„МОЈЕ ЗДРАВЉЕ, МОЈЕ ПРАВО“

Светски дан здравља, 7. април, ове године се обележава под слоганом „Моје здравље, моје право”. Овогодишња тема је изабрана да заговара право свих људи у свету да имају приступ квалитетним здравственим услугама, информацијама о здрављу и едукацији, као и безбедној води за пиће, чистом ваздуху, квалитетној исхрани и становању, пристојним условима рада и животне средине и неизложености дискриминацији.

Широм света, право на здравље милиона људи је све више угрожено. Болести и катастрофе су велики узроци смрти и инвалидитета. Конфликти разарају животе, узрокују смрт, бол, глад и психички стрес. Сагоревање фосилних горива истовремено покреће климатску кризу и одузима нам право да удишемо чист ваздух, а загађење ваздуха у затвореном и на отвореном одузима животе сваких 5 секунди.

Савет за економију „Здравља за све“ Светске здравствене организације утврдио је да најмање 140 земаља признаје здравље као људско право у својим уставима. Ипак, земље не доносе и не спроводе законе како би осигурале да њихово становништво има право на приступ здравственим услугама. Ово поткрепљује чињеница да најмање 4,5 милијарди људи – више од половине светске популације – није било у потпуности покривено основним здравственим услугама у 2021. години.

Да бисмо одговорили на ове врсте изазова, тема Светског дана здравља 2024. године је „Моје здравље, моје право“.

КЉУЧНЕ ПОРУКЕ ЗА ЈАВНОСТ

– Упознајте своја права на здравље.

Имате право на:

  • безбедно и квалитетно лечење, без икакве дискриминације;
  • приватност и поверљивост здравствених информација;
  • информације о сопственом лечењу и информисани пристанак и
  • телесну аутономију и интегритет.

– Доносите одлуке о сопственом здрављу.

– Заштитите своје право на здравље као основно људско право.

Свако треба да има приступ здравственим услугама које су му потребне, на месту и у време када су им потребне, без суочавања са финансијским потешкоћама. Дакле, ако не можете да приступите здравственој заштити, то није у реду. Ево неколико начина да предузмете акцију:

  • Заговарати – апеловати на политичке лидере, придружити се заједницама које захтевају акцију, учествовати у петицијама и дискусијама.
  • Организујте своју заједницу – на пример, на послу или у цркви, да би се договорили шта и како треба променити.

– Промовишите право на здравље као суштински стуб наших ширих људских права.

Поштовање нашег права на здравље значи поштовање наших права на приступ безбедној води за пиће, чистом ваздуху, квалитетној исхрани и становању, пристојним условима рада и неизложености насиљу и дискриминацији.

– Залажите се за здравље као приоритет

Укључите се у доношење одлука о здрављу. Примери начина учешћа: присуство састанцима градских скупштина; учешће у грађанским скупштинама, фокус групама и консултацијама; рад у саветима за здравље и сличним стручним, севетодавним телима.

КЉУЧНЕ ПОРУКЕ ЗА ВЛАДЕ

– Сваки закон се рачуна; свако министарство може и треба да донесе закон за остваривање права на здравље у читавом низу сектора:

  • Финансије: порез на дуван, шећер и алкохол.
  • Пољопривреда: елиминисати транс-масти; смањити количину антимикробних средстава у пољопривредно-прехрамбеном систему за 30-50% до 2030. године.
  • Животна средина: зауставити субвенције за фосилна горива и субвенционисати или ослободити пореза на чисту енергију и горива као што су соларна, хидро- и електрична енергија заснована на ветру.
  • Правда: забранити све облике дискриминације.
  • Транспорт: изградити бициклистичку инфраструктуру, подржати пешачење.
  • Рад: осигурати пристојан рад, радничка права и заштиту и створити правичне, једнаке и родно-одговорне радне услове за здравствене раднике и здравствене сараднике.
  • Социјална питања/друштвени развој: осигурати приступ здравственој и социјалној заштити (нпр. пензије, накнаде за незапослене) како би се смањила рањивост домаћинстава на сиромаштво и супротставили негативним утицајима неочекиваних животних догађаја на приходе, богатство или здравље.

