„JEDAN ŽIVOT, JEDNA JETRA”

Svetski dan hepatitisa koji se obeležava 28. jula povod je za sumiranje podataka o napretku i dostignućima u borbi protiv virusnog hepatitisa. Ovogodišnji slogan Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za obeležavanje Svetskog dana hepatitisa je: „Jedan život, jedna jetra”.

Ključne poruke Svetske zdravstvene organizacije:

1. Imamo samo jedan život, a imamo samo jednu jetru. Hepatitis može uništiti oboje.

Jetra tiho obavlja preko 500 vitalnih funkcija svakog dana kako bi nas održala u životu. Zato je davanje prioriteta zdravlju jetre i poznavanje našeg virusološkog statusa važno.

Pored poznavanja virusološkog statusa i adekvatnog lečenja, smanjenje unosa alkohola u organizam, postizanje odgovarajuće telesne težine, lečenje hipertenzije i regulisanje dijabetesa su ključni za zdravu jetru.

Prednosti zdrave jetre uključuju:

  • duži životni vek
  • zaštitu svojih najmilijih od hepatitisa
  • zaštitu drugih vitalnih organa, uključujući srce, mozak i bubrege, koji se oslanjaju na funkciju jetre.

2. Virusni hepatitis i dalje ubija preko milion ljudi svake godine.

  • Kombinovano, hepatitis B i hepatitis C izazivaju 1,1 milion smrti i 3 miliona novih infekcija svake godine.
  • 350 miliona ljudi živi sa hroničnom infekcijom virusnog hepatitisa.
  • 3000 ljudi umire od hepatitisa svakog dana. To je jedna smrt od hepatitisa svakih trideset sekundi.
  • Preko 8000 novih infekcija hepatitisom B i C javlja se svakog dana u svetu, što čini preko pet infekcija svakog minuta.
  • Ako se navedni trend učestalosti hepatitisa B i hepatitisa C nastavi, virusni hepatitis će godišnje dovoditi do smrtnog ishoda kod više ljudi nego malarija, tuberkuloza i HIV/AIDS zajedno, do 2040. godine.

3. Infekcija hepatitisom je tiha, a svest o zdravlju jetre je niska.

U svetu postoji ogroman broj nedijagnostikovanih i nelečenih ljudi koji žive sa hepatitisom. Većina simptoma se pojavljuje tek kada je bolest uznapredovala, što dovodi do velikog broja nedijagnostikovanih osoba koje žive sa hepatitisom. Čak i kada se dijagnostikuje hepatitis, broj osoba koje su na lečenju je nizak.

Većina osoba otkrije da imaju hepatitis B ili C infekciju nakon mnogo godina tihe infekcije i tek kada razviju ozbiljno oboljenje jetre ili rak.

Samo 10% ljudi sa hroničnim hepatitisom B ima dijagnozu. Samo 22% njih se leči – što je samo 2% ukupnog globalnog zdravstvenog opterećenja ovim bolestima.

Samo 21% ljudi sa hepatitisom C ima dijagnozu, a 62% onih sa dijagnozom dobija terapiju – što čini 13% ukupnog globalnog zdravstvenog opterećenja.

4. Infekcije hepatitisom i smrti mogu se sprečiti.

Obaveštenje o mogućnosti testiranja u zdravstvenim ustanovama na lokalnom nivou ključno je za uspešno okončanje hepatitisa.

Da bi se eliminisao hepatitis i postigli ciljevi SZO do 2030. godine, zdravstveni radnici treba da omoguće da:

  • sve trudnice koje žive sa hroničnim hepatitisom B imaju pristup lečenju, a njihova deca imaju pristup vakcinama protiv hepatitisa B.
  • 90% ljudi koji žive sa hepatitisom B i/ili hepatitisom C ima dijagnozu.
  • 80% dijagnostikovanih ljudi se izleči ili leči prema najnovijim kriterijumima.

Hepatitis C se može sprečiti adekvatnim pregledom krvi dobrovoljnih davalaca, primenom bezbedne prakse injektiranja u zdravstvenim ustanovama, a posebno među ljudima koji injektiraju drogu.

Za hepatitis B postoji  vakcinacija.

5. Kako COVID-19 više nije globalna zdravstvena opasnost, vreme je da eliminišemo virusni hepatitis i ispunimo ciljeve za 2030. godinu.

COVID-19 je usporio napredak globalnog odgovora na hepatitis u poslednjih nekoliko godina. Međutim, kontinuirani uspeh u smanjenju infekcije hepatitisom B kod dece dokazuje da je napredak moguć. Sada je vreme da damo prioritet testiranju i lečenju kako bismo ostvarili svet bez hepatitisa i ispunili ciljeve za 2030. godinu.

Epidemiološki podaci u Republici Srbiji

U 2022. godini prijavljeno je ukupno 307 slučajeva hepatitisa (0,04% svih zaraznih bolesti), što je trostruko više registrovanih slučajeva nego u prethodnoj godini (118), tj. četvrtina u poređenju sa 2013. godinom kada je registrovan najveći broj slučajeva u posmatranom desetogodišnjem periodu.

Najniže uzrasno-specifične stope obolevanja zabeležene su kod svih oblika hepatitisa kod dece uzrasta do 14 godina, tj. u tom uzrastu kod ovih oblika hepatitisa jedini registrovani slučaj je bio na teritoriji Beograda. U uzrastu 15–19 godina registrovana su oboljenja Hepatitis vir. chronica C kod četvoro dece, sa uzrasno-specifičnom stopom 1,13/100.000 stanovnika. Najviše uzrasno specifične stope obolevanja su zabeležene u uzrasnoj grupi 40–49 godina kod registrovanih slučajeva Hepatitis vir. chronica C, a zatim u uzrasnim grupama 30–39 i 50–59 godina, dok je kod registrovanih slučajeva Hepatitis vir. chronica B najviša stopa zabeležena u uzrasnoj grupi 50–59 godina (1,64/100.000 stanovnika).

U Južnobanatskom okrugu tokom 2022. godine, u ukupnom broju prijavljenih zaraznih bolesti Hepatitisi zauzimaju peto mesto, sa učešćem od 3,7%. Prijavljene su 3 osobe obolele od virusnog hepatitisa C, i to od hroničnog oblika ove bolesti. Stopa incidencije iznosila je 1,10/100.000, i niža je u odnosu na predhodnu godinu kada je iznosila 1,36/100.000, i niža je u odnosu na petogodišnji period posmatranja (3,96/100.000). Obolele osobe su u uzrasnoj grupi od 30-39 godina i 50-59 godina, dve ženskog i jedna muškog pola. Ove godine u Južnobanatskom okrugu nije registrovan ni jedan smrtni slučaj od virusnih hepatitisa, kao ni 2021. godine.

Ostavite odgovor