VIRUSNI MENINGITISI - II OBAVEŠTENJE

 

Povodom obaveštenja za javnost, o prijavi epidemije virusnog meningitisa na teritoriji Južnobanatskog okruga date su mere prevencije u kojima ni jedna mera nije iskazana zabranom kupanja na bazenima.
Registrovana epidemija ne podrazumeva zabranu kupanja u bazenima i otvorenim uređenim  kupalištima, već pooštreno sprovođenje uobičajenih mera radi zdravstvene bezbednosti.
Potsećamo građane koje su to mere koje treba sprovoditi radi lične i kolektivne zaštite:

1. Kupati se samo u bazenu i otvorenim uređenim  kupalištima uz prethodno tuširanje i prolazak kroz   dezinfekcionu barijeru ( koja je uobičajena praksa ponašanja prilikom korišćenja bazena).
2. Tuširanje i pranje sapunom posle kupanja.
3. Koristiti toalet za obavljanje fizioloških potreba i kada ste na bazenu ili na otvorenim utređenim kupalištima i posle obavljene fiziološke potrebe obavezno pranje ruku tečnim sapunom kao i detaljno tuširanje pre ulaska u bazen.
4. Posete na javnim bazenima prilagoditi projektovanim kapacitetima i sprovoditi redovno čišćenje bazena kao i dezinfekiju vode za kupanje.

Osim gore navedenih mera potrebno je sprovoditi i sledeće mere -Intenzivirati mere kao kod crevnih zaraznih bolesti do 7 dana od početka bolesti:

1. Pranje ruku pre jela.
2. Ne koristiti zajedničke čaše i flaše pri konzumiranju pića.
3. Redovno čišćenje svih javnih objekta.
4. Bolesno dete ne voditi u zabavište.
5. Napraviti trijažno odelenje ukoliko se neko dete razboli do dolaska roditelja.
6. Javiti se zdravstvenoj službi radi zdravstvenog pregleda i nadzora.
7. U predškolskim ustanovama pojačati higijena - čišćenje, dezinfekcija kako ličnih pribora, igrački, prostorija i mokrih čvorova.
8. Ograničiti donošenje igrački od kuće.
9. Vaspitači moraju biti prisutni i kontrolisati ličnu higijenu dece pri odlasku u toalet.

 

 

 

VIRUSNI MENINGITISI

Zavod za javno zdravlje Pančevo, Centar za prevenciju i kontrolu bolesti, u periodu od 23.06.2010. god. do 27.07.2010., registrovao je povećan broj obolelih pod dijagnozom: Meningitis viralis, non aspecificata, ukupno na Južnobanatskom okrugu 25 prijavljenih obolelih.
Od 23.06.2010.god. do 27. jula 2010. godine distribucija obolelih po naseljenim mestima je sledeća: Pančevo -10, Vršac - 4, Alibunar - 2, Bela Crkva - 1, Plandište - 4, Kovin -2 , Kovačica –1,Opovo-1.
Konačna dijagnoza kod svih 25 pacijenata postavljena je na Infektivnom odelenju Opšte bolnice Pančevo -15,  Infektivno odelenje Opšte bolnice Vršac – 6 i Odelenju neonatologije Opšte bolnice Vršac - 4.
Kod svih obolelih bolest protiče pod blagom kliničkom slikom koja odgovara obolenju.
Sumnja se da je epidemija izazvana enterovirusima koji se prenose kontaktom sa kontaminiranim površinama te ingestijom virusa sa prljavih ruku, a epidemiološkim istraživanjem dobio se podatak da su pojedini oboleli boravili na bazenu.
Linija trenda ukazuje na ujednačeno održavanje bolesti u epidemiji.
Najzastupljenija je uzrasna grupa od 10-14 godina (8), zatim slede od 30-39 godina (4); od 7-9 godina (3), 5 godina starosti (3); 4 godina starosti (2); 6 godina starosti (2) od 15-19 godina (2) i 1 oboleo u uzrastu od 20-29 godina.

VIRUSNI MENINGITIS

(Aseptični meningitis, serozni meningitis, nebakterijski meningitis)

KO JE UZROČNIK?

Brojni virusi, enterovirusi, coxacki grupa B, coxacki grupa A, arbo virusi, morbila virusi, herpes simpleks i varičele,…
Leptospire, krpeljski meningoencefalitis….
Kod više od 50% bolesnika etiologija nije poznata.

RASPROSTRANJENOST:

Širom sveta, sezonskog karaktera-kasno leto rana jesen- arbo i entero virusi.

NAČIN PRENOŠENJA:

Zavisi od konkretnog uzročnika,a može biti fekooralni (prljave ruke, kontaminirana hrana) i kapljični.

KAKO SE ZAŠTITITI?

Intenzivirati mere kao kod crevnih zaraznih bolesti do 7 dana od početka bolesti.
Pranje ruku pre jela.
Ne koristiti zajedničke čaše i flaše pri konzumiranju pića.
Kupati se samo u bazenu i otvorenim uređenim  kupalištima uz prethodno tuširanje i prolazak kroz   dezinfekcionu barijeru.
Koristiti toalet za obavljanje fizioloških potreba i kada ste na bazenu ili na otvorenim uređenim kupalištima i posle obnavljene fiziološke potrebe pranje ruku tečnim sapunom.
Redovno čišćenje svih javnih objekta.
Posete na javnim bazenima prilagoditi projektovanim kapacitetima i sprovoditi redovno čišćenje bazena kao i dezinfekciju vode za kupanje.
Bolesno dete ne voditi u zabavište.
Napraviti trijažno odelenje ukoliko se neko dete razboli do dolaska roditelja.
Javiti se zdravstvenoj službi radi zdravstvenog pregleda i nadzora.
U predškolskim ustanovama pojačati higijenu - čišćenje, dezinfekcija kako ličnih pribora, igrački, prostorija i mokrih čvorova.
Ograničiti donošenje igračaka od kuće.
Vaspitači moraju biti prisutni i kontrolisati ličnu higijenu dece pri odlasku u toalet.

PREPORUKE MERA ZA SPREČAVANJE ŠIRENJA CREVNIH ZARAZNIH BOLESTI U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA : 

1. Bolesno dete ne primati u vrtić.

 

1. Napraviti trijažno odelenje u vrtiću u koliko se neko dete razboli tokom boravka do dolaska roditelja.

1. Reći roditelju da se jave zdravstvenoj službi radi zdravstvenog pregleda i nadzora.
2. Kako zdrava deca mogu biti kliconoše, ili se nalaziti u infektivnoj fazi pred izbijanje bolesti a bez ispoljenih znakova bolesti, potrebno je pridržavati se normativa smeštajnih kapaciteta i izbegavati prebukiranost u sobama (spajanjem grupa i sl.) tada je prenošenje uzročnika bolesti kako kontaktom tako i vazduhom efikasnije.
3. Vaspitači, kao i drugo zaposleno osoblje, koji imaju akutne respiratorne ili gastrointestinalne probleme, moraju se javiti izabranom lekaru i udaljiti sa radnog mesta.
4. Obezbediti uslove za kontinuirano snabdevanje sredstvima za higijenu ruku u sanitarnim čvorovima (tečni sapun u dozatorima ili flašicama sa pumpicama, papirni ubrusi, sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola).
5. Vaspitači moraju biti prisutni i kontrolisati ličnu higijenu dece pri odlasku u toalet.
6. Površine stolova za prepovijanje dezinfikovati odmah posle upotrebe.
7. Medicinska sestra nakon prepovijanja, odnosno adekvatnog odbacivanja upotrebljene pelene, mora odmah kod stola izvršiti dezinfekciju ruku.

 

1. Više puta u toku dana (na svaka dva-tri sata) prebrisati sredstvom niskog- srednjeg nivoa delotvornosti,  slavine, kvake, stolove u prostorijama u kojima deca borave, trpezarijske stolove, ramove kerevetića, klupice, stolice i druge površine koje se često dodiruju.
2. Higijenu radnih površina i pribora u kuhinji, stolova u trpezariji, vršiti prema postojećim protokolima i obezbediti evidenciju o izvršenoj dezinfekciji u preporučenim vremenskim intervalima uz potpis odgovorne osobe (spremačice). Kontrolu sprovedenog čišćenja obezbeđuje nadređeno osoblje.
3. Uvek, a naročito u sezoni epidemija zaraznih bolesti, preporučuje se upotreba čaša za jednokratnu upotrebu (plastične ili papirne) za konzumiranje vode i napitaka u kolektivima.
4. Koristiti igračke i učila od materijala otpornih na vlažno čišćenje, te najmanje jedanput dnevno (na kraju radnog dana) ih oprati i posušiti. Ograničiti donošenje igračaka od kuće.

Pridržavati se postojećih preporuka o adekvatnom čuvanju, distribuciji hrane, kao i dispozicije čvrstog i tečnog otpada

 

LYME  BORELIOSA - LAJMSKA BOLEST

KO I GDE JE PRVI OPISAO LYME BORELIOSU?

Dr Stir je opisao Lyme boreliosu 1977.godine kao novu bolest u gradu Lyme država Konektikat, u SAD.

KADA JE PRVI PUT PREPOZNATA KOD NAS?

 1984.godine.

KO JE UZROČNIK?

Bakterija koju je 1981.god. otkrio mikrobiolog W.Burgdorfer u SAD

KO OBOLEVA?

Lajm borelioza je oboljenje ljudi i životinja

KO JE PRENOSI?

Zaraženi krpelj prilikom sisanja krvi.
Samo 5 vrsta krpelja može da prenose ovu bakteriju, a kod nas samo jedan, to  je Ixodes ricinus.
Krpelj se  po koži kreće brzo i neosetno.
Na čoveku provede oko dva sata tražeći pogodno mesto za sisanje krvi (topliji i vlažniji delovi tela sa mekšom kožom).
Neosetno ubada svoju rilicu u kožu.
Primetimo ga slučajno: kada postane veliki jer se nasisao krvi ili ako se javi upala na mestu uboda - alergijske reakcije na ubod.
Krpelj koji prenosi bakteriju sam se zarazi sišući krv inficiranog  domaćina (mišoliki glodari). On usisa bakteriju i dalje je prenosi na druge životinje, ali i na čoveka.To se dešava tek kada se halapljivo nasiše krvi, pa povraćenim masama ili pljuvačkom izbaci Bb u kožu čoveka ili životinje.
Čoveka napadaju sva tri razvojna stadijuma krpelja kada čovek boravi u žarišnim područjima Lyme boreliose, a to mogu biti : pašnjaci, travnjaci, šume, park-šume, parkovi, okućnice.

KADA SE JAVLJAJU TEGOB?

 Nakon 1- 30 dana (vreme inkubacije) mogu se javiti tegobe koje ukazuju da se radi o Lyme boreliosi.

I stadijum
Najčešće se na mestu uboda javlja kožna promena - bezbolno crvenilo na mestu uboda koje se kružno širi od centra ka periferiji  kao talasi kada se baci kamenčić u vodu. Periferija krugova je crvene boje a centar je bled ili plavičast. Uz promene na koži javljaju se tegobe koje liče na grip : groznica, glavobolja, malaksalost, zamor, bolovi u mišićima i zglobovima. Otok najbližih limfnih žlezda. Pojava ovih tegoba uz podatak da je bio ubod krpelja pre 1-30 dana smatra se Lyme boreliosom i pristupa se terapiji antibioticima.
II stadijum

15% neurološki, 10% kardiološki i 50% reumatološki kod nelečenih pacijenata.

III stadijum
Javlja se mesecima i godinama posle uboda krpelja, a manifestuje se kroz neurološka oboljenja (neuroborelioza), reumatološka oboljenja i kožne promene.

Svaki ubod krpelja ne treba smatrati Lyme boreliosom.

 

KAKO SE ZAŠTITITI?

