Светски дан становништва обележава се 11. јула и то је дан установиљен од стране Уједињених нација, 1987. године, када је забележено да на планети Земљи живи пет милијарди људи.
Свет је 2011. године достигао популацију од 7 милијарди, а ове године број становника достићи ће 8 милијарди. Неки људи ће ово посматрати кроз напредак у здрављу који је продужио животни век, смањио смртност мајки и деце и довео до развоја вакцина у рекордном времену, док ће други на овај феномен гледати кроз технолошке иновације које су нам олакшале животе и повезале нас више него икад или ће очекивати напредак у родној равноправности.
Али напредак није универзалан. Исти проблеми и изазови постављени пре 11 година остају или су се погоршали: климатске промене, насиље, дискриминација. Свет је у мају ове године достигао посебно суморну прекретницу: више од 100 милиона присилно расељених широм света. Оволики број становника одражава се на пренасељеност одређених територија, мере планирања породице, родну равноправност, животну средину и различита људска права.
У идеалном свету, 8 милијарди људи значи 8 милијарди могућности за здравија друштва оснажена правима и могућностима избора. Али прилике никада нису биле уједначене. На основу пола, етничке припадности, класе, вере, сексуалне оријентације, инвалидитета и порекла, између осталих фактора, још увек је превише људи широм света изложено дискриминацији, узнемиравању и насиљу. Не чинимо себи никакву услугу када се не осврћемо на оне који су на неки начин занемарени.
Нека ниједан сензационалистички наслов не одврати пажњу од посла којег још треба урадити: улагање у људски и физички капитал за инклузивна, продуктивна друштва, која подржавају људска и репродуктивна права. Само тада се можемо ухватити у коштац са огромним изазовима са којима се суочава наша планета и створити свет у којем су здравље, достојанство и образовање – наша остварена права и стварност, а не привилегије и празна обећања. У свету од 8 милијарди, увек мора постојати простор за могућности.
Светски трендови становништва
Требале су стотине хиљада година да светска популација нарасте на милијарду – а онда је за само још 200 година нарасла седам пута. У 2011. години глобална популација је достигла границу од 7 милијарди, у 2021. г. износила је скоро 7,9 милијарди, а очекује се да ће порасти на око 8,5 милијарди у 2030. г, 9,7 милијарди у 2050. г и 10,9 милијарди у 2100. г.
Овај драматичан раст је у великој мери вођен повећањем броја људи који су преживели репродуктивну доб, а праћен је великим променама у стопама фертилитета, све већом урбанизацијом и убрзаном миграцијом. Ови трендови ће имати далекосежне импликације за генерације које долазе.
У недавној прошлости дошло је до огромних промена у стопама фертилитета и очекиваном трајању живота. Почетком 1970-их, жене су имале у просеку по 4,5 деце; до 2015. године стопа укупног фертилитета у свету је пала на испод 2,5 деце по жени. У међувремену, просечни глобални животни век је порастао, са 64,6 година раних 1990-их, на 72,6 година у 2019. г.
Поред тога, у свету се примеćује висок ниво урбанизације и убрзане миграције а 2007. година је била прва година у којој је више људи живело у урбаним него у руралним подручјима, док ће до 2050. године око 66% светске популације живети у градовима.
Ови глобални трендови имају далекосежне последице. Оне утичу на економски развој, запошљавање, расподелу прихода, сиромаштво и социјалну заштиту. Такође, утичу на напоре да се осигура универзална доступност здравственој заштити, образовању, становању, канализацији, води, храни и енергији. Да би одрживије одговорили на потребе појединаца, креатори политика морају разумети колико људи живи на планети, где они живе, колико су стари и колико ће људи доћи након њих.
Да ли сте знали?
- Од средине 20. века, свет је доживео невиђени пораст становништва. Светска популација се више него утростручила између 1950 и 2020. године.
- Стопа раста светске популације достигла је врхунац између 1965 и 1970. године, када се број људи повећавао у просеку за 2,1% годишње.
- Током периода од 2000. до 2020. године, иако је глобална популација расла по просечној годишњој стопи од 1,2%, 48 земаља или области расло је најмање двоструко брже: то су 33 земље или области у Африци и 12 у Азији.
- Животни век одраслих у развијеном свету се продужио од средине 20. века – број људи који навршавају 100 година никада није био већи него што је данас.
- Широм света, број умрлих у односу на величину популације опада од 1950-их. Током наредних неколико деценија, пројекције Уједињених нација претпостављају континуирано постепено смањење стопе смртности специфичне за узраст.
Србија у бројкама
- Према Попису становништва из 2022. године у Србији је живело око 6,7 милиона људи (6.647.003), а од тог броја 1.743.230 на територији АП Војводине.
- Густина насељености је око 100 становника по квадратном километру.
- Око 62% популације живи у урбаним подручјима.
- Просечна старост становника је 43,8 година, што Србију чини једном од најстаријих нација на свету.
- Број становника Србије опао је у последњих 25 година.
АП Војводина у бројкама
- Према Попису становништва из 2022. године у АП Војводини живело је око 1,7 милиона људи (1.740.230), а од тог броја 34,9% у Јужнобачкој области (607.178), 16,2% у Сремској области (282.547), 14,9% у Јужнобанатској области (260.244), 9,2% у Севернобачкој области (160.163), 9,1% у Средњебанатској области (157.711), 8,9% у Западнобачкој области (154.491) и 6,8% у Севернобанатској области (117.896).
- У Јужнобачкој области, која има 12 општина, чак 60,8% становника живи на територији Града Новог Сада.
- Нови Сад је једини град у Србији у којем је број становника између два пописа порастао (2011-2022. г) и то не само захваљујући вештачком кретању становништва (имиграцијама), јер је у периоду 2010-2020. година сваке године бележен позитиван природни прираштај, изузев 2020. године. Овај позитиван биланс између броја рођених и броја умрлих био је низак, али је Град Нови Сад једини град (не општина) који је забележио овај тренд у периоду између два пописа становништва. Град Нови Сад већ дуже од 20 година има Прогам пронаталитетне популационе политике.
Извор:
http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-3757
Оставите одговор