Март је месец у коме се кроз бројне здравствено-васпитне и едукативне активности обележава Национални дан борбе против рака дојке, са циљем да се јавности укаже на учесталост ове болести и значај њеног раног откривања. Обележавање овог датума представља важну прилику за подизање свести жена о потреби редовних превентивних прегледа, јер се управо правовременом дијагностиком значајно повећава могућност успешног лечења.

Рак дојке спада у најчешћа малигна обољења код жена, али савремена медицина омогућава веома добре резултате лечења уколико се болест открије у почетној фази. Када се дијагноза постави на време, излечење је могуће у више од 90% случајева. Рано откривање омогућава примену краћих и ефикаснијих терапијских процедура, са мање компликација и са знатно бољим квалитетом живота током и након лечења.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) у свету се годишње региструје скоро 1 700 000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона. Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила око 74,4/100 000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља. Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације.

Према истим проценама, 137 000 жена је умрло у Европи од рака дојке и процењена стопа морталитета износила је 14,9/100 000. Жене у Србији налазе се у високом ризику умирања од рака дојке. Србија се са процењеним стопама морталитета у односу на 40 европских земаља налази на првом, односно другом месту заједно са Црном Гором.

Стање у Србији

Рак дојке је најчешћи злоћудни тумор код жена у Србији. Сваке године око 4 600 жена оболи, а 1 600 умре од ове болести. Једна од осам жена током свог живота оболи од рака дојке.

  • стандардизована стопа смртности износи 22 на 100 000;
  • рак дојке је трећи најчешћи узрок смрти међу женама старијим од 45 година;
  • рак дојке се дијагностикује код сваке дванаесте жене;
  • 70% новооткривених случајева рака дојке су промене веће од 2 цм;
  • сваке године од рака дојке умре више од 2 000 жена.

Рак дојке је најчешћи малигни тумор од кога су оболевале и жене у Јужнобанатском округу. На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у нашем округу је 2024. године од ове болести оболела 181 и умрле 73 жене.

На основу последњих публикованих података Института за јавно здравље Србије у 2024. години, од седам округа у Војводини, Јужни Банат се по броју оболелих од рака дојке налазио на петом, а по броју умрлих жена на трећем месту.

Рак дојке се у 2024. години налазио на првом месту по броју оболелих од свих дијагноза рака код жена, са учешћем 23,1% у укупном оболевању. По броју умрлих, рак дојке се годинама налазио на првом месту, међутим у последње четири године је на другом месту, са учешћем 19,5% иза карцинома плућа, који је водећи узрок смртности од рака код жена.

Највеће стопе оболевања у 2024. години (стопе на 100 000 становника) забележене су у Пландишту (Инц 161,1) и Вршцу (Инц 153,8), а најмање у Опову (Инц 85).

Највеће стопе умирања биле су у Ковину (Мт 72,5) и Панчеву (Мт 67,8), а најмање у Пландишту (23,4/100.000).

У 2024. години у Панчеву су од рака дојке оболеле 84 жене, а 40 је изгубило битку са овом болешћу.

Табела 1. Дистрибуција броја оболелих и умрлих од рака дојке код жена по општинама Јужнобанатског округа у 2024. години (стопе на 100 000 становника)

ДојкаЈБОПанчевоВршацКовинКовачицаОповоБ. ЦркваПландиштеАлибунар
Оболели1818436181248712
Инц137,2142,0153,8129,1112,485,0110,9161,1141,6
Умрли734091053312
Мт55,767,838,872,547,464,142,123,423,8

Највише оболелих жена у нашем округу је било старости од 50 до 69 година, док је најраније дијагностиковани рак дојке био код особа узраста 25-29 година. Смртни исходи у 2024. години су најчешће били у узрасту 55-75 година, а најраније регистровани смртни исход је био код жена узраста 30-34 године.

Висока учесталост оболевања од рака дојке делом се објашњава чињеницом да узроци настанка ове болести још увек нису у потпуности разјашњени. Због тога су могућности примарне превенције ограничене, односно не постоје поуздане мере којима се може у потпуности спречити настанак болести. Управо из тог разлога посебан значај има секундарна превенција, која подразумева рано откривање промена и правовремено започињање лечења, јер је то једини доказано ефикасан начин за смањење смртности од рака дојке.