Mere lične zaštite: izbegavati hodanje po visokoj travi, između žbunja i ležanje na travi bez prethodno upotrebe zaštitnih hemijskih sredstava.
Po povratku iz prirodnog žarišta pregledati odeću  i telo na prisustvo krpelja.
Krpelja treba što pre izvaditi iz kože. Dosadašnja istraživanja pokazuju da se čovek zarazi Bb ukoliko krpelj provede u koži  najmanje 24-48 h.
Prilikom boravka u prirodi koristiti repelente kao ličnu zaštitu

PINCETOM UHVATITI KRPELJA ŠTO JE MOGUĆE BLIŽE KOŽI I PAŽLJIVO POVLAČITI NAVIŠE  PAZEĆI DA SE NE POKIDA. ZA ODVAJANJE RILICE IZ KOŽE KORISTITI STERILNU IGLU KOJU TREBA UBOSTI U KOŽU UZ RILICU KRPELJA SA NJEGOVE DONJE STRANE I IZVADUTI GA.

Pri vađenju krpelja ne savijati, ne kidati, ne gnječiti, a posebno ne koristiti hemijska sredstva.

Svaka iritacija ili oštećenje krpelja mogu da izazovu nastanak infekcije.
Osoba koju je krpeljuboo treba da se javi EPIDEMIOLOŠKOJ SLUŽBI, ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE PANČEVO, Ul. Pasterova br. 2, I sprat, soba 101, Pančevo
Tel: 013/310-466, radi anketiranja, registrovanja uboda i daljeg praćenja pacijenta.

Do 01.07.2010. god. U ZZJZ Pančevo anketirano je 13 osoba koji su ubodeni od strane krpelja a 1 osoba je prijavljena da je obolela od Lajmske bolesti i to iz Kupinova - opština Plandište.

 

"Neka vaša hrana bude lek, a vaš lek hrana" - Hipokrat

Od 01.07.2010.godine počeće sa radom Savetovalište za ishranu zdravih i bolesnih ljudi u Zavodu za javno zdravlje Pančevo.
 Savetovalište će raditi svakog radnog dana od  10:00 – 13:30 časova.

Pregledi se mogu zakatati lično u prostorijama Zavoda, na tel: 312-725, ili 062/8869-714.
Savetovalište će voditi Prim dr Radmila Jovanović, subspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi.

Veliki broj epidemioloških  studija otkriva i potvrđuje da su ishrana i stil života faktori rizika za nastanak hroničnih masovnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularne, maligne, šećerna bolest i gojaznost) koje u našoj zemlji čine oko 65–75 % ukupnog mortaliteta (oboljevanja).
Nepravilna ishrana može biti uzrok mnogih oboljenja, a pravilna put do izlečenja. Stoga, svaka zemlja treba da izradi akcioni plan za unapređivanje ishrane stanovništva i prevenciju bolesti.
Higijensko-dijetetski režim označava način ishrane i način života koga se treba pridržavati i koji treba negovati u cilju čuvanja zdravlja, odnosno ozdravljenja, ukoliko smo već bolesni.

 

 

XXXV Susret epidemiologa Vojvodine

U organizaciji Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Zavoda za javno zdravlje Pančevo, 01.06. u Relax centru u Kovačici, održan je Susret epidemiologa Vojvodine.

 

ISTRAŽIVANJE ZADOVOLJSTVA PORODILJA NA TERITORIJI JUŽNOBANATSKOG OKRUGA, U 2009. GODINI detaljno ...

Anketa porodilja: Januar, Februar, Mart

 

 

NEDELJA IMUNIZACIJE od 24. 04.2010 – 01.05.2010. godine

 

ZNAČAJ IMUNIZACIJE:

Jedina pouzdana i efikasna mera u:

• sprečavanju bolesti,
• komplikacija bolesti,
• smrti od određenih zaraznih bolesti,

a koja je zakonski regulisana, Programom obaveznih imunizacija stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti

            Prema odluci SZO NEDELJA IMUNIZACIJE planirana je za period od 24.04.2010.-01.05.2010. godine. Preporuka je da se ove godine posebna pažnja posveti jačanju aktivnosti na dostizanju statusa eliminacije morbila u svim zemljama Evropskog regiona.
Prema podatcima SZO u 2008. godini u Evropskom regionu prijavljena su 8484 slučaja morbila, a oko 18% obolelih zahtevalo je hospitalizaciju zbog teže kliničke slike i pratećih komplikacija bolesti.
Ako posmatramo region, oko 633200 dece u regionu  nije vakcinisano protiv morbila u peredviđeno vreme.
U Srbiji je 2009. godine prijavljeno 29 slučajeva sumnji na morbile, jedan slučaj je potvrđen laboratorijski.
Od 1995. godine u Južnobanatskom okrugu nemamo nijedan slučaj oboleljenja od Morbila dok je 1993.godina bila epidemijska godina za morbile. U Vojvodini je 2007. godine proglašena epidemija Morbila i na teritoriji Južnobanatskog okruga imali smo tri sumnje na morbile, koje nisu serološki potvrđene na Torlaku. Naredne 2008. godine nismo imali sumnju prijavljenu na morbile, a 2009. imali smo 2 sumnje i obe su odbačene.
Obuhvat primo vakcinacije MMR(morbili, mumps, rubela) vakcinom je 98.55%, MMR-revakcinacija u 7. godini  obuhvat je 99.62%,  MMR-revakcinacija u 12. godini  obuhvat je 98.34%.
Ako posmatramo pravovremenost vakcinacijom MMR dece rođene 2007. godine i vakcinisana sa navršenih 12-15 meseci ona za opštinu Pančevo iznosi 90.56% a u opštini Vršac 95.04%.

CILJEVI obeležavanja NEDELJE IMUNIZACIJE su:

• Uključivanje u redovni program imunizacije populacije visokog rizika
• Podizanje zdravstveno vaspitnog nivoa, populacija visokog rizika
• Aktiviranje socijalnih službi
• Aktiviranje zdravstvenih struktura
• Osnaživanje lokalne zajednice u obezbeđivanju političke podrške

 

 

20.APRIL - MEĐUNARODNI DAN ZAŠTITE OD BUKE

Svakodnevna buka šteti zdravlju

 

OSTAVI I POBEDI

 „Quit & Win“

Zavod za javno zdravlje Pančevo, svi zavodi u Srbiji, Kancelarija za kontrolu duvana Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Republička stručna komisija za prevenciju pušenja, Udruženje za javno zdravlje Srbije i partneri i ove godine realizuju kampanju „Ostavi i pobedi“ („Quit & Win“). Nacionalna kampanja „Ostavi i pobedi“ je takmičenje u odvikavanju od  pušenja i predstavlja pozitivan metod pružanja pomoći velikom broju pušača da ostave cigarete.

Kampanja „Ostavi i pobedi“ 2010. godine će se sprovoditi na celoj teritoriji Srbije od 01. do 29. maja. Prijavljivanje za kamapanju, pušača koji žele da ostave duvan i podržavaoca, biće od 12. do 30. aprila 2010. godine. Proglašenje nacionalnih pobednika u kategoriji pušača i kategoriji podržavaoca biće 31. maja 2010. u Beogradu.     

Pobednici u okrugu, jedan bivši pušač i jedan podržavalac (nepušač), učestvuju u izvlačenju nacionalne nagrade u vrednosti od po 50.000 dinara.  

Popunjene prijave možete slati na adresu:
Zavod za javno zdravlje Pančevo
Pasterova 2
26000 Pančevo

ili e-mail adresu: info@zjzpa.org.rs

 

 

 

BESNILO u Južnobanatskom okrugu u 2009. godini.

 

           Područje Južnobanatskog okruga, kao i teritorija Vojvodine karakteriše se endemičnom epizootijom besnila kod divljih životinja, uglavnom lisica, a izuzetno i kod domaćih (mačka, pasa).
          U 2009. godini na teritoriji Južnobanatskog okruga dokazano je besnilo kod 8 životinja: kod 3 mačke (1mačka u opštini Pančevo, 2 mačke u opštini Alibunar); 3 psa (3-opština Alibunar) i 2 lisice (1-opština Kovin i 1- opština Alibunar). Zadnjih decenija na ovom području nije zabeležen nijedan slučaj oboljenja kod ljudi.
           Epidemiološka služba Zavoda za Javno zdravlja Pančevo, Infektivno odeljenje OB Pančevo i Infektivno odeljenje OB Vršac, vrše antirabičnu imunizaciju. U antirabičnoj ambulanti OB Pančevo pregledano je u 2009. godini 265 pacijenata ujedenih od životinja sumnjive na besnilo, a antirabičnu zaštitu primilo je 67 pacijenata. U antirabičnoj ambulanti OB Vršac pregledano je u 2009. godini 183 pacijenata ujedenih od životinja sumnjive na besnilo, a antirabičnu zaštitu primilo je 20 pacijenata. Antirabične stanice imaju veoma dobru saradnju sa veterinarskom inspekcijskom službom svih naseljenih mesta u cilju opservacije životinja sumnjivih na besnilo.
           U antirabičnoj ambulanti ZZJZ Pančevo pregledano je u 2009. godini 319 pacijenata ujedenih od životinja sumnjive na besnilo, 58.6% pacijenata je ujedeno na teritoriji opštine Pančevo (187). U samom gradu Pančevu ujedeno je 97 pacijenata što čini 51.8% ujedenih sa teritorije opštine Pančevo, od toga 27.8% su bili ujedi od životinje nepoznatog vlasnika (27). U 2009.godini antirabičnu zaštitu primilo je 109 lica ujedenih od životinja sumnjivih na besnilo.

MERE SUZBIJANJA i PREVENCIJA:

• Ranu dobro oprati sapunom i isprati vodom
• Temeljno čišćenje rane pod medicinskim nadzorom
• Obavezna vakcinacija protiv besnila sprovodi se u Antirabičnim stanicama kod lica izloženih infekciji  virusom besnila
• Profilaksa tetanusa i ukoliko je potrebno antibakterijsko lečenje
• Ne ušivati i ne zatvarati ranu osim ako je to neizbežno
• Licima koja su kompletno preekspoziciono ili postekspoziciono vakcinisana protiv besnila u slučaju ponovnog povređivanja , daju se dve doze vakcine 0. 3. dana.
•  Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se kod lica koja su profesionalno ugrožena infekcijopm virusa besnila , kao što su:

laboratorijski radnici, veterinarski higijeničari, veterinarski tehničari, veterinari, zoohigijeničari, šumari, lovočuvari i preparatori, kao i lica koja profesionalno dolaze u kontakt sa slepim miševima.

• Uklanjanje pasa i mačaka lutalica
• Ne usvajati divlje životinje

OBAVEZNO VAKCIONISATI KUĆNE LJUBIMCE

Obeležavanje Marta-meseca borbe protiv raka

U okviru Kalendara javnog zdravlja, mart je mesec kada se obeležava "Mart-mesec borbe protiv raka". Međunarodna unija za borbu protiv raka (International Union Against Cancer - UICC) u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom u cilju borbe protiv raka sprovodi različite aktivnosti:

• Svake godine 4. februar obeležava se kao „Svetski dan borbe protiv raka”.
• Mart mesec se obeležava kao Mart-mesec borbe protiv raka
• U cilju unapređenje zdravlja dece, kampanja usmerenu na prevenciju raka kod dece (“Today’s children, tomorrow’s world”) tokom 2010.god. sprovodi se edukacije o značaju primene vakcina protiv virusa koji mogu da budu prouzrokovači raka (npr. Vakcine protiv VHB, HPV itd)
• Organizuje se svetske kongrese svake druge godine.

