„Заједно за здравље. Будимо уз науку.“

Светски дан здравља обележава се сваке године 7. априла, на годишњицу оснивања Светске здравствене организације, са циљем да се укаже на приоритетне јавноздравствене изазове и подстакне глобална и национална акција у циљу унапређења здравља становништва.

Тема и слоган овогодишње кампање, „Together for health. Stand with science“ (Заједно за здравље. Будимо уз науку), ставља посебан акценат на значај науке, истраживања и доношења одлука заснованих на доказима у очувању и унапређењу јавног здравља. У савременим условима, које карактеришу сложени здравствени изазови – укључујући заразне болести, као и растући терет хроничних незаразних обољења, као и утицај фактора животне средине – примена научних доказа представља основ за планирање и спровођење ефикасних и одрживих јавноздравствених политика.

Заразне болести више нису доминантан узрок смрти у Србији, али остају значајан јавноздравствени изазов и подложне су променама (нпр. епидемије).

Незаразне болести су главни узрок смртности посебно кардиоваскуларне болести и рак, што одражава глобални тренд преласка терета болести са инфективних на хроничне услед старења популације и фактора ризика (нпр. пушење, исхрана, физичка неактивност).

У укупној структури смртности заразне болести у Републици Србији имају релативно мали удео у односу на незаразне болести. У 2020. години значајан пораст оболелих је био повезан са КОВИД-19, који је чинио већину пријављених случајева заразних болести.

Према последњим доступним подацима, готово сваки други становник Србије умре од болести срца и крвних судова, а сваки пети умре од малигних тумора (рак). Компликације од дијабетеса и хроничних респираторних болести такође доприносе смртности.

Кампања за 2026. годину наглашава потребу за:

  • унапређењем система заснованим на научним доказима
  • континуираним улагањима у научна истраживања и иновације
  • јачањем здравствене писмености становништва
  • изградњом поверења у здравствене институције и стручњаке

Посебан сегмент кампање односи се на примену концепта One Health („Једно здравље“), који подразумева међусобну повезаност здравља људи, животиња и животне средине.

Овај приступ подразумева интердисциплинарну и међусекторскусарадњу са циљем:

  • превенције и контроле заразних болести, укључујући зоонозе
  • очувања безбедности хране и воде
  • заштите и унапређења животне средине
  • јачања отпорности здравствених система на савремене изазове

Очување и унапређење здравља становништва захтева заједничко деловање свих релевантних актера – здравствених институција, образовног сектора, доносилаца одлука, као и шире друштвене заједнице.

Неопходно је:

  • унапређивати доступност и квалитет здравствене заштите
  • смањивати здравствене неједнакости
  • јачати превентивне активности и промоцију здравља
  • подстицати међусекторску сарадњу

Обележавање Светског дана здравља 2026. године представља прилику да се додатно укаже на значај науке као основе за доношење одлука у области јавног здравља, као и на потребу за заједничким деловањем у циљу заштите здравља садашњих и будућих генерација. Очување здравља је заједничка одговорност, али почиње од сваког појединца.

Савети да очувате ваше здравље:

  • Одржавајте пожељну телесну масу уз правилну и уравнотежену исхрану. 
  • Водите рачуна о избору намирница и начину њихове припреме (уносите разноврсне намирнице богате витаминима, минералима, влакнима, повећајте унос воћа, поврћа, интегралних житарица, махунарки, ограничити унос соли и шећера и засићених масти).
  • Не прескачите оброке и обезбедите адекватан унос течности.
  • Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
  • Укључите се у неки спорт или плес.
  • Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
  • Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
  • Ако је то могуће, на посао идите бициклом.
  • Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
  • Проводите што више слободног времена у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
  • Обезбедите довољно сна и одмора.
  • Развијати вештине управљања стресом.
  • Правовремено потражити стручну помоћ у случају психичких тегоба.
  • Ограничити време проведено на рачунару (у слободно време), друштвеним мрежама, интернету и омогућити бољу контролу садржаја који пратимо, како би заштитили своје ментално здравље.
  • Редовно и правилно прати руке, одржавати личну хигијену.
  • Примењивати препоручене мере заштите у сезони респираторних инфекција.
  • Вакцинисати се у складу са важећим препорукама лекара.
  • Реците НЕ дувану, ни електронске цигарете се не препоручују.
  • Будите заговорник окружења без дуванског дима. 
  • Престанком пушења, побољшаћете ваше здравље и здравље ваших најближих.
  • Пушење у трудноћи је штетно и за вас и за вашу бебу.
  • Пасивни пушачи такође утичу на здравље ваше бебе.
  • Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.
  • Избегавати конзумацију алкохола или је ограничити: не више од 2 пута недељно 1 јединицу алкохола за жене одн. 2 јединице алкохола за мушкарце – за вино се свакодневно узимање 1,2дл толерише у склопу потпуне медитеранске дијете, а бенефити су описани код потпуно здравих, старијих од 50 година (Јединице алкохолних пића (стандардно послужење) у Србији: 0,3 дл жестоког пића (рачуна се и у коктелу); 0,3-0,5 л пива (зависно од % алкохола); 1-1,5 дл вина; ~0,3 л алкопопса (“бризера”)).
  • Никако не употребљавати психоактивне супстанце.
  • Обављати превентивне прегледе у складу са узрастом и фактором ризика.
  • Брините о животној средини (одговорно поступати са отпадом, чувати изворе воде и квалитет ваздуха).

Извор:

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4578

Leave a reply