У складу са препорукама Светске здравствене организације и на основу искустава европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет организовани програм скрининга на рак дојке. Циљ овог програма је да се редовним превентивним прегледима омогући откривање болести у најранијој фази, чиме се повећава успешност лечења, смањује смртност и унапређује квалитет живота жена које се суочавају са овом дијагнозом.

У реализацији ових активности значајну улогу имају Институти/Заводи за јавно здравље широм земље, који у сарадњи са локалним самоуправама континуирано организују промотивне и едукативне кампање. Њихов циљ је да се што већи број жена мотивише да обави превентивне прегледе и да развије свест о важности бриге о сопственом здрављу. Рано откривање рака дојке омогућава примену савремених и ефикасних терапијских поступака, који су у почетним стадијумима болести мање агресивни и дају знатно боље резултате.

Правовременом дијагностиком, адекватним лечењем и континуираним праћењем здравственог стања могуће је не само продужити живот, већ и очувати његов квалитет. Због тога редовни превентивни прегледи, одговорно понашање према здрављу и активно учешће у скрининг програмима представљају кључне кораке у борби против рака дојке.

Посебан значај у превенцији има одговорно понашање сваке жене према сопственом здрављу. Редовни самопрегледи и контролни прегледи код лекара представљају основу раног препознавања промена које захтевају даљу дијагностику. Препоручује се да жене једном месечно обављају самопреглед дојки, док је превентивни клинички преглед код лекара потребно урадити најмање једном годишње. Ултразвучни преглед дојки ради се према препоруци изабраног лекара, у зависности од узраста и индивидуалних фактора ризика. Мамографски преглед представља најпоузданију методу за рано откривање рака дојке, те се саветује да се до 50. године живота уради најмање један превентивни преглед, а након 50. године мамографију је потребно радити редовно, на сваке две године.

Шта је рак дојке?

Рак дојке је злоћудна израслина која настаје када нормалне ћелије почне да се убрзано умножавају и уништавају околно здраво ткиво дојке, а касније и друге органе.

Рак дојке се најчешће јавља код старијих жена које:

  1. имају најближе сроднице (мајка, сестра, тетка, бака) оболеле од ове болести;
  2. су прву менструацију добиле пре 12. године, и последњу имале после 50. године;
  3. нису рађале или су имале први порођај после 30. године живота;
  4. дуже време користе хормонску терапију, алкохол и дуван;
  5. су гојазније и физички неактивне.

Рак дојке је злоћудни тумор, који уколико се открије у раној фази може бити поптпуно излечен.

Шта је скрининг?

Скрининг подразумева преглед на изглед здравих жена, без присутних симптома и знакова болести, којим се могу открити ране промене у ткиву дојке, када је ефикасно лечење могуће.

Шта је мамографија?

Мамографија представља рендгенски преглед за откривање промена у дојци, које се не могу напипати или открити другим врстама прегледа. Уколико се рак дојке открије у раној фази, већа је шанса за излечење применом поштедних хируршких метода, опоравак је бржи, а кавалитет живота је бољи него код жена код којих се болест открије у каснијим фазама. У мамографији се користе мале и нешкодљиве дозе зрачења.

Како се спроводи мамографија?

Пре мамографског прегледа не би требало користити дезодоранс, пудер или парфем чије се честице виде на снимку и ремете радиолога у процени мамографског снимка. Мамографија се изводи снимањем обе дојке и за већину жена је безболна и кратко траје.

Где се може урадити скрининг мамографија?

Адреса и телефон здравствене установе где можете обавити мамографију назначена је у позивном писму које стиже на вашу кућну адресу.

Препоруке:

  1. Између два скрининга треба да обављате редовне прегледе дојки код вашег лекара или самопрегледом, једном месечно.
  2. Уколико приметите да је видно промењена величина једне дојке, присуство чворића у дојци, промену боје и изгледа коже дојке, појаву секрета из брадавице –  ХИТНО се јавите свом лекару.

Институти и заводи за јавно здравље широм земље, у сарадњи са представницима локалних самоуправа, континуирано организују промотивне и едукативне активности са циљем да подстакну што већи број жена да обави превентивне прегледе ради раног откривања рак дојке. Откривање болести у почетној фази значајно повећава могућност успешног лечења, јер правовремена дијагностика омогућава примену савремених терапијских метода које су ефикасније и мање оптерећују организам. Уз адекватно лечење и континуирано праћење здравственог стања, могуће је очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.

Извори:

Регистар за рак Завода за јавно здравље Панчево

https://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=3-15-4570

Leave a reply