Шта је Грозница Западног Нила? Грозница Западног Нила (ГЗН) је вирусно обољење из групе зооноза, које се на људе преноси убодом зараженог комарца. Узрочник је вирус грознице Западног Нила, који је први пут изолован и идентификован у области Западни Нил у Уганди 1937. године. Вирус може да зарази људе, птице, комарце, коње и друге сисаре.
Распрострањеност – Грозница Западног Нила се региструје широм света. На Европском континенту ово обољење је присутно од 60-их година прошлог века, али је прва епидемија међу људима забележена у Букурешту, Румунија, 1996. године. Током 2010. године пријављене су епидемије у Северној Македонији и Грчкој. У Србији је надзор над ГЗН почео 2012. године када се региструју први случајеви болести у нашој земљи и у Јужнобанатском округу. На активност вируса утичу климатске промене, распрострањеност комараца, популација птица, интензиван међународни саобраћај.
Резервоар заразе су многе врсте птица (гаврани, вране, свраке, чавке…). У ендемским крајевима вирус се одржава између птица које су заражене и комараца који се хране крвљу птица.
Пут преношења је убод зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви инфицираних птица. Тако заражени комарци преносе инфекцију на људе и друге животиње. Вирус Западног Нила се не преноси међу људима путем контакта.У ретким случајевима инфекција може да се пренесе преко трансфузије заражене крви, трансплантацијом ткива и органа и са мајке на дете (током трудноће и дојења).
Главни Вектор или преносилац на нашем подручју је комарац из рода Culex (кућни комарац), али и комарци других родова. До сада је вирус Западног Нила изолаован код 43 врсте комараца.
Период инкубације – Симптоми грознице Западног Нила се јављају од 3-14 дана након убода зараженог комарца.
Клиничка слика – Код око 80% инфицираних особа болест протиче асимптоматски, око 20% има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, ређе отока лимфних жлезда или осипа на кожи, а код једног од 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике, односно неуроинвазивног облика болести. (Упале мозга и можданица). Тада у клиничкој слици доминирају поред грознице и главобоље укоченост врата, дезорјентација, кома, тремор, конвулзије, мишићна слабост и парализа.
Осетљивост и отпорност – Осетљивост је општа, али се тежа клиничка слика јавља код особа старости преко 50 година. Присутна хронична обољења код пацијента, имуносупресија, дијабетес и обољења кардиоваскуларног система, могу да повећау ризик за појаву тежег облика болести
Инфекција доводи до стварања имунитета.
Лечење – Нема специфичне терапије нити вакцине против грознице Западног Нила. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико дана или недеља.. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализују.
Епидемиолошка ситуација у Јужнобанатском округу – Први пут се тежак-неуроинвазивни облик овог обољења на територији Јужнобанатског округа региструје 2012. године, са 8 оболелих и две умрле особе, да би већ 2013. године била пријављена епидемија Грознице западног Нила са 47 оболелих и четири смртна исхода. Од 2014. до 2017. године долази до пада броја оболелих од тешких неуроинвазивних форми са по једним смртним исходом 2015. и 2016. године. Поновни скок оболелих бележимо 2018. године са 63 пријављена оболела и 10 смртних исхода који се могу повезати са обољевањем од Грознице западног Нила. Следи пад 2019. године када је пријављено 5 оболелих, док 2020. надзор није спровођен због Ковид – 19 пандемије. Током 2021. године оболеле су две особe, а 2022. године 22 оболеле особе.
Превентивне мере за спречавање настанка обољења ГЗН -Најефикаснији начин превенције болести изазване вирусом Западног Нила је спречити убод зараженог комарца.
- Систематско и организованао запрашивање комараца.
- Редукција броја комараца на отвореном – Исушивањем извора стајаће воде и елиминисањем места на која се склањају комарци и на којима полажу јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки, уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
- Редукција броја комараца у затвореном простору – Препоручује се употреба заштитних мрежа или комарника на вратима и прозорима, тако да комарци не могу да продру у затворен простор.
- Мере личне заштите – Већина комараца је активна у зору и сумрак, па треба избегавати боравак ван куће у овом периоду уколико је то могуће. Потребно је користити репеленте током боравка на отвореном, уз истовремено ношење одеће са дугачким рукавима и ногавицама.