– Инвестирајте у здравље, јер ваш крајњи резултат зависи од тога: годишње је потребно додатних 200–328 милијарди долара на глобалном нивоу да би се унапредила примарна здравствена заштита у земљама са ниским и средњим приходима (тј. 3,3% предвиђеног националног БДП-а).

– Омогућите право на здравље: учините здравствене услуге доступним, приступачним, прихватљивим и доброг квалитета за све и свуда.

– Будите стратешки оријентисани и почните од основног: преоријентишите здравствене системе на примарну здравствену заштиту.

– Залажите се за транспарентност и одговорност: борите се против корупције јачањем управљања системом и радом у различитим секторима.

– Укључите ширу јавност у доношење одлука у здравству: друштвено учешће („социјална партиципација“) се дешава када су појединци и заједнице значајно укључени у доношење одлука о здрављу, нпр. на састанцима градских скупштина и грађанских скупштина, у фокус групама и консултацијама, саветима за здравље и сличним стручним, севетодавним телима.

– Познавати здравствене потребе становништва и деловати на њих: прикупљати, анализирати, користити и пратити податке, разврстане према старости, полу, економском статусу, нивоу образовања, месту становања, раси и етничкој припадности и другим карактеристикама и деловати на исправљању здравствених неједнакости.

– Заштитити право на здравље током рата и сукоба: заштитити здравствену инфраструктуру и здравствене раднике и осигурати непрекидан приступ здравственим услугама, у складу са међународним хуманитарним правом и људским правима.

КЉУЧНЕ ЧИЊЕНИЦЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА И ПРАВУ НА ЗДРАВЉЕ:

  • Људска права су универзална права свих људских бића, без обзира на расу, боју коже, пол, језик, веру, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, имовинско стање, статус добијен рођењем или други статус.
  • Право на здравље и друга људска права у вези са здрављем су правно обавезујуће норме, садржане у међународним инструментима о људским правима. Устав СЗО такође признаје право на здравље.
  • Свако људско биће има право на највиши могући стандард физичког и менталног здравља. Земље имају законску обавезу да развију и спроводе законе и политике које гарантују универзалан приступ квалитетним здравственим услугама и решавају основне узроке здравствених диспаритета, укључујући сиромаштво, стигму и дискриминацију.
  • Право на здравље је неодвојиво од осталих људских права, укључујући права на: образовање, храну, становање, рад, грађанско учешће у друштву и информације.
  • Универзална покривеност здравственом заштитом (преводи се и као „универзална доступност здравствене заштите“), заснована на примарној здравственој заштити, помаже земљама да остваре право на здравље тако што осигурава да сви људи имају равноправан и једнак приступ здравственим услугама.

Преглед

Људска права су садржана у инструментима о људским правима. Све државе чланице СЗО су ратификовале најмање један међународни уговор о људским правима који укључује право на највиши могући ниво здравља. Након ратификације уговора, држава има законску обавезу да штити и обезбеђује права призната уговорима. Да би извршиле прописане обавезе у вези са људским правима, земље треба да усвоје приступ здрављу заснован на људским правима.

Здравље и људска права

Право на највиши могући ниво физичког и менталног здравља садржано је у неколико међународних правних инструмената, укључујући Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима. Он подразумева одређене слободе и права. Слободе укључују: право на контролу над својим здрављем и телом (на пример, сексуална и репродуктивна права) и на слободу од непримереног утицаја на здравље (на пример, забрана тортуре и медицинског третмана и учешћа у експериментима без сагласности, посебно релевантно за особе са инвалидитетом). Права укључују право на приступ квалитетним здравственим услугама без икакве дискриминације.

