„Povećajmo obuhvat imunizacijom“, 24-30.4. 2016. godine
Imajući u vidu značaj imunizacijeiinicijativeSZO koja datira od oktobra 2005. godine, sa ciljem povećanja obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijomove godine obeležava se jedanaesta po redu nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO od 24.do 30. Aprila2016. godine, pod sloganom “ Povećajmo obuhvat imunizacijom“ i učešće su uzele sve zemlje regiona, kao i globalno, sa fokusom na povećanje obuhvata usmeravanjem pažnje i povećanjem svesti o značaju imunizacije u vulnerabilnim grupama.
Nedelja imunizacije u Evropskom regionu je inicijativa koja je koordinirana od strane Regionalne kancelarije SZO za Evropu u saradnji sa zemljama članicama i partnerima u cilju povećanja obuhvata i izgradnji pozitivnih stavova u vezi neophodnosti imunizacije. Imunizacija je rezultat kolektivne odgovornosti. Učinite sve da Vi i članovi Vaše porodice budete pravovremeno i potpuno vakcinisani.
Centar za prevenciju i kontrolu bolesti ZJZ Pančevo, zajedno sa Koordinatorima imunizacije i saradnicima mreže osamDomova zdravlja, dveopšte bolnice, tri specijalne bolnice realizovaojeniz timskih aktivnosti tokom svih ovih godina –revizijom vakcinalnih kartona, pružanjem stručnometodološke pomoći svim učesnicima u izvođenju imunizacije i izgrađenim porukama o imunizaciji ka medijima, zdravstvenim radnicima, donosiocima odluka i opštoj populaciji,doprineo usvajanju znanja i izgradnji pozitivnih stavova ka imunizaciji.
Imunizacijajejednaodnajuspešnijihjavnozdravstvenihinicijativa. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti uključujući rak grlića materice, difteriju, hepatitis B, morbile, zauške, veliki kašalj, zapaljenje pluća, dečiju paralizu, prolive izazvane rotavirusom, rubelu i tetanus.
Svakegodineseregistruje2-3 milionasmrtnihishodaoddifterije, tetanusa, velikogkašljaimalihboginjakod nevakcinisanih lica, a najviše kod dece ispod 5 godina života. Procenjuje sedasvake godineostane nevakcinisano 18,7 miliona dece u svetu, osnovnim vakcinama prema proširenom programu imunizacije.
Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečije paralize.
U 2015. godini navršilo se 17 godina od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998.). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine.
Zahvaljujući globalnim naporima i strategijama u procesu iskorenjivanja dečije paralize, procenjuje se da je svake godine u poslednjih 10 godina sprečeno registrovanje po 200.000 novih slučajeva bolesti u svetu. Procenjuje se da je oko 1,5 miliona smrtnih ishoda dece uzrasta do 5 godina života sprečeno zahvaljujući primeni vakcine i vitamina A , gde je bilo potrebno.
Oko 80% svetske populacije živi u regionima koji su sertifikovani od strane SZO, da su oslobođeni od dečije paralize. Danas oko 13 miliona ljudi je sposobno da hoda, što čini broj onih koji bi po procenama bio paralisan da nije bilo vakcinacije. Ekonomskim modelovanjem došlo se do podatka da je svet uštedeo najmanje 40-50 biliona dolara u narednih 20 godina, zahvaljujući procesu iskorenjivanja ove opake bolesti. Najvažniji benefit i uspeh je da nijedno dete na svetu ne doživi teške posledice bolesti – doživotnu paralizu.
Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba svake godine.
U 2014. godini, 85% dece u svetu je primilo jednu dozu vakcine protiv malih boginja do svog drugog rođendana, u odnosu na 73% 2000. godine. U istom periodu je registrovana i redukcija smrtnih ishoda za 79%, a procenjuje se da je i sprečeno 17,1 miliona smrtnih ishoda primenom vakcine kao najisplativije javno zdravstvene mere. U 2014. godini je registrovano 114.900 smrtnih ishoda morbila, oko 314 svakog dana, odnosno 13 svakog sata. Kod jednog deteta od dvadeset obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje, jedno ili dvoje će umreti.
