„OD IZAZOVA DO PROMENE“

Međunarodni dan dece obolele od raka, koji se obeležava svakog 15. februara, 2026. godine obeležava završetak trogodišnje kampanje pod sloganom „Od izazova do promene“, koja je usmerena na pokazivanje, merenje i isticanje uticaja globalnih napora da se obezbedi jednak pristup lečenju i nezi za svu decu obolelu od raka.

Tokom tri godine (2024-2026. godina) ova kampanja je imala nekoliko ključnih ciljeva:

  • Prikazivanje opipljivih i stvarnih rezultata u poboljšanju stope preživljavanja i pristupa lečenju obolele dece;
  • Unapređivanje osnovne misije da svako dete obolelo od raka, bez obzira na mesto življenja ili ekonomski status, ima pristup najboljem mogućem lečenju i nezi;
  • Prelazak od identifikovanja izazova do implementacije dugoročnih, održivih rešenja u lečenju dece obolele od raka. 

Statistički podaci o malignim bolestima kod dece u svetu i Srbiji

Maligne bolesti kod dece čine od 0,4 do 4% svih malignih bolesti u opštoj populaciji širom sveta i predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti dece i adolescenata uzrasta od 0 do 19 godina. Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) iz 2022. godine više od 275.000 dece godišnje oboli od nekog oblika raka, dok više od 105.000 dece umre od ove bolesti. Ukoliko se ne unaprede pristupi zdravstvenim uslugama i lečenju, očekuje se do 2050. godine dalji porast broja obolele i umrle dece od malignih bolesti.

U Republici Srbiji maligne bolesti kod dece i adolescenata čine oko 1% ukupnog broja novoobolelih od raka. Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ tokom 2024. godine registrovano je 346 novoobolele dece uzrasta od 0 do 19 godina, sa stopom incidencije od 27,0 na 100.000, dok su 42 deteta preminula (stopa mortaliteta 3,28 na 100.000). Najčešće dijagnoze u dečjem uzrastu bile su leukemije, tumori mozga, limfomi i tumori koštano-zglobnog sistema, koji zajedno čine oko dve trećine svih malignih bolesti u detinjstvu. Najveći broj obolelih i umrlih registrovan je u uzrastu od 15 do 19 godina.

U visokorazvijenim zemljama stopa preživljavanja dece obolele od raka dostiže oko 80%, dok je u zemljama sa ograničenim resursima ona značajno niža i iznosi 20%.

Na osnovu podataka Registra za rak Zavoda za javno zdravlje Pančevo, u Južnobanatskom okrugu je, posmatrajući poslednjih pet godina (2020-2024), godišnje je prosečno petoro dece obolevalo i jedno dete umiralo od malignih bolesti.

U 2024. godini od malignih bolesti je obolelo jedno dete, uzrasta 0-4 godine i umrlo jedno dete uzrasta 5-9 godina.

Najčešći maligni tumori kod dece u našem okrugu su akutne leukemije i limfomi, maligne bolesti lokalizovane na mozgu, kostima, mekim tkivima, bubrezima, polnim organima i žlezdama.

Rano otkrivanje malignih bolesti kod dece

Razlike u preživljavanju dece obolele od raka nisu posledica samo bolesti, već i pristupa ranoj dijagnostici, lečenju i podršci. Petnaesti februar podseća da borba protiv raka traje svakog dana i da svako dete zaslužuje pravovremenu dijagnozu, kvalitetno lečenje i šansu za zdravu budućnost.         

Najčešće kategorije karcinoma kod dece uključuju rak krvi (leukemija i limfom), tumore mozga i čvrste tumore, poput neuroblastoma i Vilmsovog tumora.

Poreklo raka kod dece je uglavnom nepoznato, nije direktno povezano sa načinom života (mada postoje protektivni činioci) i ne može se sprečiti ili rano otkriti populacionim skriningom.

Smatra se da koncept blagovremenog otkrivanja malignih bolesti kod dece uključuje tri osnovne komponente:

1) informisanost i povećana svest roditelja i zdravstvenih radnika o mogućim simptomima malignih bolesti kod dece („alarmantni simptomi”);

2) precizna i pravovremena klinička procena i

3) utvrđivanje dijagnoze, kao i brz i efikasan pristup neophodnoj terapiji.

