1.Oktobar 2016. − Međunarodni dan starijih osoba

altObeležavanje Međunarodnog dana starijih osoba Zavod za javno zdravlje Pančevo obeležiće u saradnji sa Gerontološkim centrom Pančevo 03.10.2016. u 10h  predavanjem na temu predrasuda vezanih za starenje i starije osobe. Dobrodošli!

Savremeno društvo karakteriše postojanje određenih klišea za pojedina životna doba, a za starost posebno. Budući da je za moderna društva upravo karakteristično povećanje broja starijih stanovnika i intenziviranje starenja stanovništva, paradoksalno je da su upravo u tim društvima predrasude i stereotipi o starijima rasprostranjeniji nego ikada pre. Ovi stavovi su primeri predrasuda u vezi sa starijim osobama – stereotipa koji se odnose na diskriminaciju pojedinca ili grupe ljudi zbog njihovih godina. Ovakvi stavovi prikazuju starije ljude kao slabe, one „čije je vreme prošlo”, nesposobne za rad, fizički i mentalno spore, sa nekim poremećajem ili nesposobnošću ili kao bespomoćne. Predrasude usmerene ka starijim osobama služe kao socijalni zid između generacija.

Međunarodni dan starijih osoba je poseban dan za starije osobe širom sveta. Slogan ovogodišnje kampanje „Zauzmi stav prema predrasudama vezanim za starenje i starije osobe” izabran je sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na postojanje predrasuda vezanim za starenje i starije osobe i promoviše pozitivna slika starenja kroz primere dobre prakse.

Opširnije...1.Oktobar 2016. − Međunarodni dan starijih osoba

Svetski dan srca 29. septembar 2016. godine - „Osnažite svoj život”

Prema kalendaru javnog zdravlja, 29. septembar se obeležava kao Svetski dan srca. Ove godine seobeležava se pod sloganom „Osnažite svoj život”ausmeren je na širenje poruka koje se odnose na to šta možemoda uradimokako bi poboljšalizdravlje svog srca. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, kontrola telesne težine i krvnog prtiska mogu značajno da smanje rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.

Bolesti srca i krvih sudova su najčešći uzrok obolevanja i umiranja kako u svetu tako i u našoj zemlji. Svake godine, ova grupa bolesti odgovornajeza 17,3 miliona preranih smrtiu svetu, a do 2030. godine očekuje se da će broj umrlih porastina 23 miliona.

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2014. godine u Srbiji je umrlo oko 54 hiljade osoba. Sa učešćem od 53% u svim uzrocima smrti, bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom vodeći je javnozdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom činio je 54% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca tokom 2014. godini u Srbiji. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 98,7%, a nestabilna angina pektoris kod 1,3% obolelih. Prema podacima populacionog registra za akutni koronarni sindrom, u Srbiji je u 2014. godini ova dijagnoza evidentirana kod 20.774 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma iznosila je 291.3/100.000 stanovnika. U Srbiji je 2014. godine od akutnog koronarnog sindroma umrlo 5.383 osoba. Stopa smrtnosti iznosila je 75,5/100.000 stanovnika.


Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u našem okrugu. Na osnovu podataka Zavoda za javno zdravlje Pančevo, u poslednjih pet godinau Južnom Banatu godišnje je registrovano između 780 i 970 novih slučajeva akutnog koronarnog sindroma(infarktamiokarda ili nestabilneanginepektoris).Od ukupnog broja obolelih infarkt miokarda je dijagnostikovan kod oko 95 %, a nestabilna angina pektoris kod 5% prijavljenih slučajeva akutnog koronarnog sindroma.

Od infarkta miokarda u Južnom Banatu češće su obolevalii umiralimuškarci nego žene. Infarkt se najčešće registrovaokod muškaraca posle 55, a kod žena posle 60 i 65 godine života. Nažalost,svejeviše mladih, naročito onih koji se bave stresnim poslovima koji dožive srčani udar. U poslednjih pet godina u našem okruguinfarkt je registrovani uuzrastuizmeđu 20-35 godine života.

Smrtni ishod od infarkta miokarda najčešće se beleži kod muškaraca posle 60 i kod žena posle 70 godine života, međutim zabeleženi su i u uzrastu od 35-45 god.U poslednjih pet godina zabeležen je blagi pad broja umrlih što se može objasniti savremenim metodama lečenja i ranijem dolasku u bolnicu (prvi sat od nastanka simptoma -„zlatni sat“).