Preko 22 000 slučajeva morbila je registrovano u Evropi tokom 2015. godine u epidemijama (Kirgistan, BIH, Ruska Federacija, Gruzija, Italija, Nemačka, Kazahstan). Broj slučajeva se održava u odnosu na 2014. godinu, kao i teritorijalna distribucija. Genotip virusa koji dominira je D8. Na osnovu podataka ECDC, u 30 zemalja Evropske unije, prijavljena su 3493 slučaja, od kojih 58 % čine slučajevi registrovani u Italiji i Nemačkoj. Oko 64% slučajeva je laboratorijski potvrđeno, a 89 % slučajeva je imalo podatke o vakcinalnom statusu od kojih je 75% nevakcinisano. U uzrasnoj grupi ispod 5 godina je četvrtina slučajeva, a u uzrastu preko 30 godina, 21%. Registrovan je jedan smrtni ishod i 6 slučajeva sa akutnim encefalitisom.
U 1997. godini registrovana je poslednja veća epidemija morbila u R. Srbiji, na teritoriji Kosova i Metohije sa 3948 obolelih (stopa incidencije 42,9/100.000) i 7 smrtnih ishoda (poslednji registrovani smrtni ishodi od morbila u Republici Srbiji). Stopa incidencije nakon 1998. godine kontinuirano beleži trend opadanja sa 7,21 do najniže registrovane vrednosti od 0,03/100 000 u 2005. i2006. godini, da bi došlo do porasta u 2007. godini zbog epidemije morbila u Vojvodini (2,68/100.000). Nakon ove epidemije, zbog pada obuhvata i nagomilavanja osetljive populacije, registrujemo nove epidemije 2010/2011(stopa incidencije 4,93/100.000), kao i 2014/2015 godine (stopa incidencije 5,35/100.000).
I ove godine je ZJZ Pančevo sprovodio epidemiološki nadzor na terenu JBO nad kvalitetom sprovedene imunizacijeu2015. godini, radi održavanja visokog obuhvata vakcinacije u svim vakcinama, bez populacionih i teritorijalnih razlika i izvršena je revizija 18350 vakcinalnih kartona u 66 vakcinalna punkta teritorije Južnobanatskog okrugau kojim je sproveden i nadzor nad hladnim lancem i postupkom izvođenja imunizacije, koji se može smatrati zadovoljavajući.
Analizirajući vakcinama preventabilne bolesti u Južnobanatskom okrugu Difterija je eliminisana, zadnji slučaj oboljenja od Tetanusa novorođenčadi zabeležen je 1974.godine i nije registrovan ni jedan slučaj Tetanusa.
Poznato je da je Južnobanatski okrug tetanogeno područje, a zbog razvijenosti poljoprivrede dolazi do velikog broja povreda. U toku 2015. godine je bilo 9277 povreda za 2%povređenih višenego 2014. godine (9090), od toga je 6964 osoba primilo humani imunoglobulin, dato je 19842doza vakcine protiv tetanusa i 5792lica je revakcinisano.
Veliki kašaljkoji je bio sveden na pojedinačna javljanja, u 2015. godini imali smo 13 prijavljenih obolelih što je 69% više nego 2014. godine (4). Od toga 62% obolelih pripadali su uzrasnoj grupi od 10-14godina(8),u uzrasnoj grupi 7-9 bilo je 16% (2) i po 8% je bilo u uzrastu 0 godinakod odojčeta starog 2 meseca koje je i hospitalizovano na Institutu za majku i dete, zatim u uzrastu 6 godina (1) i od 15-19 godina (1)i svi su vakcinisani za svoj uzrast, osim odojčeta starog 2 meseca koje i nije bilo moguće vakcinisati.
Zahvaljujući visokom obuhvatu dece, vakcinom protiv dečje paralize od 1962.godine nije registrovan nijedan slučaj ovog oboljenja. Od aprila 1998.godine vrši se aktivni nadzor nad akutnim flakcidnim paralizama (AFP) i Poliomijelitisom.I tokom 2015. godine učestvujemo u nacionalnim programima: održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa koji sprovodimo kroz nadzor nad akutnom flakcidnom paralizom (AFP) prema metodologiji SZO na teritoriji Južnobanatskog okruga, kao i u eliminaciji tetanusa novorođenčadi, autohtonih malih boginja, kao i prevenciji kongenitalnog rubela sindroma, prema metodologiji SZO. U 2015. godini kao i 2011.2012. i 2013. godini nismo imali ni jednu sumnju na AFP, za razliku od 2014. godine kada smo imali jednu prijavljenu sumnju na AFP koja je bila negativna.