Na Kongresu održanom u Ženevi 2008. godine UICC je usvojila Plan aktivnosti za postizanje ciljeva Svetske deklaracije o raku, koja definiše osnovne ciljeve za borbu protiv raka i prioritetne korake koje treba preduzeti kako bi se ti ciljevi ostvarili do 2020.god.:

• smanjenje globalnog konzumiranja duvana,
• smanjenje gojaznosti,
• smanjenje uzimanje alkohola,
• univerzalne programe vakcinacije protiv hepatitisa B i humanog papiloma virusa radi sprečavanja raka jetre i raka grlića materice,
• dramatično smanjenje iseljavanja zdravstvenih radnika edukovanih iz oblasti onkologije iz zemalja u razvoju,
• univerzalnu raspoloživot efikasnim lekovima protiv bola, kao i
• uticaj na predrasude i pogrešno shvatanja ove bolesti.

Republička stručna komisija za prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti izradila je „Strategiju za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti“,  koja delom svog akcionog plana određuje i prevenciju malignih tumora.
Nacionalni program „Prevencija raka grlića materice - program organizovanog skrininga“ usvojen je od strane Vlade Republike Srbije 22. maja 2008. godine.  
Timovi stručnjaka republičkih stručnih komisija su tokom 2008. godine izradili nacionalne programe: „Prevencija i rano otkrivanje raka dojke“ i „Prevencija i rano otkrivanja raka debelog creva“ i „Srbija protiv raka“

Aktivnosti za obeležavanje „Marta-meseca borbe protiv raka“ treba usmeriti na:

• promociju,
• prevenciju
• ukazivanje na značaj razvijanja motivacije i
• podizanja nivoa odgovornosti prema zaštiti u unapređnju zdravlja.

 1.Promocija

Dobra vest je da se otprilike 40% malignih tumora može sprečiti. Rak se nalazi na drugom mestu kao uzrok umiranja od svih bolesti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti. Procenjuje su da u svetu  25 miliona boluje od raka, da svake godine oko 12 miliona ljudi oboli, a 7,6 miliona ljudi  umre od raka. U Srbiji se godišnje otkrije 32.000 novoobolelih slučajeva od malignih oboljenja, a od posledica ovih bolesti umre približno 20.000 ljudi. Po ovim podacima, naša zemlja zauzima vodeće mesto u Evropi. Među ženskom populacijom najrasprostranjeniji je rak dojke, rak grlića materice, kolorektalne regije i sve češće pluća. U muškoj populaciji najčešći su rak pluća, kolorektuma i prostate. Svake godine približno 4.000 žena u Srbiji oboli od raka dojke, a od raka grlića materice njih 1.400. Tumor debelog creva predstavlja jedan od najčešćih malignih tumora, od kojeg u Srbiji svake godine oboli 3.800, a umre 2.300 osoba. U Južnobanatskom okrugu u poslednjih pet godina 1000-1500 osoba godišnje oboli i 690-750 umre od malignih bolesti
U martu–mesecu borbe protiv raka potrebno je intenzivirati aktivnosti iz oblasti promocije zdravlja, kako bi se ukazala na to da se rizik obolevanja od raka može smanjiti primenom jednostavnih mera i aktivnosti:

• Prestanak pušenja duvana i izbegavanje izloženosti duvanskom dimu
• Ograničena potrošnja alkohola
• Izbegavanje preterane izloženosti Sunčevoj svetlosti
• Održavanje zdrave telesne težine
• Izbalansirana ishrana
• Redovna fizička aktivnost
• Zaštita od infekcija povezanih sa nastankom raka.

Pušenje duvana je jedan od vodećih faktora rizika, odgovornih za nastanak raka koji se može sprečiti. Pušenje duvana je odgovorno za 80–90% svih smrtnih ishoda od raka pluća i za 1/3 svih smrti od raka u zemljama u razvoju.
 Prestanak pušenja, žvakanja, udisanja duvana i duvanskog dima i izbegavanje izloženosti duvanskom dimu su preventivne mere koje daju značajan efekat u smanjenju obolevanja i umiranja od raka! Eliminacijom pušenja učestalost svih tumora bi se smanjila za jednu trećinu!!!
   Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Rizik od nastanka malignih tumora gornjih delova digestivnog trakta raste sa porastom potrošnje alkohola iznad 25 grama dnevno, odnosno unošenjem više od 1/4 l vina ili više od 1/2 l piva na dan. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 l vina ili 2 l piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikad ne konzumiraju alkohol.
 Ograničenje u potrošnji alkohola je preventivna mera koja daje značajan efekat u smanjenju obolevanja i umiranja od raka
  Izloženost Sunčevoj svetlosti je bitna za rast i razvoj, pre svega zbog proizvodnje vitamina D. Svaka preterana izloženost Sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.
   Izbegavanje preterane izloženosti Sunčevoj svetlosti i veštačkim izvorima, korišćenje zaštitnih krema i odeće su preventivne mere koje daju značajan efekat u smanjenju obolevanja i umiranja od raka!  
Preterana telesna težina i gojaznost (Indeks telesne mase –ITM* veći od 25 i 30; ITM = telesna masa u kg/telesna visina u m2), povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, bubrega, jednjaka, želuca, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi), prostate, žučne kese i pankreasa.
Održavanjem normalne telesne težine, redovnom fizičkom aktivnošću i zdravom ishranom, može se smanjiti rizik od nastanka raka. Kao faktori rizika za nastanak malignih tumora izdvajaju se: konzumiranje velike količine mesa, punomasnih mlečnih proizvoda, ukupnih zasićenih masti, upotreba konzervanasa, dimljene i usoljene hrane, kao i veoma vruće hrane i pića.
 Istraživači su pokazali da postoji veza između ishrane i pojave određenih vrsta malignih tumora. Dokazano je da svakodnevno unošenje svežeg voća i povrća (više od 100 grama), smanjuje rizik razvoja raka usta za 20% i raka želuca do 30%. Svakodnevni unos vlaknastih materija (više od 27 grama) povezan je sa 20% manjim rizikom od nastanka raka debelog creva. Takođe, crveno i dimljeno meso povećavaju rizik za nastanak raka debelog creva, dok slana i usoljena mesa povećavaju ovaj rizik za rak želuca.
Fizička neaktivnost je odgovorna za 25% svih novih slučajeva raka dojke i debelog creva u svetu. Kod odraslih osoba bez obzira na telesnu težinu, redovna fizička aktivnost, 30 minuta, najmanje 5 puta nedeljno, može smanjiti rizik od nastanka navedenih malignih tumora. U promociji zdravih stilova života, deci školskog uzrasta se preporučuje svakodnevna umerena ili intenzivna fizička aktivnost u trajanju od 60 minuta!
   Postoji niz infekcija koje direktno mogu prouzrokovati rak, ili povećati rizik od njegovog nastanka. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori (bakterijom koja povećava rizik od pojave raka želuca), HIV1 (Kapoši sarkom Ne-hodgkinov linfom).
  Aktivnosti  kao što su vakcinacija, lečenje infekcije i izbegavanje rizičnog ponašanja  mogu doprineti smanjenju rizika od nastanka ovih vrsta malignih tumora.
            
2. Prevencija

U junu 2009. godine – Ministarstvo zdravlja Vlade Republike Srbije promovisalo je kampanju "Srbija protiv raka", čiji je cilj smanjenje broja novoobolelih i pacijenata preminulih od posledica malignih oboljenja, uz razvijanje svesti građana o značaju preventivnih pregleda.
Kampanja "Srbija protiv raka" predstavlja nacionalni program i  nije vremenski ograničena.          Kako bi se povećao broj urađenih preventivnih pregleda Republički zavod za zdravstveno osiguranje je odvojio dodatna sredstva za finansiranje skrining programa, što praktično znači da će za svaki preventivni pregled zdravstvenim ustanovama biti dodatno plaćen.
Medijske kuće su se priključili i pružaju podršku ovoj kampanji sa apelom građanima da obave preventivne preglede.

3.Motivacija

            U najužoj vezi sa motivacijom za zdrav način života je odgovornost prema zdravlju. Nju određuju pored ličnih karakteristika i naučenih oblika ponašanja u velikoj meri i karakter i intenzitet zdravstvenih potreba, mogućnosti zadovoljavanja zdravstvenih potreba u zavisnosti od organizacije zdravstvene službe, stepen poverenja u zdravstveni sistem i efekte njegovog funkcionisanja, kao i stepen zadovoljstva pruženim zdravstvenim uslugama.
Stoga je imperativ svakog zdravstvenog delovanja rad na motivaciji korisnika sistema zdravstvene službe.

4. Odgovornost pojedinca prema sopstvenom zdravlju

Svaki pojedinac treba da je odgovoran za sopstveno zdravlje. Odgovornost se iskazuje kroz negovanje «zdravog ponašanja», tj. ponašanja koje vodi zaštiti, očuvanju i unapređenju  zdravlja.
Zapravo, ako se određene navike i ponašanja koji su karakteristični za način života koji nazivamo «zdravi stilovi» usvoje kao svakodnevna praksa, značajno se doprinosi očuvanju i unapređenju zdravlja. Tek tada možemo govoriti o odgovornom ponašanju. Međutim, najčešće se ne razmišlja o posledicama vlastitog rizičnog ponašanja, lagodno prihvataju prisutni rizici, sve dok ne dođe do oštećenja zdravlja i pojave bolesti.

Neka zdrav način života, redovne posete izabranom lekaru i preventivni pregledi postanu sastavni deo ponašanja, a ne samo obaveza!

 

 

 

SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA - 4. februar

U celom svetu pa i u našoj zemlji 4. februar obeležava se kao Svetski dan borbe protiv raka. Međunarodno udruženje za borbu protiv raka (Union Against Cancer–UICC) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na ovaj dan organizuje kampanju pod sloganom „Rak se može sprečiti”.        Cilj kampanje je podizanje nivoa svesti o mogućnosti prevencije ove bolesti.
  Rak se nalazi na drugom mestu kao uzrok umiranja od svih bolesti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti. Procenjuje su da u svetu  25 miliona boluje od raka, da svake godine oko 12 miliona ljudi oboli, a 7,6 miliona ljudi  umre od raka. Ako se ne preduzmu odgovarajuće preventivne aktivnosti, 2030. godine broj novoobolelih osoba će se udvostručiti, a 17 miliona ljudi će biti žrtva ovih bolesti. Najveći porast, kako u obolevanju tako i u umiranju, registrovaće se u nerazvijenim i slabo razvijenim zemljama sveta. U svemu ohrabruje saznanje da se otprilike 40% malignih tumora može sprečiti ukoliko se sprovode adekvatne preventivne mere.  
U Srbiji svake godine 32000 ljudi oboli i 20000 umre od malignih bolesti.
U Južnobanatskom okrugu u poslednjih pet godina 1000-1500 osoba godišnje oboli i 690-750 umre od malignih bolesti. U Pančevu u poslednjih pet godina 400-700 osoba godišnje oboli i oko 400 umre od malignih bolesti.Vodeće lokalizacije u obolevanju od malignih tumora kod muškaraca su pluća, kolon/rectum i prostate, a kod žena dojka, kolon/rectum i grlić materice.
      Ovogodišnja kampanja treba da potvrdi  koliko se rizik obolevanja od raka može smanjiti primenom jednostavnih mera i aktivnosti:

• Prestanak pušenja duvana i izbegavanje izloženosti duvanskom dimu
• Ograničena potrošnja alkohola
• Izbegavanje preterane izloženosti Sunčevoj svetlosti
• Održavanje zdrave telesne težine
• Izbalansirana ishrana
• Redovna fizička aktivnost
• Zaštita od infekcija povezanih sa nastankom raka.

