Историјат

1919.године основана је Стална епидемиолошка комисија Министарства здравље чиме је успостављн организован надзор над хигијенским приликама и заразним болестима у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Према одлуци ове Комисије током двадесетих година прошлог века осниване су хигијенско-епидемиолошке службе при постојећим здравственим установама. Тако је и око 1921 године основана хигијенско-епидемиолошка служба при градском физикату у Панчеву.

После 1929.године београдска, земунска и панчевачка општина су постале јединствена административна целина (Управа Града Београда), тако да је наша хигијенско-епидемиолошка служба прешла у надлежност Хигијенског завода у Београду.

После II светског рата  Одлуком Окружног народног одбора 1945. године  основана је Окружна санитарно-епидемиолошка станица. Станица је била смештена у Панчеву у улици Омладинској бр. 2 и 4 у згради приватног власништва издатој у закуп, у којој се налазила и Окружна поликлиника.

Тачан датум оснивања није познат, али се зна да је Одлуком Народног одбора од 2.фебруара 1946 године за в.д. управника Санитарно –епидемиолошке станице, постављен доцтор медицине Милан Чекић, тако да се овај датум узима за почетак рада станице.

Од 8.децембра 1947. године нови в.д. управник био је др Војислав Димитријевић срески лекар.
Рад су обављали  лекар, два медицинска лаборанта,  дезинфектор, чиновник и  служитељ.

Окружна санитарно-епидемиолошка станица је укинута 4.септембра 1948 године, а радници стављени на располагање градској поликлиници.

Одлуком Савета за народно здравље АП Војводине станица је поново отворена 1.јануара 1950. године у ул. Змај Јовина 10 (данашњи РТГ кабинет Дома здравље Панчево), под називом Покрајинска санитарно-епидемиолошка станица. Управник је исто био др Војислав Димитријевић.

На основу Одлуке Савета за народно здравље АП Војводине, Санитарно-епидемиолошка станица прерасла је у Хигијенски Завод 1.марта 1954. године, а од 1961. године до 1968. године носи назив Завод за здравствену заштиту. У његовој територијалној надлежности налазио се срез Панцево и срез Вршац. Организационо Завод је имао бактериолошко-епидемиолошко одељење, одсек за здравствено просвећивање и рачунско-административни одсек.
1968. године у Заводу је радило 28 радника, од тога 4 лекара специјалисте,  лекар на специјализацији,  хемицар,  виши санитарни техницар, 9 техницара,  нижи лаборант и 11 административних радника у организационој структури коју су чинила 4 одељења (Одељење са социјалном медицином и организацијом здравствене службе, Одељење за општу хигијену и санитарну хемију са диспанзером за медицину рада, Епидемиолошко-бактериолошко одељење са службом за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију и Управа.
Од 1969. године Завод за здравствену заштиту је проширио своју делатност и Диспанзером за медицину рада. Интеграцијом Заводу је припало 5 здравствених станица медицине рада („Стаклара“, „Утва“ , „ПИК Тамиш“ , „Трудбеник и Тесла“ и  „Азотара и Рафинерија“). Број запослених са повећава на 91 од чега – Завод за здравствену заштиту има 18 радника (6 са високом струцном спремом, од тога 4 лекара специјалисте), а Медицина рада 59 радника, а Заједничке службе 14 радника., тако да од тада носи назив Завод за здравствену заштиту и медицина рада.
Од 1972. године Завод за здравствену заштиту и медицину рада улази у састав Медицинског центра „Јужни Банат“ Панчево и у том статусу постоји до 01.11.1991. године.

Одлуком Скупштине АП Војводине  из 1991.године Завод је постао самостална здравствена установа која је званично основана 1.новембра 1991.године. Тај дан се слави као ДАН ЗАВОДА.
Након одвајања од Медицинског центра, Завод броји 33 здравствена и 15 немедицинских радника: 8 лекара специјалиста, један лекар на специјализацији, 3 радника с високом, 3 с вишом и 18 са средњом стручном спремом.
Од 1993. године Влада Републике Србије преузима оснивачка права над Заводом и мења назив у Завод за заштиту здравља Панчево.
Током 2007.г назив установе се мења и постаје ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ПАНЧЕВО.

У 2016. годдини  у Заводу ради 83 радника. Од тога је 13 специјалиста (10 лекара, 2 фармацеута,  хемичар), 2 лекара, 5 здравствених сарадника (хемичар, физико-хемичар, дипл.инг.заштите животне средине, дипл.инг технологије, педагог), 55 виших техничара и техничара (санитарних, лабораторијских и хемијских). Троје лекара су примаријуси, троје магистри наука и троје је субспецијалиста (здравственог васпитања, информатике у здравству и исхране).

Због реконструкције интерног блока зграде болнице, Завод је привремено пресељен на две локације: управа и делатност епидемиологије и социјалне медицине обављају се на адреси Вука Караџића 8 (бивша Железничка амбуланта), док се делатност хигијене и лабораторијска испитивања обављају на адреси 6.октобра 9 (зграда у дворишту, бивша очна амбуланта).

БИОГРАФИЈЕ УПРАВНИКА И ДИРЕКТОРА ЗАВОДА КРОЗ ИСТОРИЈУ

РАЗВИТАК ХИГИЈЕНСКО-ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СЛУЖБЕ У ПАНЧЕВУ У ПОСЛЕДЊА ТРИ ВЕКА  – МОНОГРАФИЈА

Зграда у којој се сада Завод налази

Зграда Завода у изградњи