Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine Svetski dan hrane, 16. oktobar obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.
Posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, dakle jedna na svakih devet osoba,a od toga 60% čine žene.
Ključne činjenice:
- Oko 80% ekstremno siromašnih živi u ruralnim područjima. Većina njih živi i zavisi od poljoprivrede.
- Svake godine, glad ubija više ljudi od malarije, tuberkuloze i AIDS-a zajedno.
- 45% smrtnosti odojčadi se odnosi na pothranjenost. Zastoj u razvoju i dalje utiče na 155 miliona dece mlađe od pet godina, dok je istovremeno, gojaznost dece u porastu u svim regijama.
- 1,9 milijardi ljudi – više od četvrtine svetske populacije – pate od prekomerne težine. Od ovog broja, 600 miliona je gojazno, a gojaznost odraslih su svetu ubrzano raste.
- 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti.
- Troškovi pothranjenosti u svetskoj ekonomiji iznose 3,5 triliona dolara godišnje.
- FAO procenjuje da poljoprivredna proizvodnja mora porasti za oko 60% do 2050 godine, kako bi se obezbedila dovoljna količina hrane. Sukobi, ekstremni vremenski događaji vezani za klimatske promene i usporavanje privrede predstavljaju rizik za ovaj cilj.
- Veliki broj gladnih širom sveta, 489 miliona, od kojih 75 procenata čine deca sa zastojem u rastu i razvoju do pet godina života, žive u zemljama pogođenim ratnim sukobima i konfliktima.
- Klimatske promene takođe utiču na pogoršanje stanja gladi u svetu.
- Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi eura troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova.
Zato je Svetski dan hrane i prilika da se ukaže na značaj postizanja cilja održivog razvoja – bez gladnih do 2030. godine.
Ključne poruke Svetskog dana hrane 2018. godine:
- Neophodne su humanitarne akcije u cilju prikupljanja pomoći radi rešavanja problema ishrane i higijene.
- Dalje ulaganje u razvoj poljoprivrede kroz inovativne politike.
- Prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje klimatskim promenama i rešavanje problema bezbednosti hrane u klimatski osetljivim područjim.
- Stvaranje uslova za održivi poljoprivredni razvoj kako bi se obezbedili uslovi za povratak raseljenih lica.