       
 Najznačajniji faktori rizika za nastanak malignih tumora su:

    Duvan – najznačajniji poznati kancerogen u humanoj populaciji. Pored raka pluća, pušenje je značajan faktor rizika za rak usne šupljine, grkljana, ždrela, jednjaka, pankreasa, bubrega, mokraćne bešike, želuca, debelog creva, grlića materica…Pušenje duvana je odgovorno za 80–90% svih smrtnih ishoda od raka pluća i za 1/3 svih smrti od raka u zemljama u razvoju.
Prestanak pušenja, žvakanja, udisanja duvana i duvanskog dima i izbegavanje izloženosti duvanskom dimu su preventivne mere koje daju značajan efekat u smanjenju obolevanja i umiranja od raka! Eliminacijom pušenja učestalost svih tumora bi se smanjila za jednu trećinu!!!
   Alkohol–  povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Rizik od nastanka malignih tumora gornjih delova digestivnog trakta raste sa porastom potrošnje alkohola više od 1/4 l vina ili više od 1/2 l piva na dan. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 l vina ili 2 l piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikad ne konzumiraju alkohol.
     Ograničenje u potrošnji alkohola je preventivna mera koja daje značajan efekat u smanjenju obolevanja i umiranja od raka
   Sunčeva svetlost je bitna za rast i razvoj, pre svega zbog proizvodnje vitamina D. Svaka preterana izloženost Sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.
       Izbegavanje preterane izloženosti Sunčevoj svetlosti i veštačkim izvorima, korišćenje zaštitnih krema i odeće su preventivne mere koje daju značajan efekat u smanjenju obolevanja i umiranja od raka!
     Preterana telesna težina i gojaznost (Indeks telesne mase –ITM* veći od 25 i 30; ITM = telesna masa u kg/telesna visina u m2), povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, bubrega, jednjaka, želuca, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi), prostate, žučne kese i pankreasa. Kao faktor rizika za nastanak malignih tumora izdvajaju se: konzumiranje velike količine mesa, punomasnih mlečnih proizvoda, ukupnih zasićenih masti, upotreba konzervanasa, dimljene i usoljene hrane, kao i veoma vruće hrane i pića. Kao protektivni faktor navode se: konzumiranje namirnica biljnog porekla – voće i povrće, izbegavanje gojaznosti i fizička aktivnost.
      Fizička neaktivnost je odgovorna za 25% svih novih slučajeva raka dojke i debelog creva u svetu. Kod odraslih osoba bez obzira na telesnu težinu, redovna fizička aktivnost, 30 minuta, najmanje 5 puta nedeljno, može smanjiti rizik od nastanka navedenih malignih tumora.
      Infekcija – Poznato je da određene infekcije mogu direktno prouzrokovati rak, ili povećati rizik za njegov nastanak. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije. Najznačajniji su povezanost:
– Virus hepatitisa B i C  -  rak jetre
– Humani papiloma virus  - rak grlića materice
– HIV 1  - Kapoši sarkoma i Ne-hodgkinskog linfoma
- Helikobacter pilori  -  rak želudca
Aktivnosti  kao što su vakcinacija, lečenje infekcije i izbegavanje rizičnog ponašanja  mogu doprineti smanjenju rizika od nastanka ovih vrsta malignih tumora.
      Profesionalna izloženost-  kao kancerogene materije identifikovani su azbest, benzen, aromatski amini, benzidin, pesticidi, jonizujuće zračenje.
Među poznate faktore rizika ubrajaju se aerozagađenje, genetski faktori, stres, starenje itd.

Epidemiološka situacija malignih tumora je loša, posebno ako uzmemo u obzir da veliki udeo u obolevanju i umiranju stanovništva imaju maligni tumori pluća, dojke i grlića materice, koji su visoko preventabilni timori. 
Bolja informisanost stanovništva o vezi određenih faktora rizika i pojave tumora, promena navika (prestanak pušenje i smanjenje broja pušača, promene navika u ishrani, smanjenje gojaznosti, konzumiranja alkohola, izlaganje UV zracima, adekvatna fizička aktivnost...), češća upotreba skrining testova i rano otkrivanja bolesti uticala bi smanjenje broja tumora, prevenciju komplikacija, smanjenja troškova lečenja i što je najvažnije poboljšanja kvaliteta života.

 

EDUKACIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Od 2010. godine Komora lekara i Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara obavezuju svoje članove na kontinuiranu edukaciju koja im donosi određeni broj poena koji omogućavaju produžavanje licence za rad.
Zavod za javno zdravlje Pančevo počinje od 11.februara 2010. sa serijom edukativnih kurseva koji su akreditovani kod Zdravstvenog saveta Srbije i bodovani sa 5 poena, a na temu Upotrebe Interneta u edukaciji zdravstvenih radnika i pripremi za pisanje stručnih radova. Naime, veoma mali broj lekara, i još manje višeg i srednjeg zdravstvenog kadra je upoznato sa mogućnošću da preko Interneta može imati besplatan pristup stručnim časopisima i kompletnim radovima. Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku kroz projekat KoBSON koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj omogućava pristup mnogim servisima sa najrazličitijim naučnim informacijama.
Međutim, čak i sa takvim pogodnostima, naši zdravstveni radnici se susreću sa još jednim, elementarnim problemom, a to je nedovoljna kompjuterska pismenost. Mlađe generacije su savladale prve korake u školi, ali starije, ukoliko nemaju obaveze korišćenja komjutera na poslu (koji su još uvek retkost za mnoga radna mesta zdravstvenih radnika), ne znaju kako da iskoriste mogućnosti koje prevazilaze domete pisaće mašine. Zato je ovaj kurs prilagođen za različite nivoe znanja i nudi mogućnost da se savladaju sve veštine koje su neophodne za praćenje struke. Radnici Zavoda za javno zdravlje su već imali prilike da se upoznaju sa programom kursa, a nadamo se da će i ostali lekari i sestre u Pančevu iskoristiti izuzetno povoljnu priliku da unaprede svoje znanje, a za korist zdravlja desetina hiljada pančevaca. detalji ... 

Prim. dr Dubravka Nikolovski

 

 NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA ,31.JANUAR 2010. GODINE

NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA ove godine posvećen je podršci Predlogu Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu (http://www.minzdravlja.info/downloads/Zakoni/Zakoni/Nacrti/Nacrt%20Zakona%20O%20Zastiti%20Stanovnistva%20Od%20Duvanskog%20Dima.pdf) ,a odvija se pod sloganom: „Osveži prostor, izbaci duvanski dim“.

Prema poslednjim podacima o učestalosti pušenja i izloženosti duvanskom dimu iz Istraživanja zdravlja stanovnika Srbije iz 2006. godine, Globalnog istraživanja pušenja među mladima iz 2007. godine i Istraživanja pušenja kod trudnica i porodilja u Srbiji iz 2008. godine, u našoj zemlji:

• 61,7% odraslih je izloženo duvanskom dimu u svojoj kući
• 44,9% odraslih je izloženo duvanskom dimu na poslu
• 77% mladih uzrasta od 13 do 15 godina živi sa nekim ko u njihovom prisustvu puši
• 39,7 muškaraca i 30,5% žena su pušači
• 10,8% mladića i 9,6% devojaka uzrasta 13-15 godina svakodnevno puši
• 37,2% trudnica puši u nekom periodu trudnoće
  

Zabrana pušenja na svim radnim i javnim mestima je posle povećanja poreza na duvan, sa posledičnim povećanjem cena cigareta, najefektivnija mera za smanjenje smrtnosti i oboljevanja u vezi sa upotrebom duvana, jer ne samo da štiti ljude od štetnog dejstva duvanskog dima iz okruženja (što dovodi do smanjenja učestalosti svih oboljenja povezanih sa izloženošću duvanskom dimu), već doprinosi smanjenju korišćenja duvana uopšte, podstičući na njegovu manju upotrebu na javnim i radnim mestima kao na i odvikavanje i utiče na manju vidljivost pušenja kao sveprisutnog oblika zavisnosti.
Zavod za javno zdravlje je sa osnovnim školama iz Južnobanatskog Okruga učestvovao i u konkursu na Republičkom nivou povodom Nacionalnog dana bez duvanskog dima na temu: “Osveži prostor – izbaci duvanski dim”.

 

 

EVROPSKA NEDELJA PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE 24.-30. januar 2010.god

Od 24. do 30. januara 2010. godine u celoj Evropi pa i u našoj zemlji obeležava se 4. Nedelja prevencije raka grlića materice. Evropska Nedelja pokrenuta je od strane Evropske asocijacije protiv raka grlića materice i ove godine se obeležava po četvrtii put. I ove godine obeležavanje Nedelje prevencije raka grlića materice u našoj zemlji sprovodi se u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, mrežom  okružnih instituta i zavoda za javno zdravlje, domovima zdravlja i sredstvima javnog informisanja.
Tokom Nedelje prevencije u više od 30 zemalja Evrope odvijaće se istovremeno različiti događaji, konferencije za novinare, predavanja za žene, javne manifestacije, nastupi za medije, distribucija broševa mudrosti i edukativnih lifleta, a sve u cilju širenja znanja o važnosti i  mogućnostima borbe protiv raka grlića materice.

Ciljevi Nedelje prevencije raka grlića materice su:

• Sprovođenje edukacije političara, javnozdravstvenih radnika i opšte populacija kako bi mogli bolje da razumeju prednosti organizovanih (skrininga) programa prevencije raka grlića materice,
• Podizanje svesti žena o značaju prevencije raka grlića materice, kako bi one stekle znanje o načinu sprečavanja ove bolesti i kako bi  koristile preventivne usluge koje su im dostupne u njihovim sredinama.

 

Tokom Nedelje prevencije:

• Organizovaće se peticija „Stop grliću materice“ koja ima za cilj da skupi milion potpisa i time stavi na znanje političarima važnost uvođenja redovnih pregleda za rak grlića materice,
•  Sprovešće se kampanja „Biser mudrosti“ sa distribucijom broševa koji simbolizuju znanje, prenošenje znanja drugima o načinima borbe protiv ove bolesti i pružanje podrške protiv raka grlića. Evropska asocijacija protiv raka grlića materice će zato iskoristiti Nedelju prevencije, kao priliku da i dalje afirmiše Biser mudrosti, kao simbol kampanje prevencije raka grlića materice na sledeći način:

-  ohrabrivanjem političara, poznatih i medijski eksponiranih ličnosti da nose Biser mudrosti tokom nedelje,
- osnivanjem vebsajt-a na kome će se promovisati kampanja „Biser mudrosti” (www.PearlofWisdom.eu)
- distribucijom Bisera mudrosti u bolnicama, ginekološkim ambulantama, na klinikama koje se bave zdravljem žena, na ulicama, u tržnim centrima itd., zajedno sa edukativnim lifletima i drugim materijalom Evropske asocijacije protiv raka grlića.

Šta je rak grlića materice?

Rak grlica materice je zloćudni tumor koji nastaje na grliću materice i jedan je od najčešćih malignih tumora u Srbiji. Po učestalosti u obolevanju rak grlica materice nalazi se na trećem mestu, iza karcinoma dojke i malignih tumora debelog creva i rektuma. Srbija se nalazi u samom vrhu po broju žena obolelih od raka grlića materice u Evropi. Ovaj tumor se najčešće javlja kod mlađih žena, uzrasta između 35. i 50. godine života. Veliki broj žena prvi put se javi ginekologu kada je bolest već uzela maha i kada je lečenje teško i neizvesno.
U Južnobanatskom okrugu u poslednjih pet godina 40-64 žene godišnje (25-40 na 100.000 žena) oboli i 13-19 žena godišnje (8-12 na 100.000 žena) umre od raka grlića materice.
U Pančevu u poslednjih pet godina 13-33 žene godišnje (20-50 na 100.000 žena) oboli i 8-10 žena godišnje (12-15 na 100.000 žena) umre od raka grlića materice.

 

Koji su faktori rizika za nastanak raka grlića materice?

