Европска недеља превенције рака грлића материце 2026. године, као и сваке године, обележава се треће недеље јануара. Фокус обележавања је подизање свести о важности ХПВ вакцинације, редовних гинеколошких прегледа (скрининга) и раног откривања болести, како би се смањила стопа обољевања и смртности. 

Рак грлића материце се развија у грлићу материце жене (улаз у материцу из вагине). 

Скоро сви случајеви рака грлића материце (99%) повезани су са инфекцијом високоризичним хуманим папилома вирусима (ХПВ), изузетно честим вирусом који се преноси сексуалним контактом.

Иако се већина ХПВ инфекција спонтано повлачи и не изазива симптоме, упорна инфекција може изазвати рак грлића материце код жена.

Рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена. Процењује се да је 2022. године рак грлића материце дијагностикован код 660.000 жена широм света, а око 350.000 жена је умрло од ове болести.

Циљ обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце је промоција значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције, како мера примарне превенције (промоција здравог стила живота, одговорног сексуалног понашања и ХПВ имунизација), тако и мера секундарне превенције (раног откривања карцинома грлића материце путем Папаниколау теста и редовним посетама гинекологу).

Када се дијагностикује, рак грлића материце је један од облика рака који се најуспешније лечи, све док се рано открива. Карциноми дијагностиковани у касним стадијумима такође се могу контролисати одговарајућим лечењем и палијативним збрињавањем.

Основна порука свим женама – рак грлића материце је малигна болест која се може спречити, жене треба да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје само један дан када ће посетити свог лекара – гинеколога и обавити превентивни преглед.

Идеално је да се трећа недеља јануара сваке године искористи да се закаже превентивни гинеколошки преглед, јер ће, без обзира на дужину чекања, свака жена на тај начин на време спровести ову важну меру превенције.

Желимо да осигурамо да све жене знају како се рак грлића материце може спречити и благовремено лечити  а да би се то постигло неопходно је урадити следеће:

  • Вакцинисати се против ХПВ-а у узрасту 9-19 година;
  • Знати где пронаћи подршку и додатне информације– имати изабраног гинеколога;
  • Урадити скрининг грлића материце(од 25 до 64 године, 1 годишње или ређе ако гинеколог одреди);
  • Познавати симптоме рака грлића материце(најчешће је то крварење између циклуса или након престанка циклуса; осећај тегоба у доњем трбуху) и
  • Придржавати се здравог стила живота.

Кључне чињенице

  • Рак грлића материце се у великој мери може спречити ХПВ вакцинацијом и редовним скринингом, како препоручују националне смернице, а може се излечити ако се открије рано и благовремено лечи.
  • Рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена широм света са око 660.000 нових случајева и око 350.000 смртних случајева у 2022. години.
  • Највише стопе инциденције и морталитета од рака грлића материце су у земљама са ниским и средњим приходима због недостатка приступа националној вакцинацији против ХПВ-а, услугама скрининга и лечења грлића материце, као и друштвеним и економским детерминантама.
  • Рак грлића материце је узрокован перзистентном инфекцијом хуманим папилома вирусом (ХПВ). Жене које живе са ХИВ-ом имају 6 пута већу вероватноћу да развију рак грлића материце у поређењу са женама без ХИВ-а.
  • Земље широм света убрзавају напоре да елиминишу рак грлића материце, вођене глобалним циљевима 90–70–90, што значи да је циљ да 90% девојчица буде потпуно вакцинисано ХПВ вакцином до 15. године, 70% жена подвргнуто скринингу до 35. и до 45. године и 90% жена са преканцерозним или инвазивним карциномом прима одговарајући третман.

Глобално, рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена, са 660.000 нових случајева процењених у 2022. години. Исте године, око 94% од 350.000 смртних случајева узрокованих раком грлића материце догодило се у земљама са ниским и средњим приходима. Највише стопе инциденције и морталитета су у подсахарској Африци, Централној Америци и Југоисточној Азији. Ове регионалне разлике одражавају неједнакости у приступу вакцинацији, скринингу и услугама лечења.

На њих додатно утичу фактори ризика као што је преваленција ХИВ-а и шире друштвене и економске детерминанте, укључујући родну неравноправност и сиромаштво.

Жене које живе са ХИВ-ом имају шест пута већу вероватноћу да развију рак грлића материце у поређењу са општом популацијом, а процењује се да је 5% свих случајева рака грлића материце последица ХИВ-а.

