Светски дан борбе против туберкулозе обележава се сваке године 24. марта и има за циљ подизање јавне свести о туберкулози (ТБ), болести која се може спречити и лечити. Обележава се на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе (Mycobacterium tuberculosis), узрочника ове болести.

Разлози због којих Европски регион треба да буде забринут због туберкулозе

И поред дугогодишњег искуства, развијених здравствених система и великог медицинског знања, Европски регион Светске здравствене организације и даље је изложен ризику од глобалне епидемије туберкулозе из више разлога.

Најважнији међу њима су број смртних случајева, оружани сукоби и присилне миграције становништва. Поред тога, појављује се и четврта претња – могуће погоршање глобалне ситуације са туберкулозом услед значајног смањења међународне финансијске помоћи.

Пре свега, туберкулоза и даље одузима велики број живота. Процењује се да је током 2024. године у Европском региону СЗО од ове заразне болести умрло око 19.000 људи, док је више од 200.000 оболело. Иако је у односу на прошлост постигнут огроман напредак, ови подаци су и даље забрињавајући. У 19. веку туберкулоза је однела чак четвртину одраслог становништва Европе. Данас су доступне ефикасне методе откривања и лечења болести, као и ресурси који би могли омогућити адекватну здравствену заштиту свим оболелима. Због тога је велики део ових смртних исхода могао бити спречен.

Други важан фактор који утиче на ширење и тежину туберкулозе јесу ратни сукоби. У Европском региону тренутно су присутна два велика конфликта – у Украјини и Гази – који негативно утичу на здравље великог броја људи. Рат доводи до услова као што су неухрањеност, пренасељеност и поремећаји у функционисању здравственог система, што директно доприноси повећању броја случајева туберкулозе. Историја показује да су током Првог и Другог светског рата управо овакве околности омогућиле брзо ширење ове болести широм Европе.

Трећи значајан фактор представља присилно расељавање становништва и миграције. Различити глобални проблеми, као што су ратови, климатске промене и економске кризе, доводе до све већег кретања људи ка Европи. Данас више људи него икада живи у земљи у којој нису рођени. Само 2024. године у свету је било више од 123 милиона присилно расељених особа. Европски регион СЗО остаје једно од главних одредишта за ове људе, па је процењено да је крајем 2025. године у њему живело више од 20 милиона расељених, укључујући преко пет милиона избеглица из Украјине. Ове околности указују на потребу за доступним и свеобухватним програмима превенције и лечења туберкулозе.

Европски регион СЗО већ сада има један од највећих бројева случајева туберкулозе резистентне на лекове у свету, са око 55.000 регистрованих случајева у 2024. години. Ово указује на то да постојећи напори у борби против болести нису довољни и да је неопходно још више ангажовања како би се обезбедило лечење и подршка свима којима је потребна.

Важно је схватити да туберкулоза није ограничена границама држава. Као и друге болести које се преносе ваздухом, она се може брзо проширити, што је јасно показала и пандемија ковида 19.

Због тога је од кључног значаја да европске земље наставе да подржавају међународну сарадњу у области здравља и хуманитарну помоћ, као и да улажу напоре у сузбијање туберкулозе на свим нивоима – локалном, регионалном и глобалном. У савременом свету локални проблеми лако могу постати глобални, али и обрнуто.

Улагање у борбу против туберкулозе не треба посматрати као добротворни чин, већ као инвестицију у заједничку будућност и глобалну здравствену безбедност. Истраживања и иновације у овој области доносе корист свим здравственим системима широм света. Поред тога, улагања у превенцију и лечење туберкулозе имају значајан економски ефекат – процењује се да сваки уложени долар доноси вишеструку корист друштву.

Република Србија се, као и сваке године, 24. марта 2026. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе.

Према прелиминарним подацима (припрема годишњег извештаја за 2025. годину је у току) у 2025. години у Републици Србији регистровано је 410 особа оболелих од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 6,22/100.000 становника. Број оболелих у 2025. години је за 8% мањи у односу на 2024. годину.

Највише узрасно-специфичне нотификационе стопе туберкулозе у 2025. години у Републици Србији регистроване су као и ранијих година у узрасним групама 60 и више година (10,61/100.000) и 70+ година (10,19/100.000). Током 2025. године регистровано је 50% мање случајева оболевања од туберкулозе међу децом и адолесцентима у односу на 2024. годину.

Дистрибуцији оболелих према историји претходних лечења туберкулозе одговара дистрибуцији уназад 10 година – регистровано је 90% новооболелих, док је 10% оболелих било раније лечено.

Дистрибуција оболелих од туберкулозе према полу показује да је број оболелих мушкараца виши него број оболелих жена (251:159 = 1,58:1), као и ранијих година али је разлика у за 39% мања у односу на прошлу годину због већег удела оболелих жена.

