Март је у Србији посвећен борби против рака, са циљем подизања свести о важности превенције, здравих стилова живота и раног откривања малигних болести.

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака (IARC), у свету је у 2022. години регистровано приближно 20 милиона нових случајева малигних болести и око 9,7 милиона смртних исхода од рака. 

Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Упознајте се са могућим првим знацима и симптомима малигних тумора (рака)

Кључне чињенице:

  • Рак је један од водећих узрока смрти широм света и одговоран је за скоро 10 милиона смрти у 2022. години, или скоро сваки шести смртни случај.
  • Најчешћи карциноми су карцином дојке, плућа, дебелог црева и ректума и простате, а код нас (услед неправовременог откривања и лечења и касног увођења имунизације) и рак грлића материце.
  • Отприлике 1/3 смртних случајева од рака је последица употребе дувана, високог индекса телесне масе, конзумирања алкохола, малог уноса воћа и поврћа и недостатка физичке активности.
  • Инфекције које изазивају рак, као што су хумани папилома вирус (ХПВ) и хепатитис, одговорне су за приближно 30% случајева рака у земљама са ниским и нижим средњим приходима.
  • Многе врсте рака се могу излечити ако се рано открију и ефикасно лече.
  • Најважнији организовани, популациони, скринизи на рак (откривање у раној фази када још нема симптома) су: Папаниколау тест (рано откривање рака грлића материце; од 25 до 64 године, 1 годишње или ређе ако гинеколог одреди), мамографија (рано откривање рака дојке; од 50 до 69 година, 1 у 2 године) и тест на скривено крварење у столици (рано откривање рака дебелог црева; од 50 до 74 године, 1 у 2 године).
  • Имунизација деце, посебно против хепатитиса у узрасту одојчета (смањује се ризик од хепатоцелуларног карцинома) и ХПВ имунизација код оба пола, од 9 до 19 година (спречава код жена – рак грлића материце, вагине и вулве; код мушкараца – рак пениса, а код оба пола – рак задњег дела грла и завршног дела дебелог црева).

Оболевање и умирање од рака у свету

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 19,3 милиона људи у 2020. години. Према истом извору, регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика за рак, повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја, где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.

Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији

У Србији су током 2024. године од свих малигних тумора оболеле 41.472 особе (21.793 мушкарца и 19.679 жена). Исте године од рака је умрло 20.314 особа оба пола, 10.967 мушкараца и 9.347 жена. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце. Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и први по учесталости узрок умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2024. године у Србији су од рака бронха и плућа оболеле 6.424 особе (4.246 мушкараца и 2.178 жена) и умрле су 4.842 особе оба пола (2.998 мушкараца и 1.844 жене). Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и други најчешћи тумор у умирању код жена. У Србији је 2024. године од малигних тумора дојке оболело 4.544, а умрло је 1.700 жена. Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 5.348 особа (3.271 мушкарац и 2.077 жена) и умрле су 2.543 особе оба пола (1.570 мушкараца и 973 жене). Рак грлића материце је током 2024. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и шести по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1.048 жена, док је 410 жена умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2024. године од рака простате новооболело је 2.704, а умрло је 1.059 мушкараца. Рак је болест старије популације и стопе оболевања почињу да расту после 55. године, а највише су код мушкараца регистроване после 75 и више година, а код жена највише стопе су регистроване раније, почев од 70. године. Kада говоримо о умирању и код мушкараца и код жена стопе почињу да расту од 60. године, а највише се региструју после 75 и више година. Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са нешто нижим ризиком оболевања (налази се на 33. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на четвртом месту, после Мађарске, Пољске и Румуније). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у нешто вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи

На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у Јужнобанатском округу је у 2024. години од малигних болести оболело 1580 особа – 794 мушкараца и 786 жена, док су регистрована 803 (428 мушкараца и 375 жена) смртна исхода.

Пратећи петогодишње и десетогодишње просеке оболевања и умирања у нашем округу, забележен је пораст броја оболелих, али пад броја умрлих од ових болести.

Највећи број оболелих у нашем округу је у узрасту 55-75, док се болест региструје и код знатно млађих особа, већ са 20-25 година живота.

Према броју становника, највеће стопе оболевања у 2024.год. су регистроване у Панчеву (679,3) и Алибунару (605,7), а најмање у Пландишту (418,9) и Ковачици (465,4).

Према броју становника највеће стопе умирања у 2024. години су биле у Пландишту (390,6) и Белој Цркви (352,6), а најмање у Ковачици (234,5) и Ковину (289,0).

Табела 1. Дистрибуција броја оболелих и умрлих, инциденције и морталитети малигних тумора по општинама Јужнобанатског округа у 2024.години (стопе на 100.000 становника)

 ЈБОПанчевоВршацКовинКовачицаОповоБела ЦркваПландиштеАлибунар
Обол.158078226216998567337103
Инц610,2679,3579,9604,6465,4593,5509,4418,9605,7
Умрли803378131804928503453
Мт312,1329,3292,5289,0234,5298,7352,6390,6314,5

Од укупног броја оболелих од рака у 2024. години у Јужном Банату, највећи број мушкараца је оболео од карцинома плућа 17,4%, дебелог црева 15,4% и простате 14,2%, док су жене највише оболевале од рака дојке 23%, плућа 10,2% и дебелог црева 9,7%.

Од укупног броја умрлих од малигних болести у 2024. години у нашем округу, у мушкој популацији највећи број умрлих био је од карцинома плућа 29,4%, дебелог црева 15,4% и простате 8,2%, док је код жена најчешћи узрок смрти био рак плућа 20,5%, рак дојке 19,5% и дебелог црева 10,1%.

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести представља најефикаснији приступ у контроли рака. Процењује се да је могуће утицати на приближно две трећине фактора ризика, а да се чак 40% малигних болести може спречити применом здравих стилова живота. Најзначајнији фактори ризика су: пушење дувана, неправилна исхрана, прекомерна телесна тежина, недовољна физичка активност, конзумирање алкохола, прекомерно излагање Сунцу, као и хроничне инфекције. Око 30% смртних исхода од рака повезано је са пушењем, гојазношћу, физичком неактивношћу и алкохолом. Пушење је појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и за већину карцинома плућа, али и за бројне друге локализације. Прекомерна телесна тежина и физичка неактивност повећавају ризик од рака дебелог црева, дојке, тела материце и простате, док конзумирање алкохола повећава ризик од рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Свака претерана изложеност Сунчевом зрачењу и соларијумима повећава ризик од рака коже, а око 10% свих случајева рака повезано је са инфекцијама. Рано откривање рака значајно повећава шансе за успешно лечење, смањује смртност и трошкове лечења. Према смерницама Светске здравствене организације, неопходно је подизати свест становништва о раним симптомима рака, јачати капацитете здравствених служби и омогућити правовремену дијагностику и лечење.

Извори:

Регистар за рак Завода за јавно здравље Панчево

https://www.batut.org.rs/download/aktuelno/epidmb2024.pdf

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4559

Leave a reply