Приступ здрављу заснован на људским правима обавезује земље да развију у складу са правима, ефикасне, родно-прилагођене, интегрисане, одговорне здравствене системе и спроводе друге мере јавног здравља које унапређују основне детерминанте здравља, као што су приступ води и канализацији.

То значи да земље морају осигурати поштовање закона, здравствених политика и програма и унапређење остваривања људских права. Истраживања показују да проактивне мере за поштовање обавеза из области људских права помажу земљама да унапреде суштинску једнакост и изграде отпорност на изненадне промене. На пример, примена оквира људских права на репродуктивно здравље може нам помоћи да идентификујемо на који начин настају смртност и морбидитет мајки које се могу спречити услед разних кршења људских права, укључујући дискриминацију и недостатак приступа квалитетним здравственим услугама.

Основни принципи људских права

Приступ заснован на људским правима (ПЗЉП) захтева увођење основних принципа и стандарда људских права у све здравствене услуге и политике здравственог система, укључујући припрему и реаговање на ванредне ситуације јавног здравља. То укључује:

Недискриминација и једнакост: Ово захтева давање приоритета потребама оних који су најугроженији како би се постигла једнакост. Једнакост се користи као јавно-здравствени оквир за идентификацију и решавање неправедних а поправљивих здравствених диспаритета међу различитим подпопулацијама. ПЗЉП обезбеђује правне стандарде и обавезе за провођење правне заштите за равноправност и недискриминацију.

Решавање проблема дискриминације захтева усмеравање пажње на преклапајуће и укрштајуће факторе дискриминације, посебно на пол, расу, етничку припадност, инвалидитет, сексуалну оријентацију, родни идентитет и социоекономски статус. Интерсекторски поглед омогућава истраживање наравноправности у здрављу изазваних вишеструким разлозима за искључивање, као и да здравствене интервенције буду дизајниране на начин који одговара истовремено присутним факторима. Ово би подразумевало, на пример, осигурање да се здравствене информације пружају у облицима који омогућавају људима да им приступе у време када су им потребне и на начин који им је прихватљив.

Учешће: Учешће захтева оснаживање корисника здравствених услуга, заједница и цивилног друштва да се укључе у процесе планирања, доношења одлука и имплементације за здравље, кроз програмске циклусе и на свим нивоима друштвеног система. Да би било смислено, учешће мора укључивати експлицитне стратегије за решавање неравнотеже моћи, вредновање искуствених доказа и управљање сукобима интереса, тако да се испуне потребе и очекивања људи. Технике партиципативног планирања могу се користити за ангажовање популације корисника у дизајнирању здравствених услуга или приоритизацији јавне потрошње.

Одговорност: Земље морају успоставити приступачне и ефикасне механизме одговорности. То може укључивати административне и судске “лекове” и надзор од стране других институција, као што су националне институције за људска права и регулатори здравствене и социјалне заштите. Механизми Уједињених нација за људска права, укључујући Комитет за економска, социјална и културна права – играју кључну улогу у погледу одговорности тако што редовно проверавају усклађеност земаља са њиховим обавезама у вези са људским правима у вези са здрављем.

Све је веће препознавање важности регулисања недржавних актера, као што су приватни сектор и невладине организације (нарочито непрофитне), како би се осигурало поштовање и заштита људских права. На пример, доношењем забрана рекламирања, промоције и спонзорства дуванских производа, земље спроводе своје обавезе да управљају контролом дувана у складу са Оквирном конвенцијом СЗО о контроли дувана. Једна трећина земаља (66), која представља четвртину светске популације, потпуно је забранила све облике рекламирања, промоције и спонзорства дуванских производа (прим. прев. – у нашој земљи забрана „онлајн“ рекламирања дуванских производа, директна промоција у угоститељским објектима, на филму, у позоришту и на другим културним догађајима није довољно регулисана).