Od 1995. godine do 2013. godine u Južnobanatskom okrugu ne registruje se ni jedan prijavljen slučaj obolenja od morbila.Jedna importovana prijava obolelog bila je 2014. godine, student iz Bjeljine, dok 2015. nismo imali ni jednu prijavu obolelih.
U 2015. godini nema prijava Rubele kao ni u petogodišnjem posmatranom periodu.
Dok jeu2014. godini bio prijavljenjedan postvakcinalni Parotitis u 2015. godini imamo prijavu jednog obolelog koji je uredno vakcinisan a petogodišnji prosek je1.80.
Za razliku od 2014. god. kada jebilo 7prijavabolesti od akutnog virusni hepatitisa u 2015. godini prijavljena je jedna manje(6) i za jedan je manje u odnosu napetogodišnjiprosek (7.40). Hronični Hepatitisa B u2015. godini zastupljen je sa 9prijavljenih i incidencijom 3.06, i na petogodišnjem proseku posmatranja je (2.85). Kao i 2014. godine i 2015. godine nije bilo smrtnih ishoda u ovoj grupi zaraznih bolesti za razliku od 2013. godini kada je troje umrlih prijavljeno, i ispodpetogodišnjeg proseka je (0.20). Od 15obolelihnijevakcinisano 13 a za 2 se ne zna vakcinalni status.
U 2015. godini na teritoriji Južnobanatskog okruga po Ekspoziciji za ceo okrug 338 osoba je kompletno vakcinisano protiv virusnog hepatitisa B, što je 16% višeu odnosu na 2014. godinu (284).
Dramatičan pad obolevanja od vakcina preventabilnih bolesti dovodi u poziciju neke zarazne bolesti da se one smatraju delom prošlosti u Evropi. Nasuprot tome, blizu milion osoba u Evropskom regionu SZO nije vakcinisano osnovnim vakcinama i bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom kontinuirano izazivaju obolevanje, komplikacije i čak smrtne ishode.
U prethodnim godinama, zemlje Evropskog regiona su suočene sa epidemijama malih boginja, rubele, zaušaka koje se javljaju kod osetljive populacije koja nije vakcinisana ili nije vakcinisana na vreme. Kako zarazne bolesti ne poznaju granice epidemije se šire iz zemlje u zemlju.
Imunizacija mora biti prioritet zbog 7 ključnih razloga:
- Imunizacija spašava živote
- Imunizacija je osnovno pravo, ali nije dostupno svima
- Epidemije predstavljaju ozbiljne pretnje
- Zarazne bolesti mogu da izazovu smrtni ishod
- Zarazne bolesti se mogu kontrolisati i odstraniti
- Imunizacija je isplativa javno zdravstvena mera
- Deci u zdravstvenim sistemima treba obezbediti bezbednu, efektivnu, dostupnu i efikasnu vakcinu
Dobro funkcionisanje imunizacionog sistema je jedan od ključnih elemenata za snažan zdravstveni sistem i priprema zemlje za buduće javno zdravstvene izazove. Obuhvat imunizacijom je jedan od indikatora dostupnosti primarne zdravstvene zaštite i procene kapaciteta zdravstvenog sistema
Pošto epidemije malih boginja i importovanje divljeg virusa dečije paralize predstavljaju i dalje zajedničke pretnje u oblasti zaraznih bolesti koje se mogu sprečit i imunizacijomza zemlje Evropskog regiona SZO, neophodno je intenzivirat isve aktivnosti predviđene planovima aktivnosti na održavanju statusa održavanja zemlje bez poliomijelitisa i eliminacije malih boginja u Republici Srbiji.
Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne “vide“oboleli od tih bolesti, već samo oni koji nisu imali priliku da obole, jer su vakcinisani.
Dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti vakcinacijom je suština zajedničkih napora u svim zemljama sveta.
Plakat/kalendar imunizacije detaljno… Poruka roditeljima detaljno…
Ostavite odgovor