Изаберите писмо

latinica

Грб Србије Грб Војводине Традиционални грб Војводине

ДЕМОГРАФСКО-ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА И ОРГАНИЗАЦИЈА ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ У ЈУЖНОБАНАТСКОМ ОКРУГУ

Завод за јавно здравље Панчево својом делатношћу покрива територију Јужнобанатског округа, који обухвата територију од 4248 км2. Према попису из 2002. године на територији Јужнобанатског округа је било 313.937 становника,  док  према попису из 2011. године на округу живи 293.730 становника, што значи да је између  два последња пописа дошло до смањења броја становника за 6,4%. Просечна густина насељености је 69 становника по 1 км2.

Старосна структура становника Јужнобанатског округа одговара регресивном биолошком типу са око 16,5%  становника старијих од 65 година и око 6,5% у добној групи од 0-6 година. Општа стопа смртности становништва у 2014. години је узносила 13,90, док стопа смртности одојчади износи 7,11 , и виша је него у  2013. години када је износила  6,24. У укупном броју умрлих највећи удео имају становници старости између 65-84 година (59,8%). Међу умрлима мушкарци имају удео од 51%, а жене 49%. Просечна старост умрлих мушкараца  у Јужнобанатском округу је 70,44 године, а умрлих жена 76,27 године, што одговара приближно просечној старости умрлих на нивоу Републике Србије.

У погледу узрока смрти, уочава се пад удела насилних смрти (2012. године износи 3,44%, у 2013. години долази до  пада на 3.2%), а у 2014.години удео насилних смрти износи 3,01%. Вредности стопа специфичног морталитета у погледу узрока природних смрти показују да се у Јужнобанатском округу у 2014. години на водећем месту налазе болести циркулаторног система и тумори, чијем настанку знатно доприноси демографска стуктура становништва и стил савременог начина живота људи на овом подручју (смањена физичка активност, неадекватна исхрана, коришћење дувана и аклохола и друго).

Присутно је стално смањење броја живорођене деце, што резултира опадањем стопе природног прираштаја, који наставља свој негативни тренд и у 2014. години и износи -5,42. Витални индекс такође показује тренд опадања у последњих 10 година (у 2005. години износи 64,07), а у 2014. години долази до пада виталног индекса на 61,02. Све су то показатељи старења становништва, односно регресивног типа становништва.

Вредност стопе ванболничког морбидитета одраслих у 2014. години је пала у односу на претходне године (са 1913/1000 становника у 2012. години  и 1552/1000 становника у 2013. години, дошло је до пада на 1433/1000 становника у 2014. години). На првом месту се налазе обољења из групе респираторних (297/1000 становника), на другом месту се налази група болести крвотока (263/1000 становника), на трећем месту се налазе обољења мишићно-коштаног система (130/1000 становника). У многим групама регистрованих обољења преовлађују хроничне масовне незаразне болести које су истовремено и  водећи узроци смрти, а последица су старења и савременог начина живота становништва.

Када је у питању регистровано обољевање деце до 18 година издвајају се обољења система за дисање (1804/1000 становника), затим заразне и паразитарне болести (387/1000 становника) и на трећем месту су симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази.

Обољевање регистровано у ванболничким здравственим установама Јужнобанатског округа одговара по обиму и структури обољевању становништва Војводине.

Регистровано обољевање становништва у болничкој здравственој заштити у општим болницама варира у последњих 10 година, с тим да је у 2014. години  регистровано 33.335 епизода болничког лечења. На првом месту у регистрованом болничком морбидитету се налазе болести мокраћно-полног система (1217/100 000 становника), на другом тумори (1193/100 000 становника), на трећем болести болести система крвотока (1081/100 000 становника), на четвртом месту су болести система за варење  (1030/100 000 становника)  и на петом месту болести система за дисање (742/100 000 становника).

Велики број насељених места у свим општинама у Јужнобанатском округу има адекватно организовану, развијену, разгранату и доступну мрежу државних здравствених установа, чију организацију и рад прати Завод за јавно здравље  Панчево. На округу се налази 16 здравствених установа: 8 домова здравља, 2 апотеке,  2 опште болнице, 3 специјалне болнице и један  Завод за јавно здравље. У њима је у 2014. години било запослено укупно 3324 здравствених радника и 1108 немедицинских радника (75% здравствених и 25% немедицинских). Укупна обезбеђеност лекарима у Јужнобанатском округу износила је 365  становника по једном лекару.

Фармацеутску делатност обављају 2 самосталне апотекарске установе у Панчеву и Вршцу, а преосталих 6 домова здравља у округу има организационе јединице које обављају фармацеутску делатност (апотеке) у свом саставу.

Пунктовима примарне здравствене заштите је покривено 73% насељених места у Јужнобанатском округу, с тим да здравствену заштиту обезбеђује 1 лекар на 737 становника. Без обзира на повољну развијеност здравствене службе у примарној здравственој заштити, оптерећеност лекара је знатна (31 посета дневно у служби опште медицине) у односу на просечну оптерећеност лекара у Србији, а коришћење ове здравствене заштите (4 посете у служби опште медицине по једном становнику, 2  посете саветовалишту по 1 детету старости 1-6 година), такође је изнад нивоа у Србији. Ово говори у прилог одређеног нивоа здравствене културе становништва, као и одређеног типа здравствене праксе здравствених радника у Јужнобанатском округу.

Болничка здравствена заштита се остварује у 2 опште болнице, које имају укупно 950 постеља. Обезбеђеност износи 3,27 постеља на 1000 становника Јужнобанатског округа. Просечан број дана лечења у овим болницама износи 7,4 дана, а искоришћеност општих болница у Јужнобанатском округу износи 59,1%. У округу се налазе и 3 специјалне болнице (2 психијатријске и 1 плућна) са укупно 2100 болесничких постеља које обезбеђују становништво у Србији терцијарном здравственом заштитом.