Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Ову кампању подржава коалицијa међународних невладиних организација, владиних организација и стручних удружења која се баве сексуалним и репродуктивним здрављем.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.
Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Глобално, процењује се да 874 милиона жена у репродуктивном добу (15–49 година) користи савремене методе контрацепције, а 92 милиона традиционалне методе контрацепције. Коришћење контрацепције са једне стране оснажује жене доприносећи њиховом бољем социјално-економском статусу и благостању, јер омогућава женама да наставе школовање и да се запосле, док са друге стране позитивно утиче на њихово целокупно здравље и благостање.
Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу.
Према резултатима последњег истраживања здравља становништва Србије, две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном периоду користиле су неку савремену методу контрацепције. Савремене методе контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате или живе у ванбрачној заједници, а које су користиле савремене методе контрацепције, био је мањи и износио је 34,8%.
Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година.
У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.
Више информација на:
https://www.who.int/reproductivehealth/en/
Leave a reply