• Genitalne infekcije Humanim papiloma virusima (HPV)
• Hemijski faktori (pušenje)
• Imunosupresija (oslabljen imuni sistem, HIV, stanja posle transplantacije organa)
• Seksualne navike (rano stupanje u seksualne odnose, veliki broj seksualnih partnera, veliki broj porođaja i pobačaja)
• Faktori vezani za muškog partnera (veliki broj seksualnih partnera )
• Način života (loši socio-ekonomski uslovi)
• Nasledni (genetski) faktor

 

Da li se može sprečiti HPV infekcija?

Prema današnjim saznanjima, najvažniji faktor rizika za nastanak raka grlića materice je infekcija Humanim papiloma virusom (HPV).
S obzirom da je HPV virus veoma rasprostranjen veoma je teško sprečiti HPV infekciju, jer su gotovo  sve odrasle osobe, koje su imale seksualne odnose, imale HPV infekciju nekada u svom životu. Upotreba kondoma veoma je efikasna zaštita od drugih polnih infekcija, ali nije toliko sigurna zaštita od HPV virusa. Objašnjenje za to je da se HPV može naći i na koži genitalija koja nije pokrivena kondomom, pa se tako virus može preneti svakim dodirom kože sa kožom.
Danas postoje vakcine koje mogu da zaštite od dva najčešća tipa ovog virusa: HPV-a 16 i 18, koji prouzrokuju oko dve trećine svih slučajeva raka grlića materice i mnogo abnormalnih nalaza Papanikolau testa.Ove vakcine su efikasne ako se daju pre infekcije HPV-om 16 ili 18, štite samo od ova dva tipa HPV-a i nikako ne menjaju redovne ginekološke preglede.

Kakve simptome daje rak grlića materice?

Ni premaligni stadijum, ni početni rak grlića materice, ne daju nikakve simptome koji bi mogli da ukažu da se u organizmu nešto dešava. Zbog toga je jedini način da se ova bolest otkrije u ranoj fazi razvoja, redovni ginekološki pregled i uzimanje Papanikolau brisa. Ovim testom na ćelijama grlića mogu se otkriti promene koje još uvek ne daju nikakve tegobe. Kada se rak grlića razvije u potpunosti, može da daje sledeće simtome:

• Bol u stomaku
• Krvavljenje posle polnog odnosa
• Uporan sukrvičav vaginalni secret 

Ukoliko se pojavi bilo koji od ovih simptoma, treba se odmah obratiti ginekologu. Rak grlića razvija se veoma sporo i u većini slučajeva potrebno je 8 do 10 godina da se iz faze premaligne promene pređe u fazu punog razvoja maligniteta. Zbog toga se redovnim pregledima ova bolest može otkriti na vreme.

Da li se rak grlića materice može sprečiti?

 

 Najbolji način da se spreči razvoj raka grlića materice su redovni pregledi.
Ako se otkrije u ranoj fazi, rak grlića materice je bolest koja se može sprečiti. Redovni pregledi kod izabranog ginekologa, sprovođenje programa organizovanog skrininga i programa vakcinacije protiv HPV infekcije, imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti.

Rak grlića možete da izbegnete. Odazovite se pozivu za skrining raka grlića, obavite Papanikolau test kod svog ginekologa!

POVEŽITE SE SIGURNO! ZAŠTITITE LJUBAV!
KORISTI KONDOM!

1.decembar - Svetski dan borbe protiv side

Prema proceni SZO i UNAIDS-a u svetu trenutno živi sa HIV-om, preko 33,2 miliona ljudi a umrlo više od 27 miliona ljudi.
U Srbiji je od 1985. registrovano preko 2178 HIV pozitivnih osoba, od kojih je preko 1381 osoba već obolela i više od 917 umrlo od AIDS-a.
U Vojvodini do 30.10.2009. žive 267 osoba sa HIV infekcijom, obolelo od AIDS-a 146, umrlo od AIDS-a 95 osobe.
U Južnobanatskom okrugu u savetovalištu za HIV u ZZJZ u Pančevu ažurirano je - 50 prijava osobe HIV +, ima 32 osoba evidentiranih u registru obolelih, a 22 osobe su umrle sa HIV/AIDS-om. U 2009. otkriveno 6 HIV + ( sa teritorije opštine Pančevo 3 i 3 opština Vršac), obolelih 3 - opština Pasnčevo 1, Vršac 2 i 1 umro - opština Vršac. Broj savetovanih klijenata u okviru DPST-a; do 01.12.2009.-124, a u okviru edukacije odrađene su 2 edukacija edukatora Omladine JAZAS-a Pančevo.

Da ponovimo
Sida se prenosi:
- polnim odnosom (vaginalni, analni, oralni)
- putem zajedničkih špriceva i igala kod intravenoznog uzimanja narkotika
- sa inficirane majke na dete u toku trudnoće, porođaja ili tokom dojenja
- korišćenjem brijača i četkica za zube (ako postoji krvarenje u ustima)

Rizično se ponaša osoba koja:
- ne koristi kondom pri svakom polnom kontaktu
- ima više partnera ili ih često menja
- bez zaštite dolazi u dodir sa ljudskim sekretima i krvlju (uključujući i menstrualnu)
- koristi zajednički pribor za ubrizgavanje droge
- koristi zajednički pribor za ličnu higijenu

Zaštita
- izbegavajte polne odnose sa nepoznatim i promiskuitetnim osobama.
- koristite lateks kondome kupljene u apoteci sa važećim rokom trajanja.
- izbegavajte korišćenje narkotičnih sredstava
- ukoliko koristite intravenske droge upotrebljavajte jednokratne igle i špriceve

U Zavodu za javno zdravlje Pančevo, DPST (dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje) na HIV sprovodi se kontinuirano, svakog radnog dana, a kao doprinos ovogodišnjoj kampanji pod sloganom POVEŽITE SE SIGURNO! ZAŠTITITE LJUBAV! KORISTI KONDOM! besplatno testiranje na HIV će se obavljati u priodu od 30.11.2009. god. - 04.12.2009.god. od 9h-13h u prostorijama ZZJZ ul. Pasterova br.2, soba 101. Testiranje je besplatno, nije potrebna zdravstvena knjizica, ni uput, a pre dolaska na testiranje ne sme se doručkovati.
Za sve informacije možete se obratiti na tel: 013/310-466 Mr sci med. dr Slađana Tomić specijalista epidemiologije

Obaveštenje o prijavi epidemije gripa na teritoriji Južnobanatskog okruga sa preporučenim merama

Zavod za javno zdravlje Pančevo, prema Proceduri za prijavu, praćenje i procenu težine epidemije gripa u Srbiji a na bazi obaveznih i dodatnih kriterijuma koji su ispunjeni za teritoriju Južnobanatskog okruga, prijavio je, 11.11.2009. godine epidemiju gripa na teritoriji Južnobanatskog okruga za sezonu 2009/2010. godine, s obzirom da su zadovoljeni jedan obavezni i dva od 5 dodatnih kriterijuma za njenu prijavu i to:
Prema obaveznom kriterijumu (dva laboratorijski potvrđena epidemiološki nepovezana slučaja gripa, ili laboratorijski potvrđen slučaj gripa iz klastera /kolektiva, na teritoriji na kojoj živi najmanje 25% ukupne populacije u okrugu), na teritoriji Južnobanatskog okruga potvrđena su 4 epidemiloški nepovezana slučaja novog virusa gripa A (H1N1)v :2 iz školskog kolektiva, 1 iz opšte populacije opštine Pančevo i 1 iz opšte populacije opština Alibunar.
Prema dodatnim kriterijumima o porastu broja obolelih i novoobolelih osoba, od 10. izveštajne nedelje sentinel nadzora 2009. godine došlo je do rastućeg trenda incidencije (novoobolelih osoba) Oboljenja sličnih gripu u odnosu na prethodne dve nedelje, kao i porasta ukupnog broja obolelih od Oboljenja sličnih gripu u odnosu na prethodnu nedelju.
Iz navedenih razloga stekli su se minimalni uslovi za prijavu epidemije na nivou Južnobanatskog okruga.

Predložene mere na osnovu trenutne epidemiološke situacije, odnosno intenziteta epidemije:

1. Pojačan epidemiološki nadzor
2. Pojačana primena svih higijensko-epidemioloških mera prevencije gripa.
3. Pojačan rad zdravstvenih službi u smislu kontinuiranog rada call centara, kao i dostupnost zdravstvene službe.
4. Preporučuje se ograničenje poseta pacijentima u stacionarnim zdravstvenim službama u broju i dužini trajanja poseta.
5. Ne preporučuje se zatvaranje osnovnih ,srednjih škola i predškolskih ustanova, kao ni zabrana javnih okupljanja i javnih manifestacija.

Sve dalje mere preduzimaće se u skladu sa preporukama Ministarstva zdravlja i na predlog Instituta za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović - Batut".

Klinička slika gripa i mere prevencije

Grip je bolest koja se kao blaga ili srednje teška leci od strane izabranog lekara, po mogucnosti u kucnim uslovima.Teža i teška klinicka slika gripa leci se u
stacionarnim uslovima, na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, u zavisnosti od težine stanja obolelog.
• Blagu formu bolesti karakteriše grebanje u guši, suv nadražajni kašalj,
curenje iz nosa, kijavica, lako do umereno povišena temperatura, malaksalost,
što je teško razlikuje od drugih akutnih respiratornih infekcija.
• Srednje tešku formu bolesti karakterišu sledeci simptomi i znaci:
tempertura preko 38oC, suv nadražajni kašalj, gušobolja, malaksalost, glavobolja,
kijavica, bolovi u mišicima i zglobovima, dijareja itd.

Napomena:

Svim obolelim licima koja se jave zdravstvenoj službi treba dati:
a) informaciju o znacima i simptomima koji ukazuju na pogoršanje bolesti ili
nastanak komplikacija
b) informaciju o mogucim neželjenim dejstvima ordiniranih lekova
c) uputstvo da se, ukoliko i pored primljene terapije ne dode do poboljšanja, jave telefonom izabranom lekaru
d) uputstvo da se ODMAH jave telefonom nadležnom lekaru ukoliko dode do
pogoršanja zdravstvenog stanja
e) uputstvo da ODMAH prijavi nadležnom lekaru svaku neželjenu reakciju nastalu kao posledica primene antivirusne terapije.

Oboleli koji imaju težu klinicku sliku lece se u bolnickim uslovima

1) Lekar iz primarne zdravstvene zaštite šalje pacijenta na sekundarni nivo
zdravstvne zaštite (u bolnice) ukoliko je prisutno bilo koje od navedenih stanja:
a) Respiratorna ugroženost
b) otežano disanje – ne može da izgovori recenicu bez zastajkivanja
c) upotrebljava pomocnu respiratornu muskulaturu
d) odrasli - uvlacenje kljucnjackih jama
e) deca – uvlacenje medurebarnih prostora
f) osecaj nedostatka vazduha
2) Ubrzano disanje mereno tokom pola minuta
a) odrasli > 30 /min.
b) deca starija od 1 god. > 40/ min.
c) deca mlada od 1 god. > 50/min.
3) Znaci teške dehidratacije ili šoka:
a) odrasli – sistolni pritisak < 90 mmHg, dijastolni < 60 mmHg,
b) deca – snižen elasticitet kože, upale oci, uvucena fontanela
4) Izmenjeno stanje svesti:
a) konfuznost i dublje izmene svesti
b) uznemirenost
c) grcevi sa poremecajem svesti
5) Brza progresija bolesti
6) Poremecaji rada srca
7) Održavanje simptoma i pored primljene terapije

MERE PREVENCIJE GRIPA IZAZVANOG PANDEMIJSKIM VIRUSOM
INFLUENCE A (H1N1)

Osnovne mere prevencije:
• Opšte mere prevencije, kao što su držanje odstojanja od najmanje 1 m od drugih osoba, higijena disajnih puteva (pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti, a ruke
oprati tekucom vodom i sapunom), higijena ruku i provetravanje prostorija su
najefikasnije mere prevencije i suzbijanja gripa izazvanog novim virusom
influence.
• Osobama sa blagim oblikom bolesti preporuciti izolaciju i negu kod kuce do
oporavka, uz maksimalno ogranicavanje svih kucnih i drugih kontakata.
Simptomatska terapija podrazumeva mirovanje, nadoknadu tecnosti, upotrebu
antipiretika (lekova za sniženje povišene telesne temperature), a upotreba
antivirusnih lekova i antibiotika sprovodi se samo po preporuci lekara.
Hospitalizacija se preporucuje samo u slucaju naglog pogoršanja klinicke slike.
• SZO preporucuje upotrebu zaštitnih maski kod ucestalih i bliskih kontakata sa
obolelim osobama. Po preporuci SZO treba dozvoliti nošenje zaštitinih maski
na javnim mestima, iako ova mera nema gotovo nikakvog uticaja na prevenciju
gripa izazvanog novim sojem virusa.