Прогресивна реализација и међународна сарадња

Неке обавезе у вези са људским правима ступају на снагу одмах, као што је гаранција недискриминације. Остале компоненте права на здравље, као што је приступ најсавременијој здравственој технологији, подлежу принципу прогресивног остваривања. Државе су законски обавезне да искористе максималне расположиве ресурсе за развој и спровођење закона, политика и програма заснованих на правима. Земље које су у позицији да помогну имају обавезу да сарађују са онима са мање ресурса.

Основне компоненте права на здравље

Право на здравље обухвата четири битна, међусобно повезана елемента: доступност, приступачност, прихватљивост и квалитет.

Доступност се односи на потребу за довољном количином функционалних здравствених установа, средстава и услуга за све. Доступност се може мерити анализом рашчлањених података на различите стратификаторе, укључујући узраст, пол, локацију и социо-економски статус и квалитативне анкете, да би се разумеле празнине у покривености.

Приступачност је захтев да здравствене установе, средства и услуге морају бити доступни свима. Приступачност има четири димензије: недискриминацију, физичку доступност, економску приступачност (приуштивост) и доступност информација. Ово је посебно важно за особе са инвалидитетом које се често сусрећу са значајним здравственим препрекама у вези са недоступношћу услуга, објеката и здравствених информација.

Процена приступачности захтева анализу физичких, географских, финансијских и других препрека здравственим системима и услугама, као и анализу на који начин оне могу утицати на људе који су маргинализовани. Како би се решиле ове препреке, то захтева успостављање или примену јасних норми и стандарда у законима и политици.

Прихватљивост се односи на поштовање медицинске етике, културолошку прикладност и родну осетљивост. Прихватљивост је концепт који захтева да здравствене установе, средства, услуге и програми буду усмерени на људе и да задовољавају специфичне потребе различитих група становништва, у складу са међународним стандардима медицинске етике за поверљивост и информисани пристанак.

Квалитет се протеже на основне детерминанте здравља; на пример обезбеђење безбедне воде за пиће и канализације, као и на захтев да здравствене установе, средства и услуге буду научно и медицински одобрени.

Квалитет је кључна компонента универзалне покривености здравственом заштитом (преводи се и као „универзална доступност здравствене заштите“). Квалитетне здравствене услуге треба да буду:

  • безбедне: избегавање повреда људи којима је намењена здравствена услуга;
  • ефективне: пружање услуга заснованих на доказима онима којима су потребне;
  • усредсређене на људе: пружање здравствених услуга одговарају индивидуалним потребама;
  • благовремене: смањење времена чекања и штетних кашњења;
  • правичне: пружање услуга која се не разликују по квалитету у односу на неодвојива својства личности примаоца услуге: старост, пол, етничку припадност, инвалидитет, географско порекло, социо-економски статус…
  • интегрисане: пружање читавог спектра здравствених услуга током животног века; и
  • ефикасане: максимизирање користи од расположивих ресурса и избегавање отпада.

Међународни уговори о људским правима који укључују право на здравље

Одговор Светске здравствене организације (СЗО)

СЗО подржава земље да испуне своју посвећеност људским правима како би осигурале недискриминаторни приступ ефикасним, квалитетним, здравственим услугама и основним детерминантама здравља. За постизање овог циља СЗО:

  • залаже се за право на здравље и друга људска права у вези са здрављем, укључујући и комуникационе кампање;
  • подиже свест о људским правима у вези са здрављем, на пример о праву на безбедну здравствену заштиту;
  • подржава земље да интегришу стандарде људских права у законе, здравствене програме и политике, на пример кроз развој алата и смерница као што су упутства о људским правима у контексту менталног здравља и сексуалног или репродуктивног здравља;
  • гради капацитете на приступу здрављу заснованом на правима међу креаторима политике;
  • пружа доказе, анализе и препоруке у вези са здрављем и људским правима; и
  • сарађује са другим телима УН, како би осигурала да су људска права препозната као темељни основ за ефикасно пружање здравствених услуга, на примјер кроз имплементацију Стратегије Уједињених нација за укључивање особа са инвалидитетом на сва 3 нивоа СЗО.

Извор:

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4125

Оставите одговор