S obzirom na to da u Južnobanatskom okrugu svakoga dana 2-3 osobe obole, a svakog drugog dana jedna osoba umre od infarkta miokarda, od izuzetnog je značaja delovanjena faktore rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, kao i edukacijastanovništvakako da prepoznaju znake i simptome srčanog i moždanog udara, kako bi se što pre javili zdravstvenom sistemu.

Ohrabruje činjenica da se mnoge kardiovaskularne bolesti mogu sprečiti eliminacijom preventabilnihfaktora rizika. Gotovo 80% prevremene smrtnosti i više od 50% obolevanja od srčanog i moždanog udara može da se spreči pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i prestankom pušenja.

 

Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:

Pušenje –izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dva do tri putavećirizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i većije kod žena nego kod muškaraca. Pušenje, uz istovremenu upotrebu oralnih kontraceptivnihsredstva, povećava rizik za pojavu infarkta za 20 puta.

Nepravilna ishrana– faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spadaju:gojaznost, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. 

Nedovoljna fizička aktivnost– značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog  imoždanog udara 10-20%. Budite aktivniji tokom dana – koristite stepenice, hodajte ili vozite bicikl umesto vožnje automobilom ili gradskim prevozom.

Stres–akutni i hronični.

 

Preko 70% svih simptoma srčanog i moždanog udara javljaju se u kući, kada je neko od članova porodice prisutan i može da pomogne. Zato je potrebno prepoznati znake i simptome srčanog i moždanog udarakako bi na vreme potražili pomoć.

Znaci i simptomi srčanog udara:
1. Jak bol koji se javlja iza grudne kosti u vidu stezanja, pritiska, probadanja i traje više od pola sata (bol može da se širi prema ramenima ili stomaku, levoj ruci, vilici ili lopaticama)
2.Otežano disanje praćeno kratkim dahom
3.Malaksalost, muka, povraćanje
4.Uznemirenost

Znaci i simptomi moždanog udara:
1.Oduzetost jedne strane lica, ruke ili noge na jednoj strani tela
2.Konfuzija (osoba ne zna gde se nalazi), otežani ili nerazgovetni govor
3.Teškoće sa vidom (jednostrano ili obostrano)
4.Otežano kretanje, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i koordinacije
5.Jaka glavobolja, bez prethodnog uzroka
6. Nesvestica ili potpuni gubitak svesti.

                                                                                                        

Samo nekoliko jednostavnih promena mogu da poboljšaju zdravlje vašeg srca i krvnih sudova: ostavite cigarete, promenite navike u ishrani- konzumirajte manje šećera, masne i slane hrane,budite višefizičkiaktivni, smanjite konzumiranja alkohola, smanjite svakodnevni stres slušanjemmuzike,čitanjemknjiga, gledanjemfilmova, družite se sa prijateljima, smejte se kad god je za to prilika. Posetite Vašeg izabranog lekara,saznajte svoj nivo šećera u krvi, nivo holesterola i triglicerida, vrednost krvnog pritiska. Na osnovu ovih podataka on će biti u mogućnosti da odredi rizik od kardiovaskularnih bolesti i da Vam pomogne da napravite plan i poboljšate zdravlje Vašeg srca.

Epidemiološki nadzor nad groznicom Zapadnog Nila na teritoriji JBO u 2016. godini

Groznica Zapadnog Nila je arbovirusna infekcija, koju prenose komarci- vektoriz roda Culex(tzv. kućni komarac, koji je rasprostranjen i na teritoriji naše zemlje), a primarni rezervoar zaraze su ptice.Značajan je javnozdravstveni problem kako u EU i zemljama u okruženju,  tako i u Srbiji pa i u JBO. Na aktivnost virusa utiču brojni faktori, kao što suklimatske promene, rasprostranjenost komaraca, populacija ptica itd.

Opširnije...Epidemiološki nadzor nad groznicom Zapadnog Nila na teritoriji JBO u 2016. godini

KONKURSI

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović – Batut“povodom predstojećih kampanja obeležavanja nedelje dojenja i Oktobra –meseca pravilne ishrane,  raspisao je dva literarna i likovna konkursa:

Konkurs „Dojenje: ključ održivog razvoja“za najbolje radove dece u vrtićima i učenika osnovnih škola, nacionalni konkurs na temu „Dojenje: ključ održivog razvoja“u okviru kampanje povodom Nacionalne nedelje dojenja 2016. detaljno...

i

Konkurs „Zdravlje na usta ulazi“za najbolje radove dece u vrtićima i učenika osnovnih škola

nacionalni konkurs na temu „Zdravlje na usta ulazi“u okviru kampanje Oktobar mesec pravilne ishrane 2016.