Postupak sa obolelima od gripa izazvanog pandemijskim virusom influence u
slucaju kucne izolacije

• Obolele osobe sa blagom simptomatologijom treba uputiti na kucno lecenje i
izolaciju, uz sprovodenje higijene disajnih puteva i higijene ruku i maksimalno
ogranicavanje svih kucnih i drugih kontakata.
• Poželjno je odrediti jednu osobu, najbolje clana porodice, da neguje obolelu
osobu kod kuce, kako bi se mogucnost daljeg širenja novog virusa gripa svela na najmanju meru.
• Obolele osobe i osobe koje neguju obolele treba obuciti kako da nose i da odlažu zaštitne maske tokom perioda kada je bolesnik zarazan za okolinu. Ukoliko maske nisu dostupne u dovoljnoj kolicini, važnije je da zaštitnu masku nosi obolela osoba. Zaštitnu masku treba nositi samo u slucaju bliskog kontakta sa osobom koja pruža negu. Zaštitne maske treba bezbedno odložiti, baciti ukoliko se ovlaže.
• Osobe koje neguju obolele od gripa izazvanog novim virusom influence treba da peru ruke nakon svakog kontakta sa njima.
• Osobama koje neguju obolele treba dati instrukcije kako postupiti u slucaju
pogoršanja klinicke slike pacijenta.
• Sedam (7) dana nakon pojave simptoma obolele osobe nisu više zarazne za svoju okolinu.
• Svi clanovi domacinstva moraju da sprovode higijenu disajnih puteva i higijenu
ruku.
• Redovno provetravati prostorije.
• Redovno cistiti prostorije vodom i sredstvima za cišcenje ili dezinfekciju.

PREPORUKE ZA SUZBIJANjE ŠIRENjA PANDEMIJSKOG GRIPA U
ŠKOLAMA

A. Ucenici/roditelji
Radi sprecavanja unosa i širenja ovog oboljenja u školu, potrebno je da postupate na sledeci nacin:
Ukoliko imate simptome i znake bolesti* potrebno je da ostanete kod kuce i
javite se telefonom svom lekaru i obavestite ucitelja/razrednog starešinu.
Uz savet lekara boravite u kuci do prestanka simptoma, odnosno do kraja perioda zaraznosti, i ogranicite – izbegavajte kontakte sa drugim osobama.
Uredno uzimajte preporucenu terapiju, u slucaju pogoršanja zdravstvenog stanja odmah se javite svom lekaru.
Obavestite o svojoj bolesti i sve osobe koje su bile u kontaktu sa vama unutar
sedam (7) dana.
Ukoliko ste bili u kontaktu sa osobama obolelim od ove bolesti pratite svoje
zdravstveno stanje tokom sedam dana od kontakta. U slucaju pojave simptoma ostati kod kuce, javiti se svom lekaru i obavestite ucitelja/razrednog starešinu.
Primenjivati opšte mere prevencije ** u sprecavanju i suzbijanju širenja gripa.

B. Ucitelji/nastavnici/profesori
Ukoliko imate simptome i znake bolesti potrebno je da ostanete kod kuce i javite
se telefonom svom lekaru i obavestite kolegijum/direktora ustanove.
Obavestite o svojoj bolesti i sve osobe koje su bile u kontaktu sa vama unutar
sedam (7) dana (kolege na poslu, odeljenje – ucenike).
Uz savet lekara boravite u kuci do prestanka simptoma, odnosno do kraja perioda zaraznosti (oko sedam dana), i distancirajte se od socijalnih kontakata.
Uredno uzimajte preporucenu terapiju, u slucaju pogoršanja zdravstvenog stanja odmah se javite svom lekaru.
Ukoliko ste bili u kontaktu sa osobama obolelim od ove bolesti pratite svoje
zdravstveno stanje tokom sedam dana od kontakta. U slucaju pojave simptoma ostati kod kuce, javiti se svom lekaru i obavestite kolegijum/direktora ustanove.
Svako odsustvo daka u odeljenju ciji ste ucitelj/razredni starešina prijavite
radniku škole koji ce biti od strane kolegijuma/direktora odreden da vodi evidenciju o odsustvovanju sa nastave pre svih daka i nastavnog osoblja, a potom i drugih zaposlenih u ustanovi (nedeljna ili dnevna evidencija o zdravstvenom stanju u odeljenju, koja se u pisanoj formi izjave/informacije dostavlja osobi koja vodi evidenciju i komunicira sa nadležnom zdravstvenom/epidemiološkom službom).
Cesto tokom dana provetravati prostorije u kojima se sprovodi nastava.
Organizovati zdravstvenovaspitni rad o opštim merama prevencije gripa
primereno uzrastu, u saradnji sa domom zdravlja ili IZJZ/ZZJZ.

Oboljenje slicno gripu (OSG) je ono kod kojeg postoji iznenadna pojava
temperature (iznad 38oC), pracena bolovima u mišicima i zglobovima, suvim
kašljem i simptomima od strane gornjih disajnih puteva.

** Shodno preporukama SZO opšte mere prevencije, kao što su držanje odstojanja od najmanje 1 m od drugih osoba, higijena disajnih puteva (pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju odmah treba nakon upotrebe baciti, a ruke oprati tekucom vodom i sapunom), higijena ruku i provetravanje prostorija u kojima se boravi, su efikasne mere prevencije i suzbijanja gripa izazvanog novim tipom virusa
A (H1N1).

PRIJAVA EPIDEMIJE

Na teritoriji Južnobanatskog okruga 11.11.2009.godine prijavljena je epidemija gripa.
Nema potrebe za preduzimanjem dodatnih epidemioloških mera. Sve dalje mere preduzimaće se u skladu sa preporukama Ministarstva zdravlja i u dogovoru sa Institutom za javno zdravlje Srbije i Institutom za javno zdravlje Vojvodine.

DAN ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE

 

DAN ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE PANCEVO, obeležen je 30. oktobra 2009. godine u Maloj sali Skupštine grada Panceva.

Na strucnom skupu povodom ovog dana predstavljene su sledece teme:

• „ Mesto i uloga Zavoda za javno zdravlje Pancevo u sadašnjem i buducem vremenu“, Dr Ljiljana Lazic, specijalista socijalne medicine

• „Povezanost koncetracija cadi u vazduhu grada Panceva sa obolevanjem i umiranjem od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti“, Prim. dr Mica Saric Tanaskovic, specijalista higijene

• „Obuhvat stanovništva Južnobanatskog okruga preventivnom zdravstvenom zaštitom u 2008. godini“,Dr Jasmina Stojanovic Pavlovic, specijalista socijalne medicine

• „ Pracenje emisionog zagadenja vazduha iz stacionarnih izvora mobilnom mernom stanicom za emisiju“,Vesna Đordevic, diplomirani hemicar, specijalista toksikološke hemije

SVETSKI DAN HRANE 2009

16. OKTOBAR SVETSKI DAN HRANE

„ODRŽIMO BEZBEDNOST HRANE U KRIZNIM SITUACIJAMA”

 

Zavod za javno zdravlje Pancevo i Gradska biblioteka Pancevo obeležavaju Svetski dan hrane tribinom u Biblioteci, 16. oktobra 2009. godine sa pocetkom u 19 h.

Ucesnici tribine :

1. Prim. dr Radmila Jovanovic, specijalista higijene i supspec. ishrane, “ Održimo bezbednost hrane u kriznim situacijama”
2. Viši dijeteticar nutricionista Sanja Drobac, “ Principi pravilne ishrane”

U okviru obležavanja Svetskog dana hrane u prostorijama Biblioteke bice prezentovana i zdrava hrana, obavice se preventivni pregledi posetilaca i bice deljeni saveti o zdravoj ishrani.

U saradnji sa organizacijom Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu – Food and Agriculture Organisation (FAO) u mnogim zemljama u svetu obeležava se 16. oktobar kao Svetski dan hrane. Glavna tema ove godine je „Održimo bezbednost hrane u kriznim situacijama”. U našoj zemlji oktobar je odreden kao mesec promocije pravilne ishrane i fizicke aktivnosti

Kriza hrane i finansijska kriza

U trenutku kada je globalna ekonomska kriza postala glavna vest na svim medijima, treba se podsetiti da nisu svi radnici zaposleni samo po kancelarijama i u fabrikama. Naime, kriza je zavladala i u malim farmama širom sveta, gde 70 posto gladnih osoba živi i radi.
Cena indeksa hrane je porasla u proseku za 52% od sredine 2007. do sredine 2008. godine. Broj gladnih u svetu se povecao za 75 miliona u 2007. godini. Zatim je u julu 2008. godine cena hrane pocela da pada. Trend pada cene hrane ne bi trebalo tumaciti kao završetak krize. Prema podacima Medunarodnog monetarnog fonda, globalne cene žitarica su još uvek više za 63% od onih iz 2005. godine.
Smanjenjem direktnih stranih investicija i padom u izvozu robe ocekuje se porast nezaposlenosti u siromašnim zemljama. Takode, ocekuje se smanjenje podrške razvoja i humanitarne pomoci. Prema izveštaju Svetske banke, zvanicna pomoc u 2008. godini je bila oko 300 milijardi dolara ili dva procenta bruto domaceg proizvoda u razvijenim zemljama.

Zaštita najugroženijih

Sledeci pregled društveno politickih intervencija pokazuje da cak i u vremenu krize ljudi mogu da se spasu od gladi i neuhranjenosti.
• Prvi korak je identifikovati gladne, njihovo mesto prebivališta i situaciju u kojoj se nalaze.
• Socijalni programi namenjeni gladnima moraju pažljivo da budu dizajnirani prema postojecim okolnostima.
• Zemlja koja ostvari usporavanje rasta privrede od 4 procenta u periodu krize može ocekivati i do 2% povecanja pothranjenosti u decijem uzrastu.

Investiranje u oblast poljoprivrede
FAO je izracunao da poljoprivreda u zemljama u razvoju zahteva ulaganje od 30 milijardi americkih dolara godišnje u vidu pomoci farmerima. Takav nivo ulaganja je neophodan kako bi se dostigao cilj postavljen 1996. godine na Svetskom samitu hrane, a koji se zalagao da se broj gladnih prepolovi do 2015. godine.
Narocito su znacajne državne investicije kako bi se ohrabrile i olakšale privatne investicije samih poljoprivrednika i stocara.
Povodom Svetskog dana hrane 2009. godine, trebalo bi da se svi zamislimo o prethodno iznetim brojkama i ljudskoj patnji koja se krije iza njih. Postojala kriza ili ne, mi imamo znanje i iskustvo kako da smanjimo broj gladnih u svetu kao i mogucnost da pronademo sredstva kako bi rešili ovaj problem. Hajde zajedno da radimo na tome da se problem gladi prepozna kao kritican problem i da ga zajedno rešimo. Svetski samit hrane koji ce se održati u novembru 2009. godine bi trebalo da postavi osnove kako bi se glad u svetu iskorenila.

