“Прекините ланац: Зауставимо организовани криминал”

Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама или Светски дан борбе против дрога, обележава се 26. јуна широм света.

Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација (Резолуцијом 42/112), има за циљ мобилисање појединаца и заједнице за подизање свести о последицама злоупотребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема.

Тема и слоган кампање за 2025. годину је: „Прекините ланац. Зауставимо организовани криминал.” (#StopOrganizedCrime).

Овогодишњом кампањом указује се на то да организовани криминал покреће илегалну трговину дрогом, са разорним последицама по људе и заједнице широм света, позивајући на улагање у превенцију, укључујући правду, образовање, здравствену заштиту и алтернативне изворе прихода, као темеље одрживе отпорности.

У регионима обележеним нестабилношћу, мреже организованог криминала проширују производњу и кријумчарење дрога у невиђеним размерама. У тзв. „златном троуглу” југоисточне Азије (Мијанмар/Бурма, Лаос Тајланд), метамфетамин сада доминира у односу на традиционалне дроге попут опијума и хероина, док се наоружане групе, такође, баве великим интернет преварама и финансијским криминалом. У Латинској Америци и на Карибима, рекордна производња и кријумчарење кокаина подстичу насиље и подривају државне институције. Како се потражња шири, тржиште кокаина брзо расте не само у Европи, већ и широм Африке и Азије.

Пораст синтетичких дрога, укључујући изузетно јаке опиоиде попут нитазена, представља нови и смртоносни изазов. Ове супстанце изазивају све више смртних случајева услед предозирања и додатно оптерећују већ крхке здравствене системе.

Илегална трговина дрогом дубоко је повезана са другим облицима криминала, укључујући трговину људима, нелегалну експлоатацију руда и уништавање животне средине. Заједно, ови повезани злочини чине зачарани круг који продубљује сиромаштво, експлоатацију, слабост институција и присуство проблема зависности у друштву.

Заустављање кријумчарења дрога захтева дугорочну, координисану акцију како би се обухватили и понуда и потражња, и спречило да организоване криминалне групе искоришћавају постојеће слабости.

Кључни налази из Светског извештаја о дрогама за 2024. годину:

