„ОД ИЗАЗОВА ДО ПРОМЕНЕ“

Међународни дан деце оболеле од рака, који се обележава сваког 15. фебруара, 2026. године обележава завршетак трогодишње кампање под слоганом „Од изазова до промене“, која је усмерена на показивање, мерење и истицање утицаја глобалних напора да се обезбеди једнак приступ лечењу и нези за сву децу оболелу од рака.

Током три године (2024-2026. година) ова кампања је имала неколико кључних циљева:

  • Приказивање опипљивих и стварних резултата у побољшању стопе преживљавања и приступа лечењу оболеле деце;
  • Унапређивање основне мисије да свако дете оболело од рака, без обзира на место живљења или економски статус, има приступ најбољем могућем лечењу и нези;
  • Прелазак од идентификовања изазова до имплементације дугорочних, одрживих решења у лечењу деце оболеле од рака. 

Статистички подаци о малигним болестима код деце у свету и Србији

Малигне болести код деце чине од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и представљају водећи узрок смртности деце и адолесцената узраста од 0 до 19 година. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ) из 2022. године више од 275.000 деце годишње оболи од неког облика рака, док више од 105.000 деце умре од ове болести. Уколико се не унапреде приступи здравственим услугама и лечењу, очекује се до 2050. године даљи пораст броја оболеле и умрле деце од малигних болести.

У Републици Србији малигне болести код деце и адолесцената чине око 1% укупног броја новооболелих од рака. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ током 2024. године регистровано је 346 новооболеле деце узраста од 0 до 19 година, са стопом инциденције од 27,0 на 100.000, док су 42 детета преминула (стопа морталитета 3,28 на 100.000). Најчешће дијагнозе у дечјем узрасту биле су леукемије, тумори мозга, лимфоми и тумори коштано-зглобног система, који заједно чине око две трећине свих малигних болести у детињству. Највећи број оболелих и умрлих регистрован је у узрасту од 15 до 19 година.

У високоразвијеним земљама стопа преживљавања деце оболеле од рака достиже око 80%, док је у земљама са ограниченим ресурсима она значајно нижа и износи 20%.

На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у Јужнобанатском округу је, посматрајући последњих пет година (2020-2024), годишње је просечно петоро деце оболевало и једно дете умирало од малигних болести.

У 2024. години од малигних болести је оболело једно дете, узраста 0-4 године и умрло једно дете узраста 5-9 година.

Најчешћи малигни тумори код деце у нашем округу су акутне леукемије и лимфоми, малигне болести локализоване на мозгу, костима, меким ткивима, бубрезима, полним органима и жлездама.

Рано откривање малигних болести код деце

Разлике у преживљавању деце оболеле од рака нису последица само болести, већ и приступа раној дијагностици, лечењу и подршци. Петнаести фебруар подсећа да борба против рака траје сваког дана и да свако дете заслужује правовремену дијагнозу, квалитетно лечење и шансу за здраву будућност.         

Најчешће категорије карцинома код деце укључују рак крви (леукемија и лимфом), туморе мозга и чврсте туморе, попут неуробластома и Вилмсовог тумора.

Порекло рака код деце је углавном непознато, није директно повезано са начином живота (мада постоје протективни чиниоци) и не може се спречити или рано открити популационим скринингом.

Сматра се да концепт благовременог откривања малигних болести код деце укључује три основне компоненте:

1) информисаност и повећана свест родитеља и здравствених радника о могућим симптомима малигних болести код деце („алармантни симптоми”);

2) прецизна и правовремена клиничка процена и

3) утврђивање дијагнозе, као и брз и ефикасан приступ неопходној терапији.

Остварење побољшаног исхода програма који подстичу адекватан приступ у благовременом препознавању и прецизној дијагностици малигних болести код деце могуће је као колективни циљ (који подразумева заједничку акцију) државних институција и удружења родитеља и грађана.     

Посебна улога родитеља и изабраног лекара/педијатра је у препознавању „алармантних симптома“:

  • упоран бол (нарочито главобоље праћење јутарњим повраћањем или дуготрајан бол у костима, зглобовима, леђима и ногама, праћен отоком),
  • дужи осећаји мучнине са или без повраћања или повраћање без мучнине,
  • необјашњив, континуиран, губитак тежине,
  • константан умор и видљиво бледило,
  • изражене модрице (хематоми), крварења, отоци или оспа,
  • континуиране, дуге или честе инфекције (запаљења),
  • благо повишена телесна температура која траје или се враћа, без јасног узрока;
  • увећани лимфни чворови (приметни као квржице или задебљања у трбуху, врату, пазуху, препонама, грудном кошу…),
  • промене на очима или у виду (нпр. беличаста сјајна тачка иза зенице),
  • увећан обим или запремина главе и други знаци и тегобе.

Смртност од рака код деце се може спречити и контролисати коришћењем приступа заснованих на доказима, који укључују:

  • превентивне мере – редовне педијатријске прегледе,
  • циљане скрининге (рано препознавање симптома, синдрома и наследних поремећаја који су повезани са већом вероватноћом појаве рака),
  • благовремено упућивање на додатну дијагностику када је потребно (упућивање у генетско саветовалиште – код деце са наследним синдромима, код породичне историје одређених малигних болести).

Код деце не постоји класичан популациони скрининг на најчешће врсте рака као код одраслих (попут мамографије, Папа теста или теста на скривено крварење у столици за одрасле), већ је фокус на:

  • клиничкој будности,
  • родитељској информисаности и
  • брзом дијагностичком путу. 

Фактори и понашање који доприносе превенцији и/или лечењу рака код деце

Међу протективним факторима у превенцији и/или лечењу малигних болести код деце (или који се примењују у дечијем/адолесцентском узрасту а односе се на превенцију хроничних обољења током целог живота) издвајају се:

  • дојење као најбољи избор;
  • неизлагање дуванском диму (пасивно и активно) и другим дуванским производима;
  • неизлагање загађењима из животне средине (хемијским и нехемијским, укључујући јонизујућа и нејонизујућа зрачења);
  • исхрана богата воћем, поврћем и влакнима;
  • ограничена употреба шећера, кондиторских производа и ултрапрерађене хране и напитака;
  • редовна физичка активност;
  • имунизација деце, посебно против хепатитиса у узрасту одојчета (смањује се ризик од хепатоцелуларног карцинома) и ХПВ имунизација код оба пола, од 9 до 19 година (спречава рак грлића материце код жена и рак структура усне дупље и завршног дела дебелог црева код оба пола и рак пениса код мушкараца);
  • развијање здравих навика од најранијег узраста (где се сврстава и редовно одлажење на систематске и превентивне прегледе) и континуирано образовање о здравим стиловима живота.

Иако је дијагноза малигне болести код детета изузетно тешка за породицу, важно је истаћи да је велики део малигних болести у дечјем узрасту данас излечив, нарочито када се болест открије на време и лечење започне благовремено и у адекватним условима.

Извори:

Регистар за рак Завода за јавно здравље Панчево

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4555

https://www.batut.org.rs/index.php?content=3159

Leave a reply