SVETSKI DAN SRCA 2009

Zavod za javno zdravlje Pančevo i Dom zdravlja Pančevo- Zdravstvena stanica Kačarevo, ogranizovali su akciju povodom Svetskog dana srca 2009. godine. Naziv akcije je bio“ Radi za srce” i održao se na jezeru Kačarevo 27. septembra 2009. godine. Tog dana organizovana je “šetnja građana za zdravlje” od centra sela do jezera, preventivni pregledi u cilju otkrivanja riziko faktora za kardiovaskularne bolesti takođe su učestvovali klubovi i školska deca sa “vežbama do zdravlja”.

Svetski dan srca ove godine bio je posvećen je radnom mestu koje podstiče zdrave navike i smanjuje rizik od pojave bolesti srca i šloga.

OBELEŽAVANJE SVETSKOG DANA BORBE PROTIV BESNILA 28. SEPTEMBAR 2009. GOD.

Svetska zdravstvena organizacija i Alijansa za kontrolu besnila iz Velike Britanije je proglasila 28. SEPTEMBAR kao SVETSKI DANA BORBE PROTIV BESNILA, pa i mi ovim putem skrećemo pažnju javnosti na ovaj i dalje prisutan problem u Svetu pa i kod nas.

Područje Južnobanatskog okruga, kao i teritorija Vojvodine karakteriše se endemičnom epizootijom besnila kod divljih životinja, uglavnom lisica, a izuzetno i kod domaćih (mačka, pas). Zadnjih decenija na ovom području nije zabeležen nijedan slučaj oboljenja kod ljudi.

Epidemiološka služba Zavoda za Javno zdravlja Pančevo, Infektivno odeljenje ZC Pančevo i Infektivno odeljenje ZC Vršac, vrše antirabičnu imunizaciju. Antirabične stanice imaju veoma dobru saradnju sa veterinarskom inspekcijskom službom svih naseljenih mesta u cilju opservacije životinja sumnjivih na besnilo.

U antirabičnoj ambulanti ZZJZ pregledano je za prvih devet meseci 2009. god. 253 pacijenata, od toga je antirabičnu zaštitu dobilo 82 lica ujedenih od životinja sumnjivih na besnilo.

ŠTA JE BESNILO?

Prvenstveno bolest divljih životinja (lisica, lasica, tvorova, vukova, slepih miševa) koji se prenosi na domaće životinje, prvenstveno na pase, mačake... Bolest koja skoro bez izuzetaka završava smrću.

PROUZROKOVAČ:

Virus besnila

RASPROSTRANJENOST:

Svuda u Svetu

NAČIN PRENOŠENJA:

Pljuvačka besne životinje u kojoj se nalazi virus besnila prenosi se na čoveka – ujedom ili ogrebotinom.

INKUBACIJA:

Obično 3-8 nedelja, retko kratka 9 dana ili duga čak 7 godina

PERIOD ZARAZNOSTI:

Kod pasa i mačaka obično 3 -7 dana pre pojave kliničkih znakova i sve vreme toka bolesti

OSETLJIVOST I OTPORNOST

Svi sisari su osetljivi a čovek je otporniji na infekciju od mnogih zivotinjskih vrsta

MERE SUZBIJANJA

PREVENCIJA:

• Ranu dobro oprati sapunom i isprati vodom
• Temeljno čišćenje rane pod medicinskim nadzorom
• Obavezna vakcinacija protiv besnila sprovodi se u Antirabičnim stanicama kod lica izloženih infekciji virusom besnila, i to:
1. lica koja je ugrozila ili na drugi način ozledila besna ili na besnilo sumnjiva divlja ili domaća životinja
2. lica koja je ugrizao pas ili mačka nepoznatog vlasnika koji se ne mogu držati pod desetodnevnom veterinarskom kontrolom
3. lica koja je ugrizao pas ili mačka koji u toku deset dana od dana ozlede pokažu znake besnila, uginu, budu ubijeni ili odlutaju
4. lica koja su se mogla zaraziti virusom besnila preko sluzokože ili oštećene kože

Vakcinacija protiv besnila sprovodi se davanjem vakcine protiv besnila proizvedene na kulturi ćelija, pet doza u deltoidni mišić, naizmenično u naspramnu ruku po shemi 0. 3. 7. 14. 28. dana.

Odmah po utvrđivanju indikacije, uz istovremeno davanje prve doze vakcine protiv besnila, povređenom licu daje se i antirabični imunoglobulin u dozi od 20 i.j. na kilogram telesne mase.

• Profilaksa tetanusa i ukoliko je potrebno antibakterijsko lečenje
• Ne ušivati i ne zatvarati ranu osim ako je to neizbežno
• Licima koja su kompletno preekspoziciono ili postekspoziciono vakcinisana protiv besnila u slučaju ponovnog povređivanja , daju se dve doze vakcine 0. 3. dana.
• Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se kod lica koja su profesionalno ugrožena infekcijopm virusa besnila , kao što su: laboratorijski radnici, veterinarski higijeničari, veterinarski tehničari, veterinari, zoohigijeničari, šumari, lovočuvari i preparatori, kao i lica koja profesionalno dolaze u kontakt sa slepim miševima.

Vakcinacija se sprovodi davanjem tri doze vakcine i to: 0. 7. 21. dana.

• Uklanjanje pasa i mačaka lutalica
• Ne usvajati divlje životinje
• OBAVEZNO VAKCINISATI KUĆNE LJUBIMCE

Radi za srce

Svetski dan srca 2009.

Svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova mozga umire 17,2 miliona ljudi. Svetski dan srca je ustanovljen da poveća javno znanje o rizicima i da unapredi mere prevencije. Svetska federacija za srce, zajedno sa svojim članicama, ističe da se 80% prevremene smrtnosti usled bolesti srca i moždanog udara može sprečiti kontrolom nekoliko značajnih faktora rizika, u koje spadaju pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Ove godine Svetski dan srca će se održati u nedelju, 27. septembra pod sloganom „Radi za srce”. Pod okriljem članova i partnera Svetske federacije za srce, Svetski dan srca uključuje veliki broj aktivnosti širom zemaljske kugle, kao što su javne tribine, koncerti, sportska događanja i drugo.

Svetska federacija za srce

Svetska federacija za srce obavezala se da prevencijom i kontrolom bolesti srca i krvnih sudova mozga, pomogne ljudima širom sveta da žive duže i kvalitetnije. Svoje aktivnosti Svetska federacija za srce je pre svega fokusirala na nerazvijene i srednje razvijene zemlje. U rad Federacije je uključeno 195 članova iz preko 100 zemalja koji pokrivaju područje Afrike, Amerike, Azije i Evrope.

ČETIRI DOBRA RAZLOGA DA SE RADI ZA SRCE

Obzirom da većina nas više od polovine vremena tokom dana provodi na poslu, radnu sredinu treba iskoristiti u promovisanju zdravih navika. Život bez duvanskog dima, pravilna ishrana i fizička aktivnost su važni koraci koji vode ka većoj radnoj produktivnosti i dobrom zdravlju.

1. Sačuvajte život

Gotovo polovina onih koji umiru od hroničnih bolesti, u koje spadaju i bolesti srca i moždani udar, u periodu su produktivnog života – između 15 i 69 godina. Pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost su faktori rizika koji su odgovorni za pojavu većine hroničnih bolesti. Međutim, navedeni faktori rizika spadaju u grupu onih koje možemo kontrolisati.

2. Povećajte lične dobrobiti

Zaposleni koji su fizički aktivni više uživaju u radu, imaju veću koncentraciju, psihički su stabilniji i imaju bolji odnos sa kolegama. Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina. Endorfin je tzv. hormon zadovoljstva i prirodni je pokretač dobrog raspoloženja.

3. Družite se što više

Aktivnosti u grupama, sa kolegama, u klubovima i velnes centrima, mogu proširiti mrežu prijatelja. Družite se što više. Razvijanje novih veština gradi samopouzdanje i time stičete više kontrole nad svojim životom.

4. Ekonomska isplativost

Zdrave radne snage mogu doprineti dobrom poslovanju na mnogo načina – čak i u vremenima ekonomske krize. Prednosti su:

• povećanje produktivnosti
• smanjeno izostajanja sa posla
• do 20% manje dana izostajanja sa posla – manji toškovi zdravstvene zaštite  (za poslodavce i zaposlene)
• manji rizik od povreda na radu
• pozitivan korporativni imidž.

Saveti za osmišljavanje ličnog radnog programa

• Pravilna ishrana – jedite voće i povrće svakog dana. Napravite pametan izbor, odabirom  adekvatnog jelovnika u kantini ili donošenjem hrane od kuće.
• Budite aktivni – čak 30 minuta aktivnosti može pomoći u sprečavanju infarkta i šloga. Koristite stepenice umesto lifta, idite u šetnju za vreme pauze, ili izađite iz autobusa nekoliko stanica ranije a ostatak puta prepešačite.
• Koristite manje soli i izbegavajte hranu sa puno soli.
• Recite NE duvanu – vaš rizik od bolesti srca i moždanog udara će se smanjiti u roku od godinu dana i vratiće se na normalan nivo tokom vremena.
• Održavajte normalnu telesnu težinu – gubitak telesne težine, zajedno sa smanjenim unosom soli, snižava krvni pritisak. Visoki krvni pritisak je faktor rizika broj jedan za pojavu moždanog udara i odgovoran je za pojavu polovine svih bolesti srca.
• Posetite svog izabranog lekara koji će vam izmeriti krvni pritisak, nivo šećera i masnoća u krvi, indeks telesne mase. Kada ste upoznati sa svojim ukupnim rizikom, zajedno sa vašim lekarom možete razviti specifičan plan akcije za poboljšanje vašeg zdravlja.

Mnoga preduzeća su se obavezala da uključe unapređenje zdravlja u svoj razvojni plan, jer su prepoznala važnost zdravlja zaposlenih u postizanju ciljeva i obavljanju osnovnih delatnosti. Međutim, još uvek je uglavnom to zastupljeno samo u velikim korporacijama koje nude sistematske i kontrolne zdravstvene preglede na radnom mestu.

Koraci ka zdravijem radnom mestu 

• Budite fizički aktivni tokom dana.
• Uključite fizičku aktivnost u svoj radni raspored i podstičite druge zaposlene da to rade.
• Razgovarajte sa svojim kolegama o dobitima i pogodnostima koje pruža redovna fizička aktivnost.
• Podržite druge koji žele da budu aktivni.
• Zalažite se za pravilnu ishranu u kantini na poslu, ili nađite restoran u blizini radnog mesta koji omogućava  izbor namirnica koje su dobre za vaše zdravlje.
• Razgovarajte sa svojim pretpostavljenim kako uspostaviti zdravu radnu politiku.

Preporuke za suzbijanje širenja virusa novog gripa A (H1N1) u školama

Učenici/roditelji:

Radi sprečavanja unosa i širenja ovog oboljenja u školu, potrebno je da postupate na sledeći način:

Ukoliko imate simptome i znake bolesti* potrebno je da ostanete kod kuće i javite se   telefonom svom lekaru i obavestite učitelja/razrednog starešinu.

Uz savet lekara boravite u kući do prestanka simptoma, odnosno do kraja perioda zaraznosti, i ograničite  – izbegavajte kontakte sa drugim osobama.

Uredno uzimajte preporučenu terapiju, u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja odmah se javite svom lekaru.

Obavestite o svojoj bolesti i sve osobe koje su bile u kontaktu sa vama unutar sedam (7) dana.

