„ЈЕДАН ЖИВОТ, ЈЕДНА ЈЕТРА”

Светски дан хепатитиса који се обележава 28. јула повод је за сумирање података о напретку и достигнућима у борби против вирусног хепатитиса. Овогодишњи слоган Светске здравствене организације (WHO) за обележавање Светског дана хепатитиса је: „Један живот, једна јетра”.

Кључне поруке Светске здравствене организације:

1. Имамо само један живот, а имамо само једну јетру. Хепатитис може уништити обоје.

Јетра тихо обавља преко 500 виталних функција сваког дана како би нас одржала у животу. Зато је давање приоритета здрављу јетре и познавање нашег вирусолошког статуса важно.

Поред познавања вирусолошког статуса и адекватног лечења, смањење уноса алкохола у организам, постизање одговарајуће телесне тежине, лечење хипертензије и регулисање дијабетеса су кључни за здраву јетру.

Предности здраве јетре укључују:

  • дужи животни век
  • заштиту својих најмилијих од хепатитиса
  • заштиту других виталних органа, укључујући срце, мозак и бубреге, који се ослањају на функцију јетре.

2. Вирусни хепатитис и даље убија преко милион људи сваке године.

  • Комбиновано, хепатитис Б и хепатитис Ц изазивају 1,1 милион смрти и 3 милиона нових инфекција сваке године.
  • 350 милиона људи живи са хроничном инфекцијом вирусног хепатитиса.
  • 3000 људи умире од хепатитиса сваког дана. То је једна смрт од хепатитиса сваких тридесет секунди.
  • Преко 8000 нових инфекција хепатитисом Б и Ц јавља се сваког дана у свету, што чини преко пет инфекција сваког минута.
  • Ако се наведни тренд учесталости хепатитиса Б и хепатитиса Ц настави, вирусни хепатитис ће годишње доводити до смртног исхода код више људи него маларија, туберкулоза и ХИВ/АИДС заједно, до 2040. године.

3. Инфекција хепатитисом је тиха, а свест о здрављу јетре је ниска.

У свету постоји огроман број недијагностикованих и нелечених људи који живе са хепатитисом. Већина симптома се појављује тек када је болест узнапредовала, што доводи до великог броја недијагностикованих особа које живе са хепатитисом. Чак и када се дијагностикује хепатитис, број особа које су на лечењу је низак.

Већина особа открије да имају хепатитис Б или Ц инфекцију након много година тихе инфекције и тек када развију озбиљно обољење јетре или рак.

Само 10% људи са хроничним хепатитисом Б има дијагнозу. Само 22% њих се лечи – што је само 2% укупног глобалног здравственог оптерећења овим болестима.

Само 21% људи са хепатитисом Ц има дијагнозу, а 62% оних са дијагнозом добија терапију – што чини 13% укупног глобалног здравственог оптерећења.

4. Инфекције хепатитисом и смрти могу се спречити.

Обавештење о могућности тестирања у здравственим установама на локалном нивоу кључно је за успешно окончање хепатитиса.

Да би се елиминисао хепатитис и постигли циљеви СЗО до 2030. године, здравствени радници треба да омогуће да:

  • све труднице које живе са хроничним хепатитисом Б имају приступ лечењу, а њихова деца имају приступ вакцинама против хепатитиса Б.
  • 90% људи који живе са хепатитисом Б и/или хепатитисом Ц има дијагнозу.
  • 80% дијагностикованих људи се излечи или лечи према најновијим критеријумима.

Хепатитис Ц се може спречити адекватним прегледом крви добровољних давалаца, применом безбедне праксе ињектирања у здравственим установама, а посебно међу људима који ињектирају дрогу.

За хепатитис Б постоји  вакцинација.

5. Како COVID-19 више није глобална здравствена опасност, време је да елиминишемо вирусни хепатитис и испунимо циљеве за 2030. годину.

COVID-19 је успорио напредак глобалног одговора на хепатитис у последњих неколико година. Међутим, континуирани успех у смањењу инфекције хепатитисом Б код деце доказује да је напредак могућ. Сада је време да дамо приоритет тестирању и лечењу како бисмо остварили свет без хепатитиса и испунили циљеве за 2030. годину.

Епидемиолошки подаци у Републици Србији

У 2022. години пријављено је укупно 307 случајева хепатитиса (0,04% свих заразних болести), што је троструко више регистрованих случајева него у претходној години (118), тј. четвртина у поређењу са 2013. годином када је регистрован највећи број случајева у посматраном десетогодишњем периоду.

Најниже узрасно-специфичне стопе оболевања забележене су код свих облика хепатитиса код деце узраста до 14 година, тј. у том узрасту код ових облика хепатитиса једини регистровани случај је био на територији Београда. У узрасту 15–19 година регистрована су обољења Hepatitis vir. chronica C код четворо деце, са узрасно-специфичном стопом 1,13/100.000 становника. Највише узрасно специфичне стопе оболевања су забележене у узрасној групи 40–49 година код регистрованих случајева Hepatitis vir. chronica C, а затим у узрасним групама 30–39 и 50–59 година, док је код регистрованих случајева Hepatitis vir. chronica B највиша стопа забележена у узрасној групи 50–59 година (1,64/100.000 становника).

У Јужнобанатском округу током 2022. године, у укупном броју пријављених заразних болести Хепатитиси заузимају пето место, са учешћем од 3,7%. Пријављене су 3 особе оболеле од вирусног хепатитиса Ц, и то од хроничног облика ове болести. Стопа инциденције износила је 1,10/100.000, и нижа је у односу на предходну годину када је износила 1,36/100.000, и нижа је у односу на петогодишњи период посматрања (3,96/100.000). Оболеле особе су у узрасној групи од 30-39 година и 50-59 година, две женског и једна мушког пола. Ове године у Јужнобанатском округу није регистрован ни један смртни случај од вирусних хепатитиса, као ни 2021. године.

Оставите одговор