravlju i pravima, 2007-2024. g: 84%
  • Stopa nataliteta adolescenata, na 1.000 devojaka dobi 15-19 godina, 2001-2024. g: 14‰
  • Proporcja nasilja od strane intimnog partnera, poslednjih 12 meseci, 2018. g: 4%
  • Donošenje odluka o zdravstvenoj zaštiti žena, 2007-2024. g: 100%
  • Donošenje odluka o upotrebi kontracepcije, 2007-2024. g: 86%.
  • Donošenje odluka o seksualnom odnosu, 2007-2024. g: 98%.

VI Štetne prakse:

  • Maloletnički brak do 18 godina, 2006-2024. g: 6%.

Izvor:

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4435

Ostavite odgovor