На основу података Института за јавно здравље Србије, рак грлића материце је током 2024. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и шести по учесталости у умирању међу женама у Србији. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1048 жена и стандардизована стопа инциденције (*стандардна популација Европе на 100.000 жена) је износила 25,3. Током исте године, 410 жена у Србији је умрло од ове врсте рака и стандардизована стопа морталитета је износила 8,4.

Дијагноза рака грлића материце је 2024. године у Војводини постављена код 277 жена и стандардизована стопа инциденције је износила 25,4. Током исте године, 105 жена је у Војводини умрло од ове врсте рака и стандардизована стопа морталитета је износила 6,7.

Када говоримо о оболевању од рака грлића материце, код жена у Јужнобанатском округу, у 2024.години, регистрована је стопе инциденције од 33,9 и стопа морталитета од 9,6 и налазимо се међу окрузима где се бележе више стопе и инциденције и морталитета (пето месту у оболевању и десето месту у умирању) у односу на просечне стопе од ове дијагнозе у Републици Србији.

У односу на жене у осталим областима Војводине, Јужни Банат се 2024.године нашао на другом месту у оболевању и трећем месту у умирању.

На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, рак грлића материце се у Јужном Банату се у 2024. години налазио на четвртом месту када говоримо о оболевању и на петом месту у умирању од свих малигних болести код жена, када је регистровано 50 новооболелих и 17 жена умрлих од ове врсте рака.

Табела 1 Дистрибуција броја оболелих и умрлих од карцинома грлића материце по општинама Јужнобанатског округа у 2024.години и петогодишњи просек оболевања и умирања

Рак грлића  материцеЈБОПанчевоВршацКовинКовачицаБела  ЦркваОповоПландиштеАлибунар
Петогод. прос. (2020-2024)Оболели41,618,07,23,04,01,41,82,83,2
Умрли18,48,23,42,22,00,401,21,0
2024Оболели50236440517
Умрли1794100030

Подаци показују да се рак грлића материце региструје код све млађих узраста. Највећи број оболелих жена je био узраста 45-49 година, док се болест регистровала већ од 30-34 године живота.  

Највише умрлих је био у узрасту 55-59 година, док се смртни исход регистровао већ у узрасту 35-39 године живота.

Узроци рака грлића материце

Скоро сви случајеви рака грлића материце узроковани су инфекцијом онкогеним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ). Идентификовано је више од 200 типова ХПВ, који се деле на нискоризичне (најчешће изазивају гениталне брадавице) и високоризичне типове, од којих су ХПВ 16 и 18 најзначајнији јер су повезани са настанком карцинома. Хумани папилома вирус (ХПВ) је честа сексуално преносива инфекција која може утицати на кожу, генитално подручје, анално подручје и грло. Скоро све сексуално активне особе ће бити инфициране у неком тренутку, обично без симптома. У већини случајева, имуни систем природно „чисти“ вирус. Упорна инфекција одређеним канцерогеним типовима ХПВ-а може изазвати абнормалне ћелије које се могу развити у рак.

Упорна ХПВ инфекција грлића материце (доњи део материце или материце, који се отвара у вагину – такође се назива порођајни канал) може довести до преканцерозних лезија које, ако се не лече, узрокују око 95% случајева рака грлића материце. Обично је потребно 15–20 година да абнормалне ћелије постану рак. Код жена са ослабљеним имунолошким системом, као што је нелечени ХИВ, овај процес може бити бржи и трајати 5–10 година.

Фактори који повећавају ризик од прогресије рака укључују: степен онкогености типа ХПВ, имунолошки статус, присуство других сексуално преносивих инфекција, број порођаја, старост при првој трудноћи, употребу хормонске контрацепције и пушење.

Превенција рака грлића материце

  • Подизање јавне свести, јачање здравствене писмености и побољшање приступа информацијама и услугама кључни су за превенцију и контролу током целог животног циклуса:
  • ХПВ вакцинација за девојчице узраста од 9 до 14 година је веома ефикасна у спречавању инфекције, рака грлића материце и других карцинома повезаних са ХПВ-ом.
  • Скрининг грлића материце од 30. године (25 година код жена које живе са ХИВ-ом) може открити преканцерозне лезије грлића материце, а у комбинацији са благовременим лечењем може спречити прогресију до рака грлића материце.

У било којој доби, рано откривање симптома код жена, праћено брзим квалитетним и лечењем, може излечити рак грлића материце.

Извори:

Регистар за рак Завода за јавно здравље Панчево

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4545

Leave a reply