Ukoliko ste bili u kontaktu sa osobama obolelim od ove bolesti pratite svoje zdravstveno stanje tokom sedam dana od kontakta. U slučaju pojave simptoma ostati kod kuće, javiti se svom lekaru i obavestite učitelja/razrednog starešinu.

Primenjivati opšte mere prevencije** u sprečavanju i suzbijanju širenja gripa.

Učitelji/nastavnici/profesori:

Ukoliko imate simptome i znake bolesti potrebno je da ostanete kod kuće i javite se   telefonom svom lekaru i obavestite kolegijum/direktora ustanove.

Obavestite o svojoj bolesti i sve osobe koje su bile u kontaktu sa vama unutar sedam (7) dana ( kolege na poslu, odeljenje – učenike).

Uz savet lekara boravite u kući do prestanka simptoma, odnosno do kraja perioda zaraznosti (oko sedam dana), i distancirajte se od socijalnih kontakata.

Uredno uzimajte preporučenu terapiju, u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja odmah se javite svom lekaru.

Ukoliko ste bili u kontaktu sa osobama obolelim od ove bolesti pratite svoje zdravstveno stanje tokom sedam dana od kontakta. U slučaju pojave simptoma ostati kod kuće, javiti se svom lekaru i obavestite kolegijum/direktora ustanove.

Svako odsustvo đaka u odeljenju čiji ste učitelj/razredni starešina prijavite radniku škole koji će biti od strane kolegijuma/direktora određen da vodi evidenciju o odsustvovanju sa nastave pre svih đaka i nastavnog osoblja, a potom i drugih zaposlenih u ustanovi (nedeljna ili dnevna evidencija o zdravstvenom stanju u odeljenju, koja se u pisanoj formi izjave/informacije dostavlja osobi koja vodi evidenciju i komunicira sa nadležnom zdravstvenom/epidemiološkom službom).

Često tokom dana provetravati prostorije u kojima se sprovodi nastava.

Organizovati zdravstvenovaspitni rad o opštim merama prevencije gripa primereno uzrastu, u saradnji sa domom zdravlja ili IZJZ/ZZJZ.

Direktor/kolegijum:

1. Da upozna  sve zaposlene:
• sa značajem praćenja zdravstvenog stanja svih članova kolektiva;
• sa sprovođenjem opštih mera prevencije u sprečavanju širenja respiratornih infekcija (higijena ruku, higijena disajnih puteva...);
• sa postupkom u slučaju da se  registruje učenik/student/zaposleni u kolektivu.
2. Da obezbede štampanje brošura i postera sa zdravstvenovaspitnim porukama i preporukama u vezi bolesti izazvane novim virusom gripa A (H1N1)v.
3. Da obezbede kontinuirano informisanje članova kolektiva o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji novog gripa A (H1N1)v u Srbiji i merama koje se preduzimaju i koje će se kada i na koji način preduzimati.
4. U saradnji sa nadležnom zdravstvenom i epidemiološkom službom da obezbede kontinuirano saradnju i povratno informisanje, uz nalaganje primene određenih mera kako za sprečavanje, tako i za suzbijanje širenja oboljenja (npr. lična zaštitna oprema, dezinfekciona sredstva, režim zatvaranja škola itd).
5. Zajedno sa opštinskim,  gradskim, okružnim  vlastima pre i tokom započinjanja školske 2009/2010. potrebno je da sprovedu pripremne radnje kako bi zajednički postupali po preporukama.
6. Komunikacija ka svim segmentima društva u realizaciji akcionog plana pre i tokom pandemije, uključujući i režim zatvaranja škola.
7. Organizacija aktivnosti koja zadovoljava minimum procesa rada.
8. Alternativni načini sprovođenja nastavnih aktivnosti.
9. Reorganizacija radnih mesta osoba u riziku (trudnice, osobe za hroničnim poremećajima zdravlja – dijabetes, astma, srčane smetnje, bubrežna oboljenja itd).

*Oboljenje slično gripu (OSG)je ono kod kojeg postoji iznenadna pojava temperature (iznad 38oC), praćena bolovima u mišićima i zglobovima, suvim kašljem i simptomima od strane gornjih disajnih puteva.

**Shodno preporukama SZO opšte mere prevencije, kao što su držanje odstojanja od najmanje 1 m od drugih osoba, higijena disajnih puteva (pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju odmah treba nakon upotrebe baciti, a ruke oprati tekućom vodom i sapunom), higijena ruku i provetravanje prostorija u kojima se boravi, su najefikasnije mere prevencije i suzbijanja gripa izazvanog novim tipom virusa A (H1N1). 

14.09.2009. GRIPA- PANDEMIJA A (H1N1)

Sedmodnevnim praćenjem zbirnih prijava obolenja slična gripu (36 nedelja praćenja) za teritoriju Južnobanatskog okruga, kao i započetim SENTINELA nadzorom (od 36. nedelje praćenja) nad oboljenjima sličnim gripu i akutnim respiratornim infekcijama (SENTINELA nadzor se obavlja u tri opštine Južnobanatskog okruga i 12 doktora učestvuju u njemu) na osnovu prikupljenih podataka epidemiološka situacija gripe je bez značajnih aktivnosti virusa gripa.

U najnovijim informacijama sa sajta IZJZ Srbije “Batut”.

H1N1 je sada dominantan soj virus

H1N1 virus je pandmijski soj koji je brzo zauzeo mesto u cirkulaciji i sada je dominantan soj virusa u većem delu sveta. U dolazećim mesecima virus će se kontiuirano kretati kroz osetljivu populaciju. Kako se kroz mrežu laboratorija SZO prati kretanje virusa, studije ukazuju da nema mutacije virusa u virulentniju ili letalniju formu.

Kod obolelih u najvećem broju dominira blaga klinička slika. Virus može uzrokovati tešku i fatalnu bolest i kod mladih i zdravih ljudi, ali učešće takvih slučajeva je malo.

U drugom talasu očekuje se veći broj obolelih osoba.

MERE PREVENCIJE:

• Pokrijte usta i nos maramicom kada kijate i kašljete
• Odmah bacite upotrebljenu maramicu u kantu za otpatke
• Redovno perite ruke tekućom vodom i sapunom
• Izbegavajte rukovanje grljenje i ljubljenje ako kijate i kašljete
• Provetravanje prostorija

U SLUČAJU POJAVE SIMPTOMA GRIPA:

• Obavezno odležati
• Provetravati prostoriju često
• Uzimajte dosta tečnosti (supe, negazirani sokovi, limunade, čajeve...)
• Ukoliko imate POVIŠENU TEMPERATURU PREKO 38°C I SUVI KAŠALJ ILI OTEŽANO DISANJE I BOLOVE U MIŠIĆIMA i ZGLOBOVIMA javite se svom doktoru.
• Lekove koristite isključivo po savetu doktora
• Ukoliko ste bili u kontaktu sa osobama obolelim od GRIPE pratite svoje zdravstveno stanje tokom sedam dana od kontakta, a u slučaju pojave gore navedenih simptoma ostanite kod kuće, javite se svom doktoru.

Mr sci med. dr Slađana Tomić

Informacija za javnost o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji
novog virusa gripa A (H1N1) detalji na stranici PANDEMIJA

LYME BORELIOSA - LAJMSKA BOLEST

KO I GDE JE PRVI OPISAO LYME BORELIOSU?

Dr Stir je opisao Lyme boreliosu 1977.godine kao novu bolest u gradu Lyme država Konektikat, u SAD.

KADA JE PRVI PUT PREPOZNATA KOD NAS?

1984.godine.

KO JE UZROČNIK?

Bakterija koju je 1981.god. otkrio mikrobiolog W.Burgdorfer u SAD

KO OBOLEVA?

Lajm borelioza je oboljenje ljudi i životinja

KO JE PRENOSI?

Zaraženi krpelj prilikom sisanja krvi.
Samo 5 vrsta krpelja može da prenose ovu bakteriju, a kod nas samo jedan, to je Ixodes ricinus.
Krpelj se po koži kreće brzo i neosetno.
Na čoveku provede oko dva sata tražeći pogodno mesto za sisanje krvi (topliji i vlažniji delovi tela sa mekšom kožom).
Neosetno ubada svoju rilicu u kožu.
Primetimo ga slučajno: kada postane veliki jer se nasisao krvi ili ako se javi upala na mestu uboda - alergijske reakcije na ubod.
Krpelj koji prenosi bakteriju sam se zarazi sišući krv inficiranog domaćina (mišoliki glodari). On usisa bakteriju i dalje je prenosi na druge životinje, ali i na čoveka.To se dešava tek kada se halapljivo nasiše krvi, pa povraćenim masama ili pljuvačkom izbaci Bb u kožu čoveka ili životinje.
Čoveka napadaju sva tri razvojna stadijuma krpelja kada čovek boravi u žarišnim područjima Lyme boreliose, a to mogu biti : pašnjaci, travnjaci, šume, park-šume, parkovi, okućnice.

KADA SE JAVLJAJU TEGOBE?

Nakon 1- 30 dana (vreme inkubacije) mogu se javiti tegobe koje ukazuju da se radi o Lyme boreliosi.

I stadijum
Najčešće se na mestu uboda javlja kožna promena - bezbolno crvenilo na mestu uboda koje se kružno širi od centra ka periferiji kao talasi kada se baci kamenčić u vodu. Periferija krugova je crvene boje a centar je bled ili plavičast. Uz promene na koži javljaju se tegobe koje liče na grip : groznica, glavobolja, malaksalost, zamor, bolovi u mišićima i zglobovima. Otok najbližih limfnih žlezda. Pojava ovih tegoba uz podatak da je bio ubod krpelja pre 1-30 dana smatra se Lyme boreliosom i pristupa se terapiji antibioticima.
II stadijum

15% neurološki, 10% kardiološki i 50% reumatološki kod nelečenih pacijenata.

III stadijum
Javlja se mesecima i godinama posle uboda krpelja, a manifestuje se kroz neurološka oboljenja (neuroborelioza), reumatološka oboljenja i kožne promene.

Svaki ubod krpelja ne treba smatrati Lyme boreliosom.

Ubod bez opisanih tegoba se ne leči.

KAKO SE ZAŠTITITI?

Mere lične zaštite: izbegavati hodanje po visokoj travi, između žbunja i ležanje na travi bez prethodno upotrebe zaštitnih hemijskih sredstava.
Po povratku iz prirodnog žarišta pregledati odeću i telo na prisustvo krpelja.
Krpelja treba što pre izvaditi iz kože. Dosadašnja istraživanja pokazuju da se čovek zarazi Bb ukoliko krpelj provede u koži najmanje 24-48 h.
Prilikom boravka u prirodi koristiti repelente kao ličnu zaštitu

PINCETOM UHVATITI KRPELJA ŠTO JE MOGUĆE BLIŽE KOŽI I PAŽLJIVO POVLAČITI NAVIŠE PAZEĆI DA SE NE POKIDA. ZA ODVAJANJE RILICE IZ KOŽE KORISTITI STERILNU IGLU KOJU TREBA UBOSTI U KOŽU UZ RILICU KRPELJA SA NJEGOVE DONJE STRANE I IZVADUTI GA.
Pri vađenju krpelja ne savijati, ne kidati, ne gnječiti, a posebno ne koristiti hemijska sredstva.
Svaka iritacija ili oštećenje krpelja mogu da izazovu nastanak infekcije.
Osoba koju je krpeljuboo treba da se javi EPIDEMIOLOŠKOJ SLUŽBI, ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE PANČEVO, Ul. Pasterova br. 2, I sprat, soba 101, Pančevo
Tel: 013/310-466, radi anketiranja, registrovanja uboda i daljeg praćenja pacijenta.

Do 01.07.2009. god. U ZZJZ Pančevo anketirano je 18 osoba koji su ubodeni od strane krpelja a 1 osoba je prijavljena da je obolela od Lajmske bolesti i to opština Kovin-Deliblato.