Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.
Оболевање и умирање од рака у свету и Србији
Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.
Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).
У Републици Србији током 2020. године водеће локализације рака за мушку популацију су биле плућа и бронх (21.4 %), колон и ректум (13.7%), простата (10.2%), желудац (3.9%) и панкреас (3.9%). Што се тиче локализације водећих тумора код жена, карцином дојке је био на првом месту (22.6%), затим плућа и бронх (11.3%)), колон и ректум (10.5%), грлић материце (5.6%), материца (4.3%).
У Републици Србији током 2021. године водеће локализације рака за мушку популацију су биле плућа и бронх (21.6%), колон и ректум (14.1%)), простата (10.1%), мокраћне бешика (7.3%) и панкреас (3.9%). Најчешће локализације карцинома код женске популације су карцином дојке на првом месту (23.0%), плућа и бронх (11.1%), колон и ректум (10.5%), грлић материце (5.6%) и оваријум (4.1%)
Србија се према најновијим проценама, а међу 40 земаља Европе, сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи.
За разлику процењених стопа оболевања, Србија је одмах после Мађарске земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе.
Оболевање и умирање од рака у Јужнобанатском округу
На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у Јужнобанатском округу су у 2022. години, 1592 особе оболеле и 839 је умрло од малигних болести (петогодишњи просек оболевања од ових болести је 1600, а умирања 873 особе).
Рак плућа, дојке и дебелог црева су водеће локализације и у оболевању и у умирању. Ове три врсте малигних болести заједно чине половину од укупног броја умрлих особа од свих локализација рака и код мушкараца и код жена у нашем округу.
Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате, док се код жена малигни тумори најчешће локализују на дојци, плућима и дебелом цреву.
У последњих 10-15 година бележи се пораст броја оболелих од малигних болести.
Према броју становника највеће стопе оболевања у 2022. години регистроване су у Ковачици, Панчеву и Алибунару, а најмање у Белој Цркви и Вршцу.
Према броју становника највеће стопе умирања у 2022. години су биле у Алибунару, Ковину и Пландишту, а најмање у Опову и Вршцу.
Дистрибуција броја оболелих и умрлих, инциденције и морталитети малигних тумора по општинама Јужнобанатског округa у 2022. години
Превенција и рано откривање
Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење.
У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.
Између 30-50% свих случајева рака се може спречити. Превенција представља најбољу дугорочну стратегију за контролу рака. СЗО ради са државама чланицама на јачању националних политика и програма за подизање свести и смањење изложености факторима ризика од рака. СЗО ради и на благовременом пружању информација које су становништву потребне за усвајање здравих стилова живота.
Како би се ојачали национални напори за решавање проблема везаних за рак и друге хроничне незаразне болести (НЦД), глобални акциони план СЗО за превенцију и контролу НЦД 2013–2020 направио је мапу пута за смањење преране смртности од хроничних незаразних болести (НЦД) до 2025. кроз мапирање многих фактора ризика
Дуван
Дувански дим има више од 7000 хемикалија, за најмање 250 је познато да су штетне, а за најмање 69 је познато да изазивају рак. У свету, употреба дувана је једини највећи фактор ризика за смртност од рака који се може избећи и убија више од 8 милиона људи сваке године, од рака и других болести везаних за пушење. Готово 80% од 1,1 милијарде пушача у свету живи у земљама са ниским и средњим приходима.
- Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а да се на више од 80% свих малигних болести може утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.
- Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту
Алкохол
Алкохол, према класификацији Међународне агенције за истраживање рака, је токсична, психоактивна супстанца која изазива зависност и представља канцероген 1 групе који је узрочно повезан са 7 врста рака, укључујући рак једњака, јетре, колоректалног карцинома и рака дојке. Употреба алкохола може довести до појаве рака усне шупљине, ждрела и ларинкса. Конзумација алкохола је повезана са 740 000 нових случајева рака сваке године. Глобално, 1 од 20 карцинома дојке се приписује конзумирању алкохола.
Ризик од рака расте са количином конзумираног алкохола. У 2016. години процењено је да су карциноми узроковани алкохолом одговорни за 400 000 смртних случајева широм света, претежно међу мушкарцима.
У ЕУ, лагана до умерена конзумација алкохола повезана је са готово 23 000 нових случајева рака у 2017. години, што представља 13,3% свих карцинома који се приписују алкохолу и 2,3% свих случајева 7 типова рака повезаних с алкохолом. Готово половина ових карцинома (отприлике 11 000 случајева) били су женски карцином дојке. Такође, више од трећине случајева рака који се приписују лаганом до умереном конзумирању алкохола (отприлике 8500 случајева) било је повезано са малом количином алкохола.
