Светски дан становништва обележава се 11. јула и то је дан установиљен од стране Уједињених нација, 1987. године, када је забележено да на планети Земљи живи пет милијарди људи. Основни циљ кампања које се покрећу тог датума јесте скретање пажње на горуће проблеме и изазове са којима се суочава глобална популација.

Од тада, овај дан је постао годишњи догађај који скреће пажњу на хитну потребу за политикама и програмима који се односе на становништво. Током година, теме су укључивале репродуктивно здравље, оснаживање младих и одрживи развој, одражавајући еволуирајуће изазове света који се развија и мења.

Светски дан становништва 2025. године нас подсећа и упозорава на једно од најкритичнијих питања са којима се суочава наша планета: изазове и могућности које ствара растућа глобална популација. Овај међународни догађај подизања свести подстиче све да размотре како популациони трендови утичу на здравље, развој и животну средину, истовремено инспиришуćи позитивне акције за одрживију будуćност.

Шта је Светски дан становништва?

Светски дан становништва 2025. је глобално обележавање посвећено подизању свести о питањима становништва, укључујући планирање породице, родну равноправност, сиромаштво, здравље мајки и људска права.

Светски дан становништва је установљен од стране Уједињених нација и овај дан служи као подсетник на важност улагања у људе и подржавање одрживог развоја.

Обележавањем Светског дана становништва у 2025. години истиче се потреба за решавањем демографских изазова са наставком развијања светске популације, наглашавајуćи моć информисаних избора и једнаких могућности за све:

  • Пројектовано је да ће 2025. године глобална популација бити преко 8,1 милијарде.
  • Више од половине светске популације је млађе од 30 година.
  • Приступ услугама планирања породице и репродуктивног здравља остаје изазов за милионе људи широм света.
  • Стопе раста становништва се значајно разликују по регионима, при чему се неке земље суочавају са брзим растом, а друге се баве старењем становништва.

Из последње публикације „Перспективе светске популације“ (World Population Prospects, 2024):

Светска популација је више од три пута већа него што је била средином XX века. Глобална људска популација достигла је 8,0 милијарди средином новембра 2022. г, демографски догађај познат и као „Дан осам милијарди“, што представља важну прекретницу у развоју човечанства. Наиме, са процењених 2,5 милијарди људи 1950. године, светска популација је порасла за 1 милијарду 2010. године и за 2 милијарде 1998. године. Очекује се да ће се светска популација повећати за скоро 2 милијарде људи у наредних 30 година, са садашњих 8 милијарди на 9,7 милијарди 2050. године и могла би достићи врхунац, са скоро 10,4 милијарде средином 2080-их. Док је глобалној популацији било потребно 12 година да порасте са 7 на 8 милијарди, процењује се да ће бити потребно око 15 година (до 2037. г) да достигне 9 милијарди, што је показатељ да се укупна стопа раста светске популације успорава. Ипак, стопе фертилитета и даље су високе у неким земљама. Земље са највишим стопама фертилитета обично су оне са најнижим приходима по глави становника. Због тога је раст светске популације током времена постао све више концентрисан у најсиромашнијим земљама света, од којих се већина налази у подсахарској Африци.

Након тог врхунца, предвиђа се да ће број становника постепено опадати на око 10,2 милијарде до краја века. Тренутно, једна од четири особе живи у земљи у којој је популација већ достигла свој максимум.

Стопе фертилитета опадају, при чему жене данас у просеку рађају једно дете мање него 1990. године, што је довело до глобалне стопе фертилитета од 2,3 живорођене деце по жени у 2024. години. Очекивани животни век поново расте након пандемије COVID-19 и износи 73,3 године у 2024, а предвиђа се да ће достићи 77,4 године до 2054. године. Значајно је да се очекује да ће до 2080. године број особа старијих од 65 година премашити број деце млађе од 18 година, а већ средином 2030-их број особа старијих од 80 година надмашиће број новорођенчади. Земље које се суочавају са демографским старењем вероватно ће морати да користе технологију за повећање продуктивности и стварање могућности за целоживотно учење, како би подржале вишегенерационе радне снаге и, по потреби, продужиле радни век.

До 2080. године, у свету, број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 18 година:


• До краја 2070-их, очекује се да ће број особа старости 65 година и више на глобалном нивоу достићи 2,2 милијарде, чиме ће премашити број деце (млађих од 18 година).


• До средине 2030-их, предвиђа се да ће бити око 265 милиона особа старијих од 80 година, што ће бити више од броја новорођенчади (деце до једне године старости).


• У земљама у којима је популација већ достигла свој максимум или се очекује да ће га достићи у наредним деценијама, ово преклапање (када број старијих премаши број деце) десиће се раније.


• Чак и у земљама чија популација и даље брзо расте и које имају релативно младо становништво, број особа старијих од 65 година очекује се да ће значајно порасти у наредних 30 година.


• Земље, нарочито оне у којима је популација већ достигла врхунац или ће га достићи у наредним деценијама, требало би да размотре коришћење технологије, укључујући аутоматизацију, ради повећања продуктивности у свим старосним групама. Такође би требало да развијају више прилика за целоживотно учење и преквалификације, да подрже вишегенерационе радне снаге и да обезбеде могућности запошљавања за старије особе које желе да наставе да раде.


• У земљама у којима популација и даље брзо расте, поред поменутих политика, биће потребна и визија и припрема за друштво чија ће старосна структура бити знатно другачија од садашње. То укључује јачање здравствених и система дугорочне неге, унапређење одрживости система социјалне заштите и улагање у нове технологије.