  • Готово 292 милиона људи, односно 1 од 18 особа, користило је дрогу године — 20% више него пре десет година.
  • Након пандемије КОВИД-19 дошло је до значајног пораста употребе стимулативних дрога као што су кокаин и „екстази“.
  • Број нових психоактивних супстанци (НПС) на тржишту је стабилизован, док се појављује група синтетичких опиоида названа нитазени, који у неким земљама све више представљају озбиљан здравствени ризик (врсте НПС — супстанци које нису под међународном контролом, а које могу представљати претњу за јавно здравље — на глобалном тржишту остао је прилично стабилан од 2018. године, осим врхунца од 618 супстанци у 2021. години. У 2022. години на глобалном тржишту било је 566 различитих НПС, од којих је 44 те године први пут идентификовано).
  • Синтетичке дроге доносе нове изазове за безбедност и јавно здравље, представљајући посебан изазов јер се брзо и лако производе, нису везане за одређену локацију и не захтевају много простора ни радне снаге — довољне су јефтине хемикалије. Њихова производња се лако преноси и шири, чак и у земљама са јаким законима. Лабораторије за синтетичке дроге откривене су широм света — од Азије и Африке до Европе и Северне Америке.
  • Тржиште кетамина брзо се шири на нове географске области (у Европском регион СЗО – Велика Британија, Русија, Белгија, Холандија, Шпанија).
  • Мушкарци чине велику већину особа које користе дроге, али жене које користе дроге суочавају се са већим штетним последицама и већим препрекама за приступ лечењу.
  • Иако мушкарци чине знатно већи удео у кривичним делима повезаним са кријумчарењем и употребом дрога, жене су чешће укључене у синтетичке дроге него у оне биљног порекла, а када се укључе, трпе веће последице по здравље и добробит него мушкарци.
  • Употреба канабиса међу адолесцентима и даље представља разлог за забринутост у многим регионима, уз додатни изазов све раширеније употребе електронских цигарета (вејповања) у Северној Америци — у узрасту када употреба дрога може нанети трајну штету развоју мозга.
  • Поједине популационе групе, као што су бескућници, несразмерно су погођене употребом дрога и штетним обрасцима њихове употребе; иако им је потребна прилагођена терапија и нега, често се суочавају са стигматизацијом и дискриминацијом приликом приступа услугама за лечење од зависности.
  • Опиоиди и даље представљају најштетнију класу дрога у погледу смртних случајева повезаних са дрогом, али у половини земаља које извештавају, канабис је дрога која најчешће доводи до поремећаја везаних за употребу дрога.
  • Дуготрајан раст понуде и потражње за кокаином доноси насиље земљама дуж ланца снабдевања, као и све веће здравствене последице у земљама крајње дестинације, посебно у Западној и Централној Европи.
  • Синтетички катинони све више доминирају заједничким тржиштем дрога у Источној Европи, Централној Азији и Транскавказији, док је метадон почео да игра значајнију улогу у Украјини.
  • Око 1 од 11 особа са поремећајима везаним за употребу дрога на глобалном нивоу се лечи, уз велике разлике између региона и полова.
  • Посматрање употребе дрога кроз призму права на здравље подразумева одговорност да се обезбеде услуге, избегне дискриминација и омогући учешће у доношењу одлука о здрављу, не само за особе које користе дроге, већ и за оне које су погођене њиховом употребом.
  • Употреба дрога или поседовање за личну употребу представља врсту кривичног дела у вези са дрогом са највишим уделом особа које су ухапшене, гоњене и осуђене на глобалном нивоу.
  • Све већи број земаља уводи промене у политикама које омогућавају различите нивое регулисаног приступа канабису за немедицинску употребу.
  • Растући комерцијални интереси и популарни покрети стварају повољан амбијент који подржава приступ нерегулисаној, „квази-терапијској“ немедицинској употреби халуциногена, што може угрозити јавно здравље и повећати штету.
  • У тзв. “златном троуглу”, испреплетаност нарко-економије, других илегалних активности (кријумчарење дивљих животиња, нелегална експлоатација природних ресурса попут рударства и сече шума, финансијске преваре, трговина људима) и оружаних сукоба додатно погоршава људску несигурност, дестабилизује локалне заједнице и негативно утиче на већ крхке екосистеме.

Кључни налази Европског истраживања о употреби алкохола и дрога међу децом школског узраста (ЕСПАД – European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs) за 2024. годину:

ЕСПАД истраживање, које је спроведено међу 113.882 ученика старости 15-16 година, у 37 европских земаља 2024. године, обележава 30 година праћења ризичних понашања адолесцената широм Европе, са 37 земаља учесница.

Канабис је и даље најчешће коришћена илегална дрога међу младима, иако је учесталост коришћења током живота опала на најнижи ниво од 1995. године. Док је употреба генерално чешћа међу дечацима, разлике између полова се смањују, са неким изузецима где је код девојчица употреба чешћа у поређењу са дечацима. Рано започињање и високо ризична употреба и даље забрињавају, иако је укупна тренутна употреба (дефинисана као употреба у последњих 30 дана) смањена и сада је 5%, што одражава дугорочни тренд смањења учесталости. Перципирана доступност варира, али канабис остаје најлакше доступна недозвољена психоактивна супстанца међу ученицима.

Учесталост употребе других илегалних дрога смањена је међу ученицима у оквиру ЕСПАД истраживања, при чему су се разлике између полова смањиле, иако дечаци и даље генерално пријављују већу учесталост употребе и перципирану доступност. У међувремену, учесталост употребе инхаланата је у порасту међу девојчицама, док се такође бележи пораст немедицинске употребе фармацеутских производа.           

Према ЕСПАД истраживању из 2024. године, у Србији је икад у животу канабис користило 6,2% младих узраста 13-15 година (7,3% младића и 5,3% девојака), док је друге врсте нелегалних дрога осим канабиса користило 3,2% младих (7,3% младића и 5,3% девојака). Транквилизере или седативе је у току живота користило 8,5% младих узраста 13-15 година (5,4% младића и 11,1% девојака) у Србији.

Извор:

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4429

Оставите одговор