Трихинелоза је типична зооноза, болест која се преноси са животиње на човека.
Болест је раширена свугде у свету где се у исхрани људи користи свињско или месо дивљих животиња (дивљих свиња). Јавља се у спорадичним случајевима, мањим породичним или већим епидемијама најчешће у јесен или зиму.
Проузроковач обољења је ларва Trichinella spiralis, цревна нематода. Као паразит ова ларва живи у мишићима дивљих (свиња, медвед, пацов, миш) или домаћих животиња (свиња, пас, мачка).
Свиње се најчешће инфицирају ако за исхрану добијају термички необрађене изнутрице, или ако поједу зараженог пацова, а човек конзумирањем термички недовољно обрађеног меса и прерађевина од меса (сировог, димљеног и сушеног), у коме се налазе живе ларве Trichinelle spiralis.
Инкубација може бити од 1 – 45 дана, а најчешће се симптоми јављају након 8 – 15 дана.
Клинички ток болести: Болест почиње стомачним тегобама, мучнина, повраћње, болови у стомаку и пролив.. Крајем прве недеље од почетка симптома јавља се повишена температура, болови у мишићима, оток очних капака и лица и коњуктивитис, који представљају типичне симптоме болести.
Као последица инфекције могу да се јаве кардиолошке и неуролошке компликације.
Болест се не преноси са оболелог на здравог човека.
Превенција:
- Обавезна ветеринарска контрола сваке заклане свиње и поред тога што су из истог обора као и меса дивљачи и то методом дигестије, а не трихинелоскопском методом.
- Свиње за исхрану не смеју добијати термички необрађене изнутрице већ само прокуване.
- Око обора и узгајалишта свиња, треба уништавати пацове и друге глодаре.
- Kуповати месо и производе од меса у овлашћеним продавницама које су под сталним санитарним и ветеринарским надзором.