Mentalno zdravlje je deo opšteg zdravlja i definiše se kao „stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje svoje potencijale, može da se nosi sa normalnim životnim stresom, može da radi produktivno i plodno i sposoban je da doprinosi zajednici” (Brlas S i Gulin M, 2010; SZO).
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) globalno ističe da „nema zdravlja bez mentalnog zdravlja”.
Mentalno zdravlje je, stoga, i jedan od prioriteta javnog zdravlja, s obzirom na opterećenje koje mentalni poremećaji uzrokuju u zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom smislu, a u našoj zemlji se od 2022. godine mesec jun obeležava kao Nacionalni mesec mentalnog zdravlja.
Promocija mentalnog zdravlja i prevencija mentalnih poremećaja sastavni su deo Agende održivog razvoja usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2015. godine, a jedan od ciljeva je da se do 2030. godine za trećinu smanji prevremeni mortalitet od hroničnih nezaraznih bolesti kroz prevenciju i terapiju, kao i promociju mentalnog zdravlja i blagostanja.
Promocija mentalnog zdravlja uključuje „akcije za jačanje političkog okruženja i korišćenje strateške komunikacije za izgradnju mreža, angažovanje zainteresovanih strana, povećanu pismenost o mentalnom zdravlju i promenu ponašanja”.
Intervencije za promociju mentalnog zdravlja unapređuju opšte blagostanje i sprovode se u okruženjima gde ljudi žive, rade, uče i napreduju.
To uključuje programe:
• mentalnog zdravlja u školama i na radnom mestu,
• intervencije u ranom detinjstvu,
• socijalnu podršku i aktivno uključivanje zajednice,
• osnaživanje žena,
• programe borbe protiv diskriminacije i
• druge intervencije koje se bave socijalnim determinantama mentalnog zdravlja.
Poseban značaj za mentalno zdravlje imaju socijalna povezanost, osećaj pripadnosti i kvalitet međuljudskih odnosa. Savremena istraživanja ukazuju da socijalna izolacija i usamljenost predstavljaju važne faktore rizika za narušavanje mentalnog i fizičkog zdravlja.
Izveštaj Komisije Svetske zdravstvene organizacije o socijalnoj povezanosti ukazuje na to da su socijalna izolacija i usamljenost široko rasprostranjeni problemi sa značajnim posledicama po zdravlje i blagostanje. Izveštaj naglašava potrebu za jačanjem socijalne povezanosti i prepoznavanjem socijalnog zdravlja kao važnog aspekta ukupnog zdravlja. Snažnije socijalne veze doprinose većem blagostanju, boljoj otpornosti zajednice i smanjenju socijalnih i zdravstvenih rizika.
Unapređenje mentalnog zdravlja zahteva kontinuiranu saradnju institucija, organizacija i pojedinaca, kao i dostupnost proverenih informacija, podrške i resursa u zajednici.
U toku juna- meseca mentalnog zdravlja Zavod za javno zdravlje Pančevo zvanično će pozvati sve zainteresovane u zajednici na učešće u 4. Festivalu mentalnog zdravlja u Pančevu sa temom i sloganom Festivala mentalnog zdravlja (10–20. oktobra 2026. godine):
SLOBODA, SIGURNOST I MENTALNO ZDRAVLJE
„SIGURNI U NESIGURNOM SVETU?“
Festival mentalnog zdravlja će se i ove godine održati u Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Pančevu i Kragujevcu, prvi put u Pirotu, dok će u Novom Sadu ovo biti 11. FMZ.
Zvanična internet stranica Festivala mentalnog zdravlja-FMZ:
Izvor:
https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4606
Leave a reply