• Пошто жене у просеку живе дуже од мушкараца, у готово свим популацијама има више старијих жена него мушкараца. Политике би требало да узму у обзир дужи животни век жена кроз обезбеђивање равноправног приступа пензијским правима, приоритетно решавање здравствених потреба специфичних за жене и јачање система социјалне подршке ради ублажавања могућих ризика.

 За неке популације, имиграција ће бити главни покретач будућег раста:


• У 50 земаља и територија, предвиђа се да ће имиграција ублажити смањење броја становника изазвано дуготрајно ниским стопама фертилитета и старијом старосном структуром.


• У земљама као што су Италија, Немачка и Руска Федерација, где је број становника већ достигао врхунац, тај би се врхунац десио раније да није било имиграције.


• Очекује се да ће имиграција бити главни покретач раста становништва у 52 земље и територије до 2054. године и у 62 земље и територије до 2100. године, укључујући Аустралију, Канаду и Сједињене Америчке Државе.


• Емиграција генерално нема велики утицај на величину популације неке земље, али у 14 земаља и територија које већ имају изузетно низак фертилитет, емиграција ће вероватно бити главни узрок губитка становништва у периоду до 2054. године.


• У земљама где су стопе фертилитета већ испод нивоа просте репродукције, емиграција особа у репродуктивном добу може додатно успорити раст популације. У таквим земљама, стварање више прилика за достојанствено запошљавање и подстицање повратне миграције могло би бити делотворније за успоравање пада броја становника на кратак рок него политике које су усмерене искључиво на повећање фертилитета.

Како се укључити?

Постоји много начина да учествујете у Светском дану становништва 2025. године:

  • Присуствујте локалним или виртуелним догађајима: Многе организације организују предавања, радионице и вебинаре који се баве питањима становништва и одрживим решењима.
  • Подигните свест: Делите чињенице, инфографике или личне приче на друштвеним мрежама користећи релевантне „хаштагове (#)“ како бисте појачали поруку.
  • Подржите добротворне организације и иницијативе: Размислите о донацији или волонтирању у групама које раде на репродуктивном здрављу, правима жена или еколошкој одрживости.
  • Образујте себе и друге: Сазнајте више о трендовима становништва и њиховом утицају, а затим разговарајте о овим темама са породицом, пријатељима или широм заједницом.

ОДАБРАНИ ИНДИКАТОРИ, СРБИЈА (https://www.unfpa.org/data/world-population/RS) 

I Србија, популација, 2025. године:

  • Укупна популација: 6,7 милиона
  • Становништво доби 0-14 година: 14%
  • Становништво доби 10-19 година: 10%
  • Становништво доби 10-24 године: 15%
  • Становништво доби 15-64 године: 63%
  • Становништво доби 65 и старији: 23%
  • Укупна стопа фертилитета: 1,5
  • Очекивано трајање живоа на рођењу мушкараца: 74 године
  • Очекивано трајање живоа на рођењу жена: 80 година

II Сексуално и репродуктивно здравље:

  • Порођаји уз присуство обученог здравственог особља, 2004-2020. г: 100%
  • Стопа матерналне смртности, 2023. г: 11/100.000 живорођених
  • Закони и прописи који гарантују приступ сексуалном и репродуктивном здрављу, информисању и едукацији, 2023. г: 99%
  • Универзална доступност здравствене заштите, индекс покривености услугама, 2021. г: 72%.

III Планирање породице:

  • Стопа преваленције контрацепције, жене доби 15-49 година, било која метода, 2025. г:
    • Све жене: 47%
    • Жене у брачној или ванбрачној заједници: 59%.
  • Стопа преваленције контрацепције, жене доби 15-49 година, савремене методе, 2025. г:
    • Све жене: 30%
    • Жене у брачној или ванбрачној заједници: 30%.
  • Пропорција незадовољених потреба за планирањем породице, жене доби 15-49 година, 2025. г:
    • Све жене: 6%
    • Жене у брачној или ванбрачној заједници: 11%.
  • Пропорција задовољених захтева за планирањем породице савременим методама, жене доби 15-49 година, 2024. г: 56%.

IV Образовање:

  • Укупна нето стопа уписа, основно образовање, 2017-2024. г: 98%
  • Укупна нето стопа уписа, ниже средње образовање, 2017-2024. г: 100%
  • Укупна нето стопа уписа, више средње образовање, 2017-2024. г: 88%
  • Индекс полног паритета, укупна нето стопа уписа, примарно образовање, 2017-2024. г: 1
  • Индекс полног паритета, укупна нето стопа уписа, ниже средње образовање, 2017-2023. г: /
  • Индекс полног паритета, укупна нето стопа уписа, више средње образовање, 2017-2023. г: 1

V Родна питања, људска права и људски капитал:

  • Пропорција (слободног) доношења одлука о сексуалности, репродуктивном здрављу и правима, 2007-2024. г: 84%
  • Стопа наталитета адолесцената, на 1.000 девојака доби 15-19 година, 2001-2024. г: 14‰
  • Пропорцја насиља од стране интимног партнера, последњих 12 месеци, 2018. г: 4%
  • Доношење одлука о здравственој заштити жена, 2007-2024. г: 100%
  • Доношење одлука о употреби контрацепције, 2007-2024. г: 86%.
  • Доношење одлука о сексуалном односу, 2007-2024. г: 98%.

VI Штетне праксе:

  • Малолетнички брак до 18 година, 2006-2024. г: 6%.

Извор:

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4435

Оставите одговор