- Резултати Истраживања су показали да у Србији 50,7% становништва не конзумира алкохол, 39,3% није никада пробало алкохол и 11,4% није конзумирало алкохол у претходних 12 месеци. У популацији младих од 15 до 19 година 52,7% није конзумирало алкохол, значајно више девојака (57,2%) него дечака (48,1%). Мушкарци у Србији у већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Такође, навика свакодневног конзумирања алкохола је највише заступљена међу најниже образованим (3,4%) и ванградским становништвном (3,8%).
- Макар једном у току недеље, у последњих 12 месеци, ексцесивно је пило (више од шест алкохолних пића у једној прилици) 1,7% становништва Србије (3,2% мушкараца и 0,3% жена). Барем једном месечно ексцесивно је пило 18,3% мушкараца и 4,5% жена, односно укупно 10,9% становништва, што је према доступним подацима нижи проценат од просека ЕУ. Забрињава податак да је сваки шести (15,1%) адолесцент узраста од 15 до 19 година најмање једном месечно конзумирао више од шест алкохолних пића током једне прилике, без разлике у односу на пол.
Физичка неактивност, фактори исхране, гојазност и прекомерна тежина
Прекомерна телесна тежина и гојазност повезани су с многим врстама карцинома као што су карцином једњака, колоректални карцином, карцином дојке, карцином ендометријума и бубрега. Редовна физичка активност, одржавање здраве телесне тежине и здрава исхрана могу довести до ризика од настанка карцинома. Вишак телесне масе био је одговоран за 3,4% карцинома у 2012. години, укључујући 110 000 случајева рака дојке годишње.
- На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ), било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%).
- Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Истраживање здравља омогућава процену физичке активности повезане са радним активностима, превозом/кретањем до посла и ону која се обавља у слободно време.
- Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност.
- Обављање физичке активности која није везана за радне активности, у трајању од 10 минута у континуитету, бар једном недељно, у Истраживању 2019. пријавило је 93,8% становника Србије (ходање приликом одласка до и повратка са неког места), 93,2%, вожњу бицикла приликом одласка до и повратка са неког места, 23,2% фитнес, спорт или рекреацију 13,8% и интензивну физичку активност намењену јачању мишића 7,2%.
Инфекције
Инфекције које изазивају рак, као што су хепатитис и хумани папилома вирус (ХПВ), одговорни су за 25% случајева рака у земљама са ниским и средњим приходима. Доступне су вакцине против вируса хепатитиса Б и неких типова ХПВ-а и могу смањити ризик од карцинома јетре и грлића материце.
- Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце) и Хелицобацтер пyлори (рака желуца).
Загађење животне средине
Процењује се да је загађење ваздуха допринело превременој смрти широм света код 4,2 милиона људи у 2016. години, од чега је 6% умрло од рака плућа. Поред тога, близу 4 милиона људи прерано умре од болести које се могу приписати загађењу ваздуха у домаћинству услед кувања на чврста горива и керозин.
Професионални карциногени
Добро је документовано да су професионални карциногени узрочно повезани са раком плућа, мезотелиомом и раком мокраћне бешике. На пример, мезотелиом (рак вањске слузнице плућа или грудног коша) је у великој мери узрокован излагањем азбесту на послу.
Процењује се да је око 4% свих смртних случајева од рака узроковано експозицијом професионалним канцерогенима. Професионалне малигне болести чине 1,4% свих верификованих професионалних болести у Србији, односни 7,6% свих професионалних болести у популацији здравствених радника. Професионални рак – је облик касног одложеног штетног деловања експозиције хемијским, физичким и биолошким агенсима са радног места.
Хематит и радон могу изазвати карцином плућа. Арсен изазива рак коже, плућа и јетре код људи. Описано је да се рак плућа јавља два пута, а рак коже десет пута чешће код радника изложених арсену у индустрији у поређењу са контролном групом. Никл изазива рак слузокоже носа и параназалних шупљина, примарни рак бронхија и плућа.
Радијација
Изложеност свим врстама јонизујућег зрачења повећава ризик од разних врста малигнитета укључујући леукемију и низ солидних тумора. Ризици се повећавају када се изложеност јавља у младој доби, као и када је количина изложености већа. Ултраљубичасто (УВ) зрачење, а посебно сунчево зрачење, канцерогено је за људе, изазивајући све главне врсте карцинома коже, као што су карцином базалних ћелија (БЦЦ), карцином сквамозних ћелија (СЦЦ) и меланом. Избегавање прекомерног излагања, кориштење креме за сунчање и заштитне одеће су ефикасне превентивне мере. Уређаји за сунчање који емитују УВ зраке сада су такођер класификовани као канцерогени за људе на основу њихове повезаности с раком коже и меланома ока.
- Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Канцерогени животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.
Кључне поруке за рано постављање дијагнозе:
- Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома;
- Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;
- Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;
- Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Како наводи СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије раније што су показали и подаци за 2010. годину, у којој је, кроз издатке за здравствену заштиту и економске губитке због одсуствовања са посла, потрошено 1,16 милијарди америчких долара.
Корисни линкови:
https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4076
https://www.skriningsrbija.rs/
Оставите одговор