Pozivamo sve vaspitače i nastavnike u osnovnim školama da organizuju aktivnosti u vrtićima i školama i da pošalju najbolje dečje radove Zavodu za javno zdravlje Pančevo do 07.10.2016. godine na adresu Pasterova 2, 26000 Pančevo. detaljno...

Svetski dan borbe protiv hepatitisa 28. jul „Upoznaj hepatitis - Reaguj sada“

altUpoznaj hepatitis-Reaguj sada

Svetska zdravstvena organizacija je 2010. godine počela da obeležava Svetski dan borbe protiv hepatitisa. Milioni ljudi širom sveta sada učestvuju u obeležavanju ovog dana sa željom da se podigne svest o virusnom hepatitisu i pozivaju vlade na akciju  da naprave bolje programe prevencije.

Uoči Svetskog dana hepatitisa, 28. jula, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) poziva zemlje da preduzmu brzu akciju da se poboljša znanje o bolesti i da se poveća pristup testiranju i lečenju.

Danas, samo 1 od 20 osoba sa virusnim hepatitisom zna da ga ima. I samo jedna od 100 osoba se tretira.  

Vreme je da se mobiliše globalni odgovor na hepatitis, sličan onom koji je generisan u borbi protiv drugih zaraznih bolesti poput HIV-a/ AIDS-a i tuberkuloze. Virusni hepatitis je široko rasprostranjen i pogađa 400 miliona ljudi širom sveta–više nego10 puta od onih koji su zaraženi HIV -om.

Globalno, oko 1,4 miliona ljudi godišnje umre od hepatitisa.Svake godine se inficira 6-10 miliona ljudi.

 

Opširnije,,,Svetski dan borbe protiv hepatitisa 28. jul „Upoznaj hepatitis - Reaguj sada“

Svetska nedelja dojenja „DOJENJE – KLJUČ ZA ODRŽIVI RAZVOJ”

altDa li brinete za ljude, planetu, prosperitet i mir? Priključite se ljudima koji veruju u održivi razvoj – ljudima koji sada žive na način koji ne ugrožava buduće generacije. Ovogodišnja Svetska nedelja dojenja se fokusira na „17 Održivih razvojnih ciljeva“ koje su vlade širom sveta prihvatile da dostignu do 2030. godine. Ovi ciljevi su zasnovani na „Milenijumskim razvojnim ciljevima“ i pokrivaju pitanja od ekologije, ekonomije do jednakosti.  Novi „Održivi razvojni ciljevi“ teže rešavanju pitanja siromaštva i nude viziju razvoja koja odgovara svim ljudima, svuda. Svetska nedelja dojenja 2016. godine označava novi početak za nas koji radimo zajedno na promociji dojenja i pokazuje kako možemo da dostignemo održivi razvoj kroz zaštitu, promociju i podršku dojenju. 

Zadaci Svetske nedelje dojenja 2016. godine su:

  1. informisanje ljudi o ciljevima Održivog razvoja i kako oni mogu da se dostignu kroz unapređenje dojenja i ishranu beba i male dece;
  2. snažno vezivanje dojenja za ključne komponente održivog razvoja;
  3. podsticanje različitih akcija za dojenje na svim nivoima;
  4. saradnja sa širokim krugom učesnika na promociji, zaštiti i podršci dojenju.

Opširnije...Svetska nedelja dojenja „DOJENJE – KLJUČ ZA ODRŽIVI RAZVOJ”

SVEČANA DODELA NAGRADA NAGRADNOG KONKURSA ZAVISNOST NA „IGNORE“!

Nagradni konkurs „Zavisnost na „ignore“!“ realizovan je u okviru istoimenog projekta u periodu od 01. aprila do 01. juna 2016. Projekat još uvek traje u vidu predavanja za učenike srednjih škola na teritoriji Grada Pančeva na temu bolesti zavisnosti, a aktivan je i Upitnik za mlade na istoimenoj facebook starnici.

Na nagradni konkurs stiglo je 293 rada od 410 učenika  iz 11 osnovnih i 4 srednje škole sa teritorije AP Vojvodine. U okviru konkursa nagrađeno je 27 učenika, dve škole i 15 nastavnika-mentora.

Svečana dodela nagrada za nagradni konkurs Zavisnost na „ignore“ ! održana je 24. juna u Pančevu, u galeriji Milorada Bate Mihailovića.

altaltalt

 

Opširnije...SVEČANA DODELA NAGRADA NAGRADNOG KONKURSA ZAVISNOST NA „IGNORE“!