Плућну локализацију болести (ПТБ) у 2025. години имало је 93,2% оболелих. Међу оболелима од плућне туберкулозе, 79% је било бактериолошки потврђено, што је за 3% ниже од претходне године. Бактериолошка потврђеност директном микроскопијом је у 2024. години износила 44,3%, што је мање него претходних година. Процентуални удео случајева потврђених молекуларним методама порастао је у односу на претходну годину и износио је у 2025. години 9,5%. Патохистолошки је било потврђено 11% оболелих, док је клинички дијагностикованих случајева било 8% што је ниже него ранијих година.

Повремено се региструју епидемије у школама и другим установама колективног смештаја.

Нешто више од једне трећине оболелих (35%) дијагностиковано је у стадијуму каверне. Просечно трајање симптома до почетка лечења је у 2025. години било је 46,3 дана.

Од ванплућних локализација, као и ранијих година, и у 2025. години најчешће се региструје ТБ плеуре (35%), док је удео оболелих са туберкулозом екстра торакалних лимфних жлезда мањи за више од 50% (7,3%).

У току 2025. године пријављено је пет особа оболелих од мултирезистентне туберкулозе, што је више него претходних година, док је укупно седам особа (од којих су две дијагностиковане ранијих година) започело лечење мултирезистентне туберкулозе. Регистровано је седам оболелих међу држављанима земаља са високом стопом туберкулозе (Индија, Непал, Пакистан, Кина, Либија, Мали).

Међу оболелима од туберкулозе, у 2025. години регистроване су три особе које живе са ХИВ-ом.

Пријављено је 16 смртних исхода од туберкулозе што одговара стопи морталитета од 0,24 на 100.000 становника, нешто нижој од претходне године када је стопа морталитета износила 0,25 на 100.000 становника а пријављено 17 смртних исхода. Међу особама умрлим од туберкулоза доминирале су особе мушког пола (81%), узраста 60+ година (80%).

Графикон 1. Кретање нотификационе стопе ТБ у периоду од 2005. до 2025. године у Републици Србији

Основно о туберкулози

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе.

Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, итд.

Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.

Латентна туберкулозна инфекција

Један од све већих изазова у контроли ТБ јесте чињеница да може бити без симптома. Ово стање се назива латентна туберкулозна инфекција. Иако се ове особе не осећају болесно, инфекција може постати активна касније ако имуни систем ослаби.

Процењује се да је око четвртине светске популације инфицирано бацилом туберкулозе, а око 5–10% њих развије активну болест туберкулозу током свог живота. Ризик од развоја активне болести након инфекције зависи од неколико фактора, при чему је најважнији имунолошки статус особе. Хемиопрофилакса (превентивно лечење), које се даје особама с највећим ризиком од напредовања инфекције у болест, остаје кључни елемент за постизање глобалних циљева Стратегије за елиминацију туберкулозе као јавно здравственог проблема.

У складу са препорукама Светске здравствене организације (СЗО), препоручује се тестирање и превентивно лечење особа које су под повећаним ризиком од инфекције бацилом туберкулозе и то:

  1. Особа које живе са ХИВ-ом
  2. Лица из контакта са оболелим без обзира на ХИВ статус
  3. Особа које започињу било коју врсту имуносупресивне терапије или које су на дуготрајном лечењу овом врстом терапије (антагонистима ТНФ-α, кортикостероидима, на терапији у оквиру припреме за трансплантацију органа, хематолошку трансплантацију или на терапији после трансплантације)
  4. Особа оболелих од силикозе, хроничне бубрежне инсуфицијенције, леукемије или других малигних болести
  5. Особа оболелих од дијабетеса
  6. Особа које су имале хирушке интервенције (гастректомију или јејуноилеални бy-пасс)
  7. Потхрањених особа (≤90% идеалне телесне масе)
  8. Особа које иЊектирају дроге
  9. Особа које живе у колективном смештају

Туберкулоза није само болест плућа

Већина људи повезује туберкулозу са плућима јер је плућна ТБ заразан и најчешћи облик ове болести.

Међутим, туберкулоза није ограничена само на плућа. Она може захватити и друге делове тела, укључујући:

  • лимфне чворове
  • кости и зглобове
  • бубреге
  • кичму
  • мозак

Ови облици се називају ванплућна туберкулоза и често их је теже дијагностиковати јер симптоми зависе од захваћеног органа.

Зашто је туберкулозу тешко открити?

Туберкулоза остаје скривена претња из више разлога:

  • Многи људи дуго немају симптоме
  • Латентне инфекције могу постати активне након више година
  • Ванплућна ТБ не показује увек типичне знаке

Значај подизања свести

Разумевање туберкулозе је кључно за њено сузбијање. Подизање свести, рано откривање и правилно лечење представљају кључне кораке ка заустављању туберкулозе данас.

Извор:

https://www.batut.org.rs/index.php?content=3177

Leave a reply