Ostvarenje poboljšanog ishoda programa koji podstiču adekvatan pristup u blagovremenom prepoznavanju i preciznoj dijagnostici malignih bolesti kod dece moguće je kao kolektivni cilj (koji podrazumeva zajedničku akciju) državnih institucija i udruženja roditelja i građana.     

Posebna uloga roditelja i izabranog lekara/pedijatra je u prepoznavanju „alarmantnih simptoma“:

  • uporan bol (naročito glavobolje praćenje jutarnjim povraćanjem ili dugotrajan bol u kostima, zglobovima, leđima i nogama, praćen otokom),
  • duži osećaji mučnine sa ili bez povraćanja ili povraćanje bez mučnine,
  • neobjašnjiv, kontinuiran, gubitak težine,
  • konstantan umor i vidljivo bledilo,
  • izražene modrice (hematomi), krvarenja, otoci ili ospa,
  • kontinuirane, duge ili česte infekcije (zapaljenja),
  • blago povišena telesna temperatura koja traje ili se vraća, bez jasnog uzroka;
  • uvećani limfni čvorovi (primetni kao kvržice ili zadebljanja u trbuhu, vratu, pazuhu, preponama, grudnom košu…),
  • promene na očima ili u vidu (npr. beličasta sjajna tačka iza zenice),
  • uvećan obim ili zapremina glave i drugi znaci i tegobe.

Smrtnost od raka kod dece se može sprečiti i kontrolisati korišćenjem pristupa zasnovanih na dokazima, koji uključuju:

  • preventivne mere – redovne pedijatrijske preglede,
  • ciljane skrininge (rano prepoznavanje simptoma, sindroma i naslednih poremećaja koji su povezani sa većom verovatnoćom pojave raka),
  • blagovremeno upućivanje na dodatnu dijagnostiku kada je potrebno (upućivanje u genetsko savetovalište – kod dece sa naslednim sindromima, kod porodične istorije određenih malignih bolesti).

Kod dece ne postoji klasičan populacioni skrining na najčešće vrste raka kao kod odraslih (poput mamografije, Papa testa ili testa na skriveno krvarenje u stolici za odrasle), već je fokus na:

  • kliničkoj budnosti,
  • roditeljskoj informisanosti i
  • brzom dijagnostičkom putu. 

Faktori i ponašanje koji doprinose prevenciji i/ili lečenju raka kod dece

Među protektivnim faktorima u prevenciji i/ili lečenju malignih bolesti kod dece (ili koji se primenjuju u dečijem/adolescentskom uzrastu a odnose se na prevenciju hroničnih oboljenja tokom celog života) izdvajaju se:

  • dojenje kao najbolji izbor;
  • neizlaganje duvanskom dimu (pasivno i aktivno) i drugim duvanskim proizvodima;
  • neizlaganje zagađenjima iz životne sredine (hemijskim i nehemijskim, uključujući jonizujuća i nejonizujuća zračenja);
  • ishrana bogata voćem, povrćem i vlaknima;
  • ograničena upotreba šećera, konditorskih proizvoda i ultraprerađene hrane i napitaka;
  • redovna fizička aktivnost;
  • imunizacija dece, posebno protiv hepatitisa u uzrastu odojčeta (smanjuje se rizik od hepatocelularnog karcinoma) i HPV imunizacija kod oba pola, od 9 do 19 godina (sprečava rak grlića materice kod žena i rak struktura usne duplje i završnog dela debelog creva kod oba pola i rak penisa kod muškaraca);
  • razvijanje zdravih navika od najranijeg uzrasta (gde se svrstava i redovno odlaženje na sistematske i preventivne preglede) i kontinuirano obrazovanje o zdravim stilovima života.

Iako je dijagnoza maligne bolesti kod deteta izuzetno teška za porodicu, važno je istaći da je veliki deo malignih bolesti u dečjem uzrastu danas izlečiv, naročito kada se bolest otkrije na vreme i lečenje započne blagovremeno i u adekvatnim uslovima.

Izvori:

Registar za rak Zavoda za javno zdravlje Pančevo

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4555

https://www.batut.org.rs/index.